IZ "RELGIJE I MITOVI DREVNE EVROPE"
Izvori za slovensku religiju su veoma oskudni i fragmentarni. Plinije
Stariji i Tacit prvi pominju Slovene pod imenom Venedi, i to kao susede
Germana, ali oni ne govore i o njihovoj religiji. Podatke o religiji Slovena
najpre daje Prokopije, vizantijski istoricar iz 6. veka, koji saopstava da
su slovenska plemena Anta i Sklavena "verovala da je jedan od bogova, tvorac
munje, jedini gospodar sveta, kome su zrtvovali goveda i ostale zivotinje da
obozavaju i reke i druga neka niza bozanstva i svima njima prinose zrtve i
po njima vracaju".
Za religiju Istocnih Slovena najznacajniji i najstariji izvor jeste
takozvana Nestorova hronika, nastala u prvoj polovini 12. veka, u kojoj se
navode imena bogova postovanih u Kijevu. Manje su pouzdani podaci sadrzani u
spevu Slovo o polku Igorovu (kraj 12. veka), kao i u homelijama i polemickim
spisima nastalim izmedju 11. i 17. veka. Podaci arapskih putopisaca ne samo
da su odvec fantasticni vec je neizvesno da li se odnose na Slovene ili
Normane. Isto vredi i za poljske istoricare i putopisce iz 16 - 17. veka,
cije su konstrukcije o slovenskom panteonu bez ikakve stvarne osnove.
Titmar iz Merseburga u
11. veku saopstava da svako slovensko pleme ima svoje hramove, odnosno
posebna bozanstva. Panteon Istocnih Slovena moze se rekonstruisati na osnovu
podataka koji su sadrzani u ugovorima izmedju Vizantije i Rusije iz 945. i
971. godine, odnosno u takozvanoj Prvobitnoj hronici, kompiliranoj oko 1111.
godine. Najpre se pominju bogovi Perun i Volos. Knez Vladimir je 980. godine
obelezio pocetak svoje vladavine u Kijevu na taj nacin sto je na jednom
brezuljku postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom, a uz njega i idole
Horsa, Dazboga, Striboga, Simargla i Mokos, da bi ispred njih sa svojim
narodom prinosio zrtve
Religija Zapadnih Slovena poznata je samo fragmentarno jer se raspolaze
uglavnom podacima koji se odnose na svetilista i bozanstva Baltickih
Slovena. Izvesno je samo da nije postojao panteon zajednicki svim Zapadnim
Slovenima, jer se u istorijskim izvorima uvek isticu bozanstva pojedinih
oblasti za koja se vezuju lokalni kultovi. Vrhovni bog baltickih Slovena bio
je verovatno Svantovid, opisan kao bog bogova, kao bozanstvo koje
obezbedjuje pobede u ratu. Kao najvisi bogovi oznacavaju se i Triglav i
Svarozic
Kako su u toponomastici
juzno od Dunava mnogi tragovi imena Peruna, sa dosta verovatnoce moze se
pretpostaviti da je kod Juznih, kao i kod Istocnih Slovena, Perun bio
vrhovni bog. U toponimima ima tragova i o Velesu, o cijem se liku i
funkcijama kod Juznih Slovena moze indirektno suditi po opisima sv. Save,
koji je, po srpskom narodnom predanju, prvenstveno pokrovitelj i zastitnik
stoke. Njemu bi bio blizak i Dabog iz srpskih prica, crno i hromo bozanstvo
donjeg sveta, gospodar mrtvih, zastitnik stada, ali i vukova, koji je
nazivan i Daba, Dabo ili Hromi Daba. Dabog je istovremeno i bog plemenitih
metala, zlata i srebra, pronalazac i zastitnik kovacke vestine. Posle
prihvatanja hriscanstva, funkcije Daboga prenesene su na velike hriscanske
svece (sv. Jovana, sv. Savu, sv. Arhandjela, sv. DJordja, sv. Nikolu, sv.
Mratu), a njegov lik je preobrazen u sotonu i Hromog Dabu. Jedna od
hipostaza Dabogovih je verovatno i Vid, bozanski vidar cije je ime sacuvano
u velikom srpskom prazniku Vidovdanu. Car Trojan sa tri glave, koji se
pominje u jednoj skaski, verovatno je bozanstvo blisko Triglavu jer je
opisan kao nocni konjanik. Kako se u jednoj slovenackoj bajci pominje
carobnica Mokosi, mogucno je da je boginja Mokos nekada bila poznata Juznim
Slovenima.
Izvesno je da su svi Sloveni postovali i mnogo niza bozanstva, kao i
razlicite demone, jer to potvrdjuju i pisani izvori i folklorna gradja. Za
kucu i domacinstvo vezana su razlicita natprirodna bica. Kod Rusa je to ded,
deduska, ukrajinski did, didko i domovnik, ili domovoj, kod Ceha dedek, a
kod Bugara - stopan. Pod tim imenima zamisljan je starac sa krznenim
ogrtacem koji zivi iza ili ispod ognjista i brine se o kuci i stoci. Nekada
se zamislja i u vidu psa, medveda ili zmije. Ako se tom kucnom zastitniku ne
poklanja odredjena paznja, on napusta kucu i prouzrokuje bolesti stoke ili
smrt domacina.
