Народна књижевност

ofelija

Primećen član
Poruka
636
Radim svoj prvi referat na fakultetu :D i to iz narodne knjizevnost.Tema mi glasi ovako: U kojim pesmam se Marko Kraljevic srece kao:
1)zastitnik legitimiteta Nemanjica
2)zastitnik slabijih
3)zastitnih etnickog i obicajnog poretka

Da se razumemo ne trazim da mi neko uradi referat,vec samo da mi da neke odrednice posto je stivo pomalo konfuzno pa bi mi svaka pomoc bila od veliiike koristi...Takodje imam za seminarski lik Sekule pa ako neko zna nesto o tome ...neka napise....

Hvala najlepse unapred i da se zna: narodna knjizevnost je najtezi predmet u prvoj godini :D :D :D
 
Dobro, Ofelija, zar ti nisi upisala 08? :-?

Jel' potrebno da razvrstas veliki broj pesama ili da das po koji primer za svaku stavku? :-)

Promenicu naslov u "narodna knjizevnost" i ovako nam takva tema fali, a ne mogu da nadjem neku vec postojecu. :razz:

Mislim da ce teta Hellen da se javi, ona je specijalista za narodnu. :razz:
 
Прво: која си група?
Друго: народна књижевност НИЈЕ најтежа ( до душе, на првој јесте) али у односу на општу књижевност, ухххх...
О другој Вуковој збирци ти нећу говорити, то је најважније. Богишић, такође. Ако си ишла код Самарџије на предавања, биће лако.
Узми Бошкову књигу : ''Народна књижевност у старијим записима'' , мени је доста користила.
Наду Милошевић Ђорђевић, ако нешто нађеш... Видо Латковић нека ти служи као смерница- нарочито за Маркове мегдане, ради семинарски по етапама мегдана...
Заштитник легитимитета Немањића- '' Урош и Мрњавчевићи '' ;
Заштитник слабијих: ''М. К. укида свадбарину'' (има их још, али релативно давно сам полагала народну...)
Заштитник етничког и обичајног поретка : и овде може да дође у обзир укидање свадбарине, онда '' Сестра Леке капетана'' , '' М.К. и Љутица Богдан'' , '' М. К. познаје очину сабљу'' ( има 2 варијанте ове песме, + бугарштична варијанта ); '' М. К. и Мина од Костура'' ...
За Секулу је битна трећа Вукова збирка, обавезно напомени однос између њега и његовог ујака Стојана Јанковића, јер се снага преноси увек по женској линији- са ујака на сестрића( порекло епских атрибута) . Спомени његово демонолошко порекло и посебно је важна песма '' Секула се у змију претворио'' ... То је то! СРЕЋНО !Код кога радиш семинарски?
 
Мени народна била најлепши предмет током целих студија!
Ал, ево, добила си неке инструкције....ја само да се јавим
Иначе, тема је врло лепа и има много литературе о томе, тако да ти неће бити проблем..
 
Ето, и колегиница Hellen ти каже да народна није баук ! ;)
Обавезно јави како је све прошло... И, да, иди на форум Филолошког, па пробрљај мало по групама. Има доста занимљивих ствари !
Поздрав !
 
Ljudi, ja hocu malo da se obrazujem u Srpskoj knjizevnosti.

Iznesite price o Kraljevicu Marku, Malome Radojici, i onih koje poznajete, Heroja.

Ako negde vec ima ovih tema, dajte link. Ako nema, mozete da ispisete ovde skracene verzije ili date link,
na internetu gde ima cele price. Hocu da naucim koji Heroji su bili u na ovoj teritoriji, i koliko su bili Heroisticki. :)
 
O, Hvala vam!

Da, to je uglavnom sto me zanima. Vise mitologija i price, nego istorija.
Kraljevic Marko je dobar, odlican je. :) . Pored drugih religija i mitologija, lepo bi bilo da znam i ono sto se na nasoj
zemlji (izmislilo) dogadjalo. Uglavnom, verujem u price i u bajke.
 
Посебна молба модератору овог подфорума... Опис Змаја из народне књижевности пројектован у данашњицу... ;)

"Град градила бјела вила
Ни на небо ни на земљи,
Но на грану од облака;
На град гради троја врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета..."

