“Egzit” sjajna udavača
Lj.PRERADOVIĆ - N. JANKOVIĆ, 8. februar 2007
NAJVEĆI muzički festival u jugoistočnoj Evropi “Egzit”, zainteresovao je nekoliko kompanija, koje žele da na nekoliko godina, pa čak i trajno otkupe autorska prava. Takvu želju, prva je obelodanila produkcijska kuća iz Beograda “Komuna”, a ubrzo posle toga usledile su ponude “Arian zabave” iz Hrvatske i kompanije “Tiket lajn” iz Austrije. Organizatorima prestižnog muzičkog događaja, osim poslovno tehničke saradnje nude i milionske cifre, naravno u evrima...
Ponude za otkup prava na organizovanje “Egzita”, usledile su nekoliko meseci posle saznanja da je došlo do nesuglasica i razilaženja između trojice vlasnika autorskih prava - Dušana Kovačevića (sada predstavlja “Egzit tim” sa jedne i Bojana Boškovića i Ivana Milivojeva, Udruženje “Egzit”) sa druge strane. Spor je dospeo i do suda, ali postoji nagoveštaj da će se sve rešiti mirnim putem, van sudnice.
Uprkos primamljivim ponudama, sadašnji organizatori Udruženje “Egzit”, poručuju da festival nije na prodaju bez obzira o kojoj je sumi reč i da su sposobni da, kao i prethodnih šest godina sve organizuju bez tuđe pomoći. Druga strana, “Egzit tim”, smatra da su korektne i da o njima treba razmisliti.
Da li je iznenadno veliko interesovanje za “Egzit” zbog priča o novcu koji se “vrti” oko festivala, ili su ovaj muzički događaj videli kao dobru priliku za veliku zaradu, samo se nagađa. Nezvanično se spekuliše da razlog “leži” u nesuglasicama između autora “Egzita” i da po starom “običaju”, dok se dvojica svađaju, treći koristi priliku.
- Egzit je dobro zarađivao kada su u trendu bili
“di-džejevi” kao jeftina radna snaga koja okuplja mnogo publike. Organizatori su kasnije ovu veliku zaradu iskoristili da dovedu prave, istinske zvezde - mišljenje je Ganeta Pecikoze, muzičkog menadžera.
Politika je takođe prepoznala svoj interes, pa su festival izdašno donirali Republika, grad i Pokrajina.
- Gde je veliki novac, tu je i svađa oko novca. Sukob među organizatorima festivala kompanije žele da iskoriste i da same kasnije ubiraju ogromne prihode od "Egzita" - dodaje Pecikoza.
Ako autori festivala odbijaju milionske ponude “Komune” i drugih stranih kompanija, kaže Pecikoza, “onda je jasno da autori festivala zarađuju ogroman novac, veći od onog koji im se nudi.” O kojoj sumi novca je reč, dodaje Pecikoza, “možemo samo da nagađamo”.
- Troškovi festivala su takođe veliki, veći nego u drugim evropskim zemljama. Zvezde koje u drugim zemljama nastupaju za 100.000 evra, kod nas uzimaju dvostruko više - tvrdi Pecikoza. - Na ovaj način, nemačke i austrijske agencije za potrebe naših festivala, ovde dovode izvođače kojih je naša publika željna i ne žali novca da ih čuje i vidi.
Troškovi organizovanja "Egzita '06" bili su oko četiri miliona evra, i prema tvrdnjama Bojana Boškovića, generalnog menadžera Udruženja “Egzit”, nikome nisu ostali dužni. Pored 15 miliona dinara iz budžeta grada, organizatori su iz republičke kase prošle godine dobili 12 miliona, dok je pokrajina obezbedila 14 miliona dinara. Godinu dana ranije, iz gradskog i pokrajinskog budžeta je izdvojeno po 13 miliona dinara. Koliki je bio udeo sponzora je poslovna tajna, i taj podatak se ne saopštava. Njihov finansijski udeo je naveden u izveštajima o poslovanju koji se dostavlja nadležnim službama.
