Utisak dana ...

Corax, ovog puta u pisanoj formi

Vožnja

Ja sam jedan od retkih koji ima položenu vožnju a izbegava da vozi. Mogao bih u svakom momentu voziti bilo koji od naših auta i nema dana da me neko ne ubedjuje "Ajde makar do vikendice, ja ću voziti u povratku" ali ja uporno izbegavam.

U narednih desetak dana ću verovatno posle nekoliko nedelja pauze ponovo sesti za volan i voziti

Ulična izložba stripa

Utisak dana mi je sledeći:

Već oko mesec dana živim na vikendici (jer imam majstore u stanu) ali ipak svaki dan dolazim u stan. U par navrata su mi se učinila neka muška i ženska smejanja u komšiluku, što bi bilo potpuno normalno da ja te iste ljude nečujem i u gradu. Posebno me ta smejanja pogadjaju kad mislim da sam nekih dana bio super, fenomenalan... pa kad se opustim i prepustim emocijama uživanja u tome, a onda se nadje neki muški glas (nazvaću ga Šaban) i još neki ženski glasovi kojima je tu nešto smešno. To onda preraste u neku drugu emociju-nerviranje, ali ja se jedem u sebi, moj ukućani to neosećaju. Oni samo trpe moj humor i šale u kojima nekada i preterujem (kao i na internetu) ali mislim da nam je život lepši i interesantniji zbog toga što sam ja takav. Ne verujem da ste išta iz stana može čuti napolju sem nekada kad moj brat pušta muziku ili ponekad kad su moj otac i brat nervozni.
Da skratim. Pričao sam kako planiram u budućnosti kad budem imao svoju porodicu da planiram da ili deaktiviram društvene mreže ili zablokiram sve svoje simpatije ikad (ili skoro sve). E pa, možda taj period dodje i mnogo ranije, videću, možda. Možda u nekom veoma skorom periodu zablokiram još par osoba za koje sumnjam da mi se smeju po gradu ili oko stana gde živim, pa bile one (ili ne) moje najveće simpatije ikada ili sestre ovoga ili onoga. Dosta mi je. Pogotovu jer izbegavaju direktnu komunikaciju samnom, nemaju hrabrosti ni volje ni najednostavnije da mi odgovore na poruku ili bilo šta da mi kažu u lice (da mi se nasmeju u lice ako im je nešto smešno, a ne iza ledja) ali zato uživaju u tome da mi se smeju iza ledja, valjda misle da sam magarac ili da ćeme napraviti magarcem ako to rade, ne znam

Maratonska simultanka u Malagi...

Oni...

Neko me je izbacio iz fejsbooka

Jaka stvar, ali kad imaš oko stotinak prijatelja kao ja onda svakog ko ti je prijatelj znaš (znao sam i ranije, iako mislim da se napolju mislio da primam i nepoznate osobe za prijatelje, ali to nikada nije bilo tako. Sve osobe koje su moji prijatelji i koje sam dodavao su ili prijatelji ili drugari iz osnvne i srednje škole, kolege i koleginice sa fakulteta koje sam znao)). Nekada pa i sada ko paranoično sumnjaš na svakog, pogotovu kad nešto i komentarišem, i onda sumnjaš na svakoga, svako s kim se nisi čuo neko vreme ili koga nisi video može da bude. Najvažnije ti je kad se to desi da te niko od dragih osoba, ili osoba koje si jako želeo za prijatelje nije izbacio, mada je bio do sada i jedan takav slučaj koji mi je mnogo teško pao (Beata)

Nesto neurozni od jutros

Uspesi na Olimpijadi

Odmerenost Saleta Djordjevića...

Koleginica sa posla

Tako je hladna prema meni, ali i druge koleginice oko mog godišta nisu ništa bolje. Šta je pitaš, odgovoriti i ništa više. Nema priče, nema nikakvih emocija, hladna je ko hladno pivo Mislio sam da je posao možda mogućnost i da nebudem više single, ali nije uvek do tebe, i za ljubav i za svadju je potrebno dvoje. Šta je tu je, biće boljih dana, a možda bude i neki bolji posao

Olimpijada

Случајно сам срела бившег. Није ми се јавио, али нисам ни ја њему. Никада ни нећу. У инат.

Lepo vreme

Bio sam juče kući.

Već par meseci spavam na vikendici, medjutim Zvezda se nije smela propustiti. Tih par meseci koliko spavam na vikendici umesto da se radujem povratku kući, svojim mačkama, kraju u kom sam proveo život, ja se loše osećam. Loše osećam, zbog brojnih prolaznika mog stana u prizemlju i komšiluka u kom se stalno neko smeje, stalno neko nešto viče...

Uspeh Španovićke

tuga

Još jedan lep vikend u Beogradu i izlazak posle duže vremena.

Imao sam još jedan lep vikend u Beogradu koji sam proveo u šetnji. Baš sam se našetao i sam i sa roditeljima i sa svojim društvom. Zanimljivo je da nisam kupio ni jednu knjigu što se reko dešava (da ja nekupim baš ni jednu knjigu). Kupio sam zato jedan mali lep kaktus. Kaktuse sam već duže vremena želeo da kupim za kućnu varijantu, ali sam tek sad naišao na nešto što me je oduševilo.
Osim šetnje, sam i izašao posle duže vremena, skroz neplanirano, ali desilo se I odmah mi je bilo jasno zašto tako retko izlazim, tj. zašto više nemam volju za izlaske. (Uvek ista priča) Gužva, unutra se guramo, nemamo mesta gde da stanemo. Muzika strana, vrte po celu noć tri tona u krug. Za tih par sati sam se smorio koliko se nesmorim na poslu za par meseci rada.

Tu i tamo,vazno da je radni ponedeljak prosao

Duga šetnja ... osećaj sreće.

105. ljudi smo juče imali, plus oni koji su dolazili da samo vrate knjige ili da postanu članovi Biblioteke (koji neulaze u kompijutersku obradu korisnika). Pa nije ni čudo što noćas sanjam biblioteku i knjige I kladim se da je bar 90 % od tih ljudi bilo u periodu od 5 do pola osam popodne, jer sam do 5. sati sa nekoliko izuzetaka uglavnom vreme proveo na internetu, tj. na kompijuteru (to se već ne može proveriti u kompijuteru, to je subjektivni utisak)

izrazi kao što su ''paradaiz, kompijuter''

Sto volim ovakav dan bez cimanja