Скоро сам причала са мамом...и тек сад јој признала неке своје лажи из детињства и младости....
Понекад чак и не знам зашто сам лагала....
Рецимо, сећам се, у време кад се излазило до 12 а ја имала неких 17 година, ја заглавим до пола 2 у граду. Била сам са двојицом типова, седела на клупи, на обали реке.....и......причали смо о постанку свемира!!!!! Било је тако занимљиво!
Кад сам дошла кући, мама ме питала где сам досад и зашто тако дуго....и ја ладно слагала како сам седела са другарицом ту испред зграде, па смо се запричале! :?
Зашто сам лагала кад није било шта да се крије, а и моји маторци су били сасвим ОК што се тиче свега и увек смо имали добар однос?
Ваљда је прича о томе да сам са два скоро непозната момка (упознала сам их неколико дана пре тога и моји маторци их нису знали) седела на обали реке, на клупи у парку, до пола 2, ја сама са њих двојицом.....и да смо причали о разним теоријама о постанку свемира..
.. и мени звучала нереално и невероватно!