Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Замислила сам тему која ће представити расне мачке, како оне расе широко распрострањене и опште познате, тако и оне ретке и мање познате расе ових прекрасних животиња. Дакле, мачкари ово је тема за вас!
-
- Popularno:
- Najlepši poklon
- Postoji 8 vrsta inteligencije: ima li...
- Perfektno žensko telo
- У Хрватску стигло првих шест борбених...
- Судбина Дверјана!
- Da li možete da priznate da imate neke...
- Pogledajte sledeci video
- Slavna domaća zvjezda traži ženu ..
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Englezima nikako da krene
РАСЕ МАЧАКА
- Začetnik teme Strela
- Datum pokretanja
Замислила сам тему која ће представити расне мачке, како оне расе широко распрострањене и опште познате, тако и оне ретке и мање познате расе ових прекрасних животиња. Дакле, мачкари ово је тема за вас!
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Корат мачка
Порекло
Документи, слике и цртежи из периода тајландске историје који обухвата године од 1350. до 1767. и носи име Аydhyа, описују Корат мачку као „Si Sawat“ што значи срећа и благостање. Уствари на далеком истоку веома често срећемо мачку као симбол среће.
У националном музеју у Бангкоку чува се једна књига у којој су, између осталог, наведене и седамнаест врста мачака које доносе срећу и шест које носе несрећу. За то дело је наводно краљ Рама В. крајем 19. века дао сакупити податке из најстаријих извора да би се најзад документовала и тако сачувала предања о мачкама.
Сличност данашње Корат са портретима њених предака из те књиге је невероватна. Исто тако невероватан је и поетски опис мачке који каже да су јој очи као кап росе на листу лотоса и да сребрни врхови њене длаке представљају богатство. Мачка је целокупно посматрана сребрно сивкасте боје, како се у књизи спомиње, као облаци пуни кише, те она не сме да изостане ни на једној процесији са молитвама упућеним Боговима да напоје пиринчана поља. Мачка је и симбол плодности тако да се младенцима у брачни кревет обавезно доноси једна Si Sawat. Име је добила по северној провинцији Корат. Једно предање каже да је то име добила зато што се краљ Рама В. склонио у ту провинцију бежеци од разарања Бурманаца са којима је у то време вођен рат, а друго предање каже да је име добила по провинцији у којој је живело највише мачака њене расе.
То су само предања, шта је од свега истина то не знамо, сигурно је само да се Корат, иако једна од најстаријих раса, на западу појављује тек негде шездесетих година прошлог века, тачније 1959. прво у Америци и почетком седамдесетих година у Британији. Корат је још увек велика реткост, али сигурно не зато што је ружна или дивља. Наиме, разлог је тај да Корат мачка као симбол среће и благостања у њеној домовини Тајланду не може да се купи. Она може да промени власника само као поклон.
Може се онда и замислити колико је тешко доћи до једне Корат, поготово за једног одгајивача. Из разлога што има тако мало Корат егземплара, а да се не би мешале друге расе, одлучено је да се Корат признаје као чистокрвна само ако се у родовнику може беспрекорно утврдити њено порекло до тајландских предака.
Порекло
Документи, слике и цртежи из периода тајландске историје који обухвата године од 1350. до 1767. и носи име Аydhyа, описују Корат мачку као „Si Sawat“ што значи срећа и благостање. Уствари на далеком истоку веома често срећемо мачку као симбол среће.
У националном музеју у Бангкоку чува се једна књига у којој су, између осталог, наведене и седамнаест врста мачака које доносе срећу и шест које носе несрећу. За то дело је наводно краљ Рама В. крајем 19. века дао сакупити податке из најстаријих извора да би се најзад документовала и тако сачувала предања о мачкама.
Сличност данашње Корат са портретима њених предака из те књиге је невероватна. Исто тако невероватан је и поетски опис мачке који каже да су јој очи као кап росе на листу лотоса и да сребрни врхови њене длаке представљају богатство. Мачка је целокупно посматрана сребрно сивкасте боје, како се у књизи спомиње, као облаци пуни кише, те она не сме да изостане ни на једној процесији са молитвама упућеним Боговима да напоје пиринчана поља. Мачка је и симбол плодности тако да се младенцима у брачни кревет обавезно доноси једна Si Sawat. Име је добила по северној провинцији Корат. Једно предање каже да је то име добила зато што се краљ Рама В. склонио у ту провинцију бежеци од разарања Бурманаца са којима је у то време вођен рат, а друго предање каже да је име добила по провинцији у којој је живело највише мачака њене расе.