Да ли твоји козји папци воде до мог Чардака, Вило Облакињо? Да и Огњеном сазидаш која отворена врата?
 
Одлична тема... Вођена Хердеровом и Вуковом мишљу да се уметничка књижевност нужно мора заснивати на народној...

Волела бих да се ова тема не базира искључиво на молби колегенице да се анализира Марко Краљевић, већ да се наводе и песме (епске и лирске) и проза, као и занимљивости словенске митологије.
 
LIKOVI

RUSALKE su duše umrlih devojaka, uglavnom utopljenica koje su postale vodene vile. U nedelju posle Duhova vodene nimfe izlaze iz vode, igraju i glasno se smeju. Zamišljaju ih kao lepe dugokose devojke koje, ovenčane zelenim lišćem, igraju na proplancima u vreme mladog meseca.

MRAČNICI - zamišljani su u ljudskom obliku, sa krilima, kako lete iznad vode i zagađuju je. Ravničarske vode su se smatrale za zagađene.

LESNIK - duh koji gospodari šumama i zverima. Ne voli pitome predele. U šumi je suvereni gospodar. Zamišljali su ga kao džina koji, kada je u šumi, glavom dotiče najviše krošnje, a kada ide ivicom šume pretvara se u patuljka. Nazivan je i vučji pastir jer gospodari vukovima i jednom godišnje ih okuplja da bi odredio plen za tu godinu. Da bi se čovek zaštitio od njegovih čarolija najbolje je da obuče odeću naopako i da levu cipelu obuje na desnu nogu(i obrnuto). Verovalo se da su svi Sloveni barem u jednoj inkarnaciji bili vukovi. U nekim se plemenima verovalo da su ljudi nastali iz drveća.

NAVI-NEKRŠTENCI - nastaju od duša mrtvorođene ili nekrštene dece. Zamišljani su na različite načine. Ispuštaju zastrašujuće krike.

PERUN (od staroslovenske reči перъ- udarati, grmeti) bog gromovnik, poštovan kod svih slovenskih naroda. Posvećeni su mu planinski vrhovi i izvori, a na žrtvu mu je prinošen bik. Zamišljan je kao zreo, krupan čovek sa ognjenim kamenom u ruci. Peruna je u hrišćanstvu zamenio SVETI ILIJA, čiji se spomen slavi 2. avgusta.

SVETOVID-SVANTOVID - četvoroglavi zaštitnik naroda i prorok. On sa svoje četri glave gleda na četri strane sveta i proriče sudbinu. Središte Svetovidovog kulta bila je Arkona.

VODEN - bog talasa i vode, zaštitnik mornara i ribara. U slavu Vodena vernici su se okupljali na izvorima i jezerima (na Ðurđevdan). Vodanu su se molili uglavnom na trebištima - odabranim svetim mestima gde su spirali grehe.

SVAROŽIĆ - sin vrhovnog boga Svaroga. Sunčano božanstvo ("Ra"), ogreva zemlju i daje joj život, uskrsne prirodu na proleće i hrani svoj narod.

JARILO - prekrasni mladić ovenčan poljskim cvećem koji jaše belog konja. U slovenskoj mitologiji božanstvo vegetacije i plodnosti, sa klasom u ruci.

STRIBOG - u istočnoslovenskoj mitologiji bog zime i mraza. Svi vetrovi su mu unuci.

TALASON - duh koji se pojavljuje na napuštenim mestima i kod srušenih gradova i kuća.

VILE - u slovenskoj mitologiji to su ženska natprirodna bića, manje ili više naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke dugih kosa, odevene u duge, prozračne haljine, imaju kozje papke umesto stopala. One žive po planinama(planinkinje, zagorkinje), kraj voda(vodarkinje, brodarkinje), u oblacima(oblakinje)...

DAJBOG-DAŽBOG - bog kiše, najčešće opevan u dodolskim narodnim pesmama. Personifikacija junaka koji gorom jezdi: Kakav junak gorom jezdi, nosi sablju u zubima, nosi kišu u očima.