- Mogu samo da kažem da brojke na ugovorima sa sponzorima nisu ni približne onim na drugim svetskim sličnim manifestacijama - objašnjava Bošković. - “Egzit” je primamljiv investitorima zbog naših dobrih poslovnih poteza i imidža kojim predstavljamo Srbiju u svetu. Dobro se lako prepozna.
Zanimljiv je podatak da je kako se povećavao broj održanih festivala, tako je rastao i budžet. Za “nulti” održan 2000. godine (trajao stotinak dana) iznosio je “skromnih” 150.000 evra, a novac su obezbedili nevladine organizacije i sponzori. Naredne 2001. bio je mnogo veći - oko 500.000 evra, dok je 2003. iznosio nešto više od milion evra. Organizatori “Egzit '04” u “kasi” su imali oko dva i po miliona evra, dok je 2005. budžet bio “težak” oko tri miliona evra.
- Ne može se govoriti o enormnim zaradama od festivala kada je reč o prodaji ulaznica - dodaje Bošković, objašnjavajući da njihove cene nisu komercijalne. Da je tako, komplet bi
koštao stotinu evra, što prosečan student, ne može da plati. Manipulacija sa kartama nema, jer se plaćaju u bankama, što znači da svaka ulaznica ima ime i prezime.
Na platnom spisku u Udruženju “Egzit” je dvadesetak stalno zaposlenih, čije su mesečne plate u proseku 450 evra. To znači da se svakog meseca za te namene izdvaja oko 9.000 evra, odnosno 108.000 evra godišnje. Ovim troškovima treba dodati i honorare za dvadesetak ljudi koji povremeno rade pojedine poslove kao i za oko 1.500 mladih koliko ih bude angažovano za vreme trajanja festivala.
Generalni menadžer Udruženja “Egzit” ističe da nisu zainteresovani za partnerstva, kaže da dobro posluju, ali da je u javnosti stvorena fama da imaju mnogo novca.
- Prodaju se firme koje su u krizi, a mi to, sigurno nismo - kategoričan je Bošković. - Kada stigne ozbiljna ponuda, ali ne u smislu prodaje, već kreiranja dodatne vrednosti festivala, razmislićemo...
POSETIOCI
SVAKE godine “Egzit”, koji se održava na Petrovaradinskoj tvrđavi, poseti u proseku 150.000 ljudi. Na poslednjih nekoliko festivala zabeležen je veći broj mladih ljudi iz inostranstva.
Karte se prodaju u kompletu, ali i pojedinačno. Za
ovogodišnji “Egzit”, komplet košta 6.490 dinara. Prošle godine komplet karata je koštao 4.890 dinara, dok je 2005. koštao 2.900 dinara.
DUGOVI
BIVŠI predsednik Udruženja “Egzit” Dušan Kovačević izjavio je da organizaciji za zaštitu muzičkih autorskih prava SOKOJ-u duguju oko 80 miliona dinara i da obaveze prema organizaciji nisu plaćane nekoliko godina.
Bošković ne poriče postajanje duga, ali tvrdi da je znatno manji od ove sume.
FINANSIJE
ORGANIZATORI “Egzita” su sa republičkom Vladom novembra
prošle godine potpisali protokol o finansiranju do 2010. godine. Iz republičkog budžeta za ovogodišnji i naredne festivale biće izdvojeno po 30 miliona dinara.
Protokol o saradnji predstavnici Udruženja “Egzit” potpisali su prošle godine i sa gradonačelnikom Novog Sada Majom Gojković. Za razliku odranijih jednogodišnjih, ovaj je potpisan na tri godine (važi do 2008. godine). Iznos novca kojim će grad pomoći “Egzit” određivaće se pred svaki festival.
...ne smem da kazem.....bice ponovo prozivanja 
:? . . . (ala lupam ) a u stvari . . . ebe mi se jer mogu ja bRez njih 