То су само предања, шта је од свега истина то не знамо, сигурно је само да се Корат, иако једна од најстаријих раса, на западу појављује тек негде шездесетих година прошлог века, тачније 1959. прво у Америци и почетком седамдесетих година у Британији. Корат је још увек велика реткост, али сигурно не зато што је ружна или дивља. Наиме, разлог је тај да Корат мачка као симбол среће и благостања у њеној домовини Тајланду не може да се купи. Она може да промени власника само као поклон.
Може се онда и замислити колико је тешко доћи до једне Корат, поготово за једног одгајивача. Из разлога што има тако мало Корат егземплара, а да се не би мешале друге расе, одлучено је да се Корат признаје као чистокрвна само ако се у родовнику може беспрекорно утврдити њено порекло до тајландских предака.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Изглед
Корат је средње величине, мишићава али релативно витка, оријенталног типа. И поред тога има јаке стабилне кости, велике је тежине у поређењу са величином тела. Ноге су стабилне, задње нешто дуже него предње, а шапе су овалне. Реп је средње дужине и при крају дебљи, врх је заобљен. Вероватно се зато каже да Корат има чвор у репу.
Глава јој је округласта. Њушка и брада средње јачине. Чело је велико и релативно равно, нос на врху лако заобљен показујући на горе. Очи су изразито велике и најчешће интензивно зелене.
Очи могу бити и боје ћилибара, али су стандардом пожељне зелене. Амерички одгајивачи ту боју зову у шали „traffic-ligt-green“ , зелена боја семафора, а Тајланђани је зову “боја пиринчаног листа” . Као и сви мачићи и Корат маче има плаве очи које после дванаест недеља почињу да мењају боју.
Длака је кратка до средње дужине, танка је и свиленкаста и лежи из тело. Дозвољена је само једна боја, то је сивкасто плава са сребнастим врховима длаке.
Шаре, флеке или сенке нису дозвољене. Корат мачка друге боје није чистокрвна Корат.
Карактер
Корат је врло срдачна и умиљата - прилагоди се свакој средини. Радо је у друштву човека као и других мачака.
Као и највећи број мачака, врло је интелигентна, инстинкти као што су чула слуха, вида и њуха су изражени. Релативно је мирна и стрпљива, али не воли велику буку тако да се мачићи од ране младости морају навикавати на стране звуке и места као сто су изложбени простори, наравно ако постоји намера да се мачка излаже и такмичи.
Корат је средње величине, мишићава али релативно витка, оријенталног типа. И поред тога има јаке стабилне кости, велике је тежине у поређењу са величином тела. Ноге су стабилне, задње нешто дуже него предње, а шапе су овалне. Реп је средње дужине и при крају дебљи, врх је заобљен. Вероватно се зато каже да Корат има чвор у репу.
Глава јој је округласта. Њушка и брада средње јачине. Чело је велико и релативно равно, нос на врху лако заобљен показујући на горе. Очи су изразито велике и најчешће интензивно зелене.
Очи могу бити и боје ћилибара, али су стандардом пожељне зелене. Амерички одгајивачи ту боју зову у шали „traffic-ligt-green“ , зелена боја семафора, а Тајланђани је зову “боја пиринчаног листа” . Као и сви мачићи и Корат маче има плаве очи које после дванаест недеља почињу да мењају боју.
Длака је кратка до средње дужине, танка је и свиленкаста и лежи из тело. Дозвољена је само једна боја, то је сивкасто плава са сребнастим врховима длаке.
Шаре, флеке или сенке нису дозвољене. Корат мачка друге боје није чистокрвна Корат.
Карактер
Корат је врло срдачна и умиљата - прилагоди се свакој средини. Радо је у друштву човека као и других мачака.
Као и највећи број мачака, врло је интелигентна, инстинкти као што су чула слуха, вида и њуха су изражени. Релативно је мирна и стрпљива, али не воли велику буку тако да се мачићи од ране младости морају навикавати на стране звуке и места као сто су изложбени простори, наравно ако постоји намера да се мачка излаже и такмичи.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Корат мачка
Корат мачка
Корат мачићи
Поретет Корат мачке
- Poruka
- 5.431
Nije losa ova Korat ali ona roza bez krza je odvratna.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Ни мени се те "голе" мачке не допадају. :wink:
- Poruka
- 5.431
Najbolja je ona tigrasta sto stoji na onom logu TICA ove ostale su onako.Ne volim te sa spljeskanim facama.