ČERNOBOG-CRNOBOG - bog podzemnog carstva i duša mrtvih. Obično uzima razna grdobna obličja - zmije, aždaje, zmaja, ale. Glavni pomagač Crnoboga je bila Morana, boginja smrti i zime, koja je kasnije, u folkloru, dobila manje strašan oblik JEŽIBABE, BABA-RUGE, BABA-ROGE, BABA-JAGE.

VESNA - ruska boginja proleća.

LADA - boginja ljubavi i lepote.

VELES-VOLOS - bog stada, s tim što se može protumačiti i kao bog prostaka, seljaka.
 
Marko Kraljevic je bas Heroj, slicno kao i Indijski Bhishma.

Iako sam protiv nasilja, svidja mi se sto je namlatio vilu Ravojlu zato sto mu je ranila pobratima. :)
I tako je naterao da mu isceli rane. Volim neustrasive junake.. :D

Да, Марко Краљевић је заиста неустрашиви јунак. Што се насиља тиче, конкретно према женама, ти си Алмсиви споменуо вилу, али постоји и она, "Марко Краљевић убија Арапку девојку", која има националну основу.

По мом мишљењу Бановић Страхиња је много већи јунак од Марка у народној књижевности.
 
oni su drugačiji i drugačija im je funkcija u narodnoj književnosti - Marko i Banović Strahinja. pesama o Marku ima više i on je najpopularniji naš epski junak, a ne zna se tačno zbog čega. o njemu ima pesama na celom Balkanu, u Hrvatskoj, Bugarskoj itd. on je fenomen. nijedan naš junak nema takvu popularnost i rasprostranjenost. ima raznih teorija u vezi sa tim.
 
oni su drugačiji i drugačija im je funkcija u narodnoj književnosti - Marko i Banović Strahinja. pesama o Marku ima više i on je najpopularniji naš epski junak, a ne zna se tačno zbog čega. o njemu ima pesama na celom Balkanu, u Hrvatskoj, Bugarskoj itd. on je fenomen. nijedan naš junak nema takvu popularnost i rasprostranjenost. ima raznih teorija u vezi sa tim.


У потпуности сам сагласна с тим да су тотално другачији у својим херојским сличностима. И више ценим Страхињића. Али се не бих сложила да се не зна тачно зашто је Марко Краљевић толико популаран у народној књижевности. Једноставно, у том мрачном рову, за време турске власти, народу је био потребан трачак наде. Нешто што би глорификовали и самим тим јачали, дајући себи снагу да се боре, да преживе. Епска песма је та која је стварала тензију да се Србија дигне на ноге. Она нас је спасила. Песма нас је одржала, њојзи хвала, каже Јован Јовановић Змај, мислећи управо на епску песму. Наравно, Марко, као историјска личност, нема никакве везе са ликом, тј. митом народне књижевности. Отуда и сва његова блиставост и величина. Као контаминациони лик својом епском истином прича о оним стварима које одражавају и одржавају националну свест. Постаје предмет колективног, националног памћења. Када се епски лик створи и очврсне у народном мишљењу, и то по мери свог времена, онда је то типични карактер у типичној ситуацији. Он настаје од есенција више броја песама. Постоје разне варијанте песама о њему, у Македонији, Бугарској, Хрватској итд. Чак се и расправљало чији је Марко Краљевић јунак. Бугари тврде да је њихов, Македонци, опет, у своју корист.
 
да се не зна тачно зашто је Марко Краљевић толико популаран у народној књижевности.

evo da se malo obrazložim - razne nauke nisu u mogućnosti (do sad bile) da odgovore na pitanje zašto BAŠ Marko Kraljević, a ne neki drugi junak. otkud baš on, imajući u vidu njegovu istorijsku (ne)znatnost kao i sve ono što mi ne znamo i ne možemo da znamo u vezi sa njim. to je dakle ono što je kod ovog epskog junaka intrigantno.

sve pretpostavke o njegovoj popularnost itd. su krajnje zanimljive, počevši od najuopštenije koju si ti pomenula - narodu je, u specifičnim okolnostima u kojima se našao, bio potreban neko takav, ali zašto baš Marko Kraljević???

inače, ja obožavam i Marka i Strahinju i njiove epske likove i kultove, popularnost i njihov udeo u našem kolektivