Витеже пресахлог стиха
баштиниче горштачке вреве
кошпицо презреле шљиве
снаго...
исконског надахнућа...
И најваловитија, Тара је тиха
косијером се не истрини пљеве
нити се сакупи с најплодније њиве
благо...
што творе Твоја плућа...
Артифицијелни Арсенов глас
гласовитијим но стварним
сазда Колашин
таман...
да наткрили гору...
Предано чешљаш сваку српску влас
кад падне на око учини га чарним
кротки домаћин
славан...
снива исту зору...
Браниш неосвојиво, подупиреш греде
језик не заплићеш, ступице Ти стране
расут ливадама к'о подмукле
мине...
а сви знају пут...
Но, потрче бистрине, да се унереде
титрају натисте и ине незнане
руке им осушене повукле
тмине...
уз вражји скут...
Умирао а наживео се и док падаш
споменици стихова вијоре к'о барјак
незаборав Те излазном преобуком
одијева...
за орахов лад...
Само, ћерајући се, непотребно страдаш
саструган је с историје понајслађи кајмак
па и тако мио (прождиран са муком)
задијева...
помирења рад...
баштиниче горштачке вреве
кошпицо презреле шљиве
снаго...
исконског надахнућа...
И најваловитија, Тара је тиха
косијером се не истрини пљеве
нити се сакупи с најплодније њиве
благо...
што творе Твоја плућа...
Артифицијелни Арсенов глас
гласовитијим но стварним
сазда Колашин
таман...
да наткрили гору...
Предано чешљаш сваку српску влас
кад падне на око учини га чарним
кротки домаћин
славан...
снива исту зору...
Браниш неосвојиво, подупиреш греде
језик не заплићеш, ступице Ти стране
расут ливадама к'о подмукле
мине...
а сви знају пут...
Но, потрче бистрине, да се унереде
титрају натисте и ине незнане
руке им осушене повукле
тмине...
уз вражји скут...
Умирао а наживео се и док падаш
споменици стихова вијоре к'о барјак
незаборав Те излазном преобуком
одијева...
за орахов лад...
Само, ћерајући се, непотребно страдаш
саструган је с историје понајслађи кајмак
па и тако мио (прождиран са муком)
задијева...
помирења рад...