A od golih volim samo one macke na dve noge
A od golih volim samo one macke na dve noge
- Poruka
- 5.431
Burmanska macka I to ne obicna ,vec SVETA BURMANSKA MACKA
Ove su naj mace.Ima li to kod nas gde da se nabavi i kako im se krece cena.
Ove su naj mace.Ima li to kod nas gde da se nabavi i kako im se krece cena.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Нисам сигурна, али мислим да их има. Треба се распитати у Фелинолошком савезу и око одгајивача и око цене.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Torrente-BG:Najbolja je ona tigrasta sto stoji na onom logu TICA ove ostale su onako.Ne volim te sa spljeskanim facama.
A od golih volim samo one macke na dve noge
И мени се та највише допада, мада слатке су и ове друге, осим оне "голе". :wink:
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Johntra Volta:
Која Бурманска или Корат?
- Poruka
- 5.431
Burmanska.
- Poruka
- 5.431
Stvarno su extra mace.Jos kad se ne bi linjale... :-D
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Бурманка
Poreklo
Iako na primer očekujemo da Bali macka potiče sa Balija, to ne mora biti tako, ali Burmanka zbilja potiče iz Burme. Pored Sijamke, Burmanka važi za najstariju orijentalnu rasu u Evropi. U jednom starom pismenom predanju, poznatom pod imenom Smud Kot-Pergament iz ere Ayudhya [1350-1767] može da se nađe podatak da je Burmanka, tada jos poznata pod imenom Thong-Daeng [zlatno-crvena = mačka bakarne boje], bila jedna od šesnaest rasa mačaka koje su živele po hramovima i bile obožavane kao mačke koje donose sreću. Bile su poznate još i pod imenom Supalak , što znaci "lepa, dobra osobina". Koliko poreklo Burmanke ipak leži u nekoj polutami, toliko je istorijat odgajivačkog rada potpuno poznat. Kao majka svih Burmanki vazi Wong Mau, koja je 1930. godine iz Burme doneta u Ameriku. Bila je sparena sa jednim seal point Sijam mačkom. To je bio temelj Burmanske rase. Naravno je posle sledio niz mačaka iz Burme da bi se izbeglo incestno sparivanje, ali ukrštanje sa Sijamskim mačkama, koje su pre 75 godina izgledom više podsećale na Burmanke nego danas, se nastavljalo. 1936. godine je rasa Burma u braon varijanti bila priznata kod CFA. Dalja potreba za sparivanjem sa Sijamkama dovela je do gubitka karakteristike tipa, mačka je postajala sve sličnija Sijamskoj rasi, tako da je negde četrdesetih godina prošlog veka došlo do privremenog povlačenja odluke o priznavanju rase. I pored visokog procenta "sijamske krvi" kod Burmanke, rasa je bila priznata u Velikoj Britaniji 1952.godine. Standard je bio nesto diferenciran. Nekoliko godina kasnije došlo je do ponovnog priznavanja rase u Americi, ovoga puta zahvaljujući odgajivačima koji su izborom mačaka uspeli da se približe prvobitnom tipu. Već šezdesetih godina Burmanka je bila omiljena i u Evropi.
Karakter
Burmanka važi za veoma društvenu mačku. Njoj je uvek potrebno društvo, ako ne čoveka, onda bar još jedne ili dve mačke sa kojima može da utroši svoju neiscrpnu energiju. Voli da je u pokretu, da se igra, trči, skače. Veoma je temperamentna. Zato je za nju idealan dom onaj u kome ima pristup napolje. Burmanka se dâ voditi na uzici. To nije nikakvo čudo, jer ima dosta sijamske krvi, a da Sijamka voli tako da se šeta, je već poznato. Za razliku od Sijamke, ona ima veoma tanak glas koji se retko čuje. I pored toga što je kao i svaka mačka samostalna, Burmanka je veoma privržena i voli da se mazi. Ona je dominantna mačka, uvek prisutna i zahteva pažnju čoveka. Njeni zahtevi su puni šarma i vica, njoj se ne može odoleti. Ona uvek dobije ono što hoće.
Poreklo
Iako na primer očekujemo da Bali macka potiče sa Balija, to ne mora biti tako, ali Burmanka zbilja potiče iz Burme. Pored Sijamke, Burmanka važi za najstariju orijentalnu rasu u Evropi. U jednom starom pismenom predanju, poznatom pod imenom Smud Kot-Pergament iz ere Ayudhya [1350-1767] može da se nađe podatak da je Burmanka, tada jos poznata pod imenom Thong-Daeng [zlatno-crvena = mačka bakarne boje], bila jedna od šesnaest rasa mačaka koje su živele po hramovima i bile obožavane kao mačke koje donose sreću. Bile su poznate još i pod imenom Supalak , što znaci "lepa, dobra osobina". Koliko poreklo Burmanke ipak leži u nekoj polutami, toliko je istorijat odgajivačkog rada potpuno poznat. Kao majka svih Burmanki vazi Wong Mau, koja je 1930. godine iz Burme doneta u Ameriku. Bila je sparena sa jednim seal point Sijam mačkom. To je bio temelj Burmanske rase. Naravno je posle sledio niz mačaka iz Burme da bi se izbeglo incestno sparivanje, ali ukrštanje sa Sijamskim mačkama, koje su pre 75 godina izgledom više podsećale na Burmanke nego danas, se nastavljalo. 1936. godine je rasa Burma u braon varijanti bila priznata kod CFA. Dalja potreba za sparivanjem sa Sijamkama dovela je do gubitka karakteristike tipa, mačka je postajala sve sličnija Sijamskoj rasi, tako da je negde četrdesetih godina prošlog veka došlo do privremenog povlačenja odluke o priznavanju rase. I pored visokog procenta "sijamske krvi" kod Burmanke, rasa je bila priznata u Velikoj Britaniji 1952.godine. Standard je bio nesto diferenciran. Nekoliko godina kasnije došlo je do ponovnog priznavanja rase u Americi, ovoga puta zahvaljujući odgajivačima koji su izborom mačaka uspeli da se približe prvobitnom tipu. Već šezdesetih godina Burmanka je bila omiljena i u Evropi.
Karakter
Burmanka važi za veoma društvenu mačku. Njoj je uvek potrebno društvo, ako ne čoveka, onda bar još jedne ili dve mačke sa kojima može da utroši svoju neiscrpnu energiju. Voli da je u pokretu, da se igra, trči, skače. Veoma je temperamentna. Zato je za nju idealan dom onaj u kome ima pristup napolje. Burmanka se dâ voditi na uzici. To nije nikakvo čudo, jer ima dosta sijamske krvi, a da Sijamka voli tako da se šeta, je već poznato. Za razliku od Sijamke, ona ima veoma tanak glas koji se retko čuje. I pored toga što je kao i svaka mačka samostalna, Burmanka je veoma privržena i voli da se mazi. Ona je dominantna mačka, uvek prisutna i zahteva pažnju čoveka. Njeni zahtevi su puni šarma i vica, njoj se ne može odoleti. Ona uvek dobije ono što hoće.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Izgled
Burma je jedna, može se reći, ekskluzivna kratkodlaka rasa. Njeno atletsko mišićavo telo sa sjajnom svilenom dlakom odaje utisak izuzetne elegancije. Burma kao rasa je priznata u svim svetskim savezima, sa delimično različitim standardom. Da ne ulazimo duboko u detalje, navodimo samo glavne razlike u standardima:
? Americki standard opisuje mačku srednje veličine, mišićavu i kompaktnu sa izrazito okruglom glavom i velikim okruglim očima. Linija nosa sa izraženim prelazom sa čela, zvanim break. [brejk]
? Britanski, odnosno evropski standard zahteva nesto vižljastiju mačku, trouglaste glave, uz nešto blaži break.
Бурманка по Америчким стандарима и Бурманка по Европским стандардима
Burma je jedna, može se reći, ekskluzivna kratkodlaka rasa. Njeno atletsko mišićavo telo sa sjajnom svilenom dlakom odaje utisak izuzetne elegancije. Burma kao rasa je priznata u svim svetskim savezima, sa delimično različitim standardom. Da ne ulazimo duboko u detalje, navodimo samo glavne razlike u standardima:
? Americki standard opisuje mačku srednje veličine, mišićavu i kompaktnu sa izrazito okruglom glavom i velikim okruglim očima. Linija nosa sa izraženim prelazom sa čela, zvanim break. [brejk]
? Britanski, odnosno evropski standard zahteva nesto vižljastiju mačku, trouglaste glave, uz nešto blaži break.
Бурманка по Америчким стандарима и Бурманка по Европским стандардима
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Osim ovih nekoliko navedenih razlika preovlađuju podjednakosti, u protivnom bi se rasa neminovno podelila. Uši srednje veličine široke u korenu i izrazito razdvojene, zaobljene na vrhu. Oči velike, razdvojene, žute do zlatne boje. Telo mišicavo, zadnje noge duže nego prednje, prsa zaokrugljena. Šape male i zaobljene. Rep srednje dužine zaobljen na vrhu, po celoj dužini ravnomerne debljine. Dlaka kratka i svilena, izrazito sjajna priljubljena uz telo. Prvobitna boja Burmanke je bila braon koja je još uvek najomiljenija. Kako odgajivačkom entuzijazmu nema kraja, danas mozemo da se divimo sledećim priznatim bojama: pored već navedene braon imamo Burmanku blue [plavo], chocolate [čokoladna], lilac [lila], red [riđa], creme [krem], kao i sve tortieshell [kornjačevina] varijante. Kod bilo koje od ovih boja, prsa i stomak su svetliji, a takozvani points [istureni delovi tela: uši, krajevi ekstremiteta i vrh repa] treba da su tamniji. Kontrast ne treba da bude izražen.
Бурманка браон и Бурманка чоколадна
Бурманка браон и Бурманка чоколадна
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Бурманка плава и лила
Бурманка риђа и крем
Бурманка браон корњачевина
- Poruka
- 5.431
- Poruka
- 20.959
Draga teta Strelo,
jako sam se obradovao Vašoj temi i voleo bih da mi kažete što više o Persijskim mačkama?
Ima puno različitih mišljenja o njima a ja mislim da su jako slatke.
Evo ova me podseća na Garfilda...
jako sam se obradovao Vašoj temi i voleo bih da mi kažete što više o Persijskim mačkama?
Ima puno različitih mišljenja o njima a ja mislim da su jako slatke.
Evo ova me podseća na Garfilda...
- Poruka
- 20.959
Inače se zovem Peca i prvi put sam je video na Lidu u Zemunu...
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Чика Ајроне, биће речи и о персијским мачкама. И ја мисли да су слатке, али нешто нису више у моди. Сада су модерне мачке средње дужине длаке и краткодлаке.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
СВЕТА БИРМАНСКА МАЧКА
Порекло
Према легенди ова доиста прекрасна мачија раса настала је у будистичком храму посвећена богињи реинкарнације Tsun Kuan Kse у брдима Lugh у Индокини.
Према том веровању у том је храму живео свештеник Kitah Mun Ha с белим мачком Sinnom.
Једног дана док је био задубљен у медитацији, дошли су разбојници и убили га с леђа. У том је тренутку мачак скочио на мртво тело свештеника и истовремено погледао у статуу богиње. И догодило се чудо: бела боја мачке попримила је боју коже богиње Tsun Kuan Kse, жуте су очи постале сафирно-плаве као богињине, а ноге, реп, нос и уши попримили су боју земље. Само су шапе које су додиривале тело свештеника остале беле као знак љубави и чистоће. Тог су дана и све остале мачке у храму попримиле боју Sinna. Видевши то чудо преображрња, разбојници су побегли из храма.
Sinn је седам дана без хране и воде стражарио уз тело Kitah Mun Ha и онда угинуо како би његову душу пренео у рај. Због тога се свете бирме сматрају чуварима душа будистичких свештеника.
Због статуса “свеца” до 1919.год. ниједан човек изван храма Lao Tsun никад није видео мачку свету бирму. Изузетак је учинио Kittah Lama који је Sir Rasselu Gordonu, мајору енглеске Краљевске војске, поклонио плакету као захвалницу за заштиту храма од напада брахмана, На овој плакети била је насликана света бирманска мачка која је уместо очију имала плаве сафире. Лама је мајору показао и живе мачке које су биле сличне оној с плакете.
Порекло
Према легенди ова доиста прекрасна мачија раса настала је у будистичком храму посвећена богињи реинкарнације Tsun Kuan Kse у брдима Lugh у Индокини.
Према том веровању у том је храму живео свештеник Kitah Mun Ha с белим мачком Sinnom.
Једног дана док је био задубљен у медитацији, дошли су разбојници и убили га с леђа. У том је тренутку мачак скочио на мртво тело свештеника и истовремено погледао у статуу богиње. И догодило се чудо: бела боја мачке попримила је боју коже богиње Tsun Kuan Kse, жуте су очи постале сафирно-плаве као богињине, а ноге, реп, нос и уши попримили су боју земље. Само су шапе које су додиривале тело свештеника остале беле као знак љубави и чистоће. Тог су дана и све остале мачке у храму попримиле боју Sinna. Видевши то чудо преображрња, разбојници су побегли из храма.
Sinn је седам дана без хране и воде стражарио уз тело Kitah Mun Ha и онда угинуо како би његову душу пренео у рај. Због тога се свете бирме сматрају чуварима душа будистичких свештеника.
Због статуса “свеца” до 1919.год. ниједан човек изван храма Lao Tsun никад није видео мачку свету бирму. Изузетак је учинио Kittah Lama који је Sir Rasselu Gordonu, мајору енглеске Краљевске војске, поклонио плакету као захвалницу за заштиту храма од напада брахмана, На овој плакети била је насликана света бирманска мачка која је уместо очију имала плаве сафире. Лама је мајору показао и живе мачке које су биле сличне оној с плакете.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Изглед
Тело свете бирманке је средње масе, издужено, снажно, а ноге су кратке и здепасте. Глава је средње дужине, засвођена и има тзв. римски профил носа.
Уши су мале, не стоје потпуно усправно и нису превише заобљене. Очи су благо заобљене и благо овалне, постављене широко, дубоко плаве боје.
Длака на телу може бити од тамније беле боје до светлосмеђе боје и знатно се разликује од свих осталих дугодлаких и средњедугодлаких мачака. Свилена је на додир и не сме бити предуга. Нешто је дужа на леђима, боковима, врату, трбуху и репу.
Изворне боје ознака (на ногама глави и репу) су чоколадна, боје фоке, плава и љубичаста. Данас се признају и неке друге боје које су добијене парењем с персијским мачкама с ознакама ( хималајкама ). Боја на стомаку је потпуно бела.
Рукавице: посебна ознака свете бирме су беле шапе које се називају рукавице или чарапе. Рукавице су увек потпуно беле боје, а могу се завршавати на корену прстију или на чланку. Бела боја чарапа мора бити оштро ограничена-омеђена од боје длаке на ногама. На предњим ногама рукавице су краће. Пожељно је да се на стопалима задњих шапа белина завршава у клинастом облику.
Код оцењивања рукавица посебна се пажња посвећује симетричности.
Реп је средње дужине, танак око корена, пуно и густо одлакан паперјастом длаком при врху.
Рачуна се да су свете бирме уз турску ангору, оне расе мачака које су се најмање промениле по типу, грађи тела и боји длаке до данас.
Нарав
Мачке свете бирманске изузетно су нежне и лако се уклапају у живот сваког домаћинства. За оне који желе атрактивну мачку привржену људима света бирманка изврстан је избор.
Тело свете бирманке је средње масе, издужено, снажно, а ноге су кратке и здепасте. Глава је средње дужине, засвођена и има тзв. римски профил носа.
Уши су мале, не стоје потпуно усправно и нису превише заобљене. Очи су благо заобљене и благо овалне, постављене широко, дубоко плаве боје.
Длака на телу може бити од тамније беле боје до светлосмеђе боје и знатно се разликује од свих осталих дугодлаких и средњедугодлаких мачака. Свилена је на додир и не сме бити предуга. Нешто је дужа на леђима, боковима, врату, трбуху и репу.
Изворне боје ознака (на ногама глави и репу) су чоколадна, боје фоке, плава и љубичаста. Данас се признају и неке друге боје које су добијене парењем с персијским мачкама с ознакама ( хималајкама ). Боја на стомаку је потпуно бела.
Рукавице: посебна ознака свете бирме су беле шапе које се називају рукавице или чарапе. Рукавице су увек потпуно беле боје, а могу се завршавати на корену прстију или на чланку. Бела боја чарапа мора бити оштро ограничена-омеђена од боје длаке на ногама. На предњим ногама рукавице су краће. Пожељно је да се на стопалима задњих шапа белина завршава у клинастом облику.
Код оцењивања рукавица посебна се пажња посвећује симетричности.
Реп је средње дужине, танак око корена, пуно и густо одлакан паперјастом длаком при врху.
Рачуна се да су свете бирме уз турску ангору, оне расе мачака које су се најмање промениле по типу, грађи тела и боји длаке до данас.
Нарав
Мачке свете бирманске изузетно су нежне и лако се уклапају у живот сваког домаћинства. За оне који желе атрактивну мачку привржену људима света бирманка изврстан је избор.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Света бирманска мачка
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=3828196&postcount=8
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=3828690&postcount=13
И ове које је Торенте поставио су такође Свете бирманске мачке.
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=3828690&postcount=13
И ове које је Торенте поставио су такође Свете бирманске мачке.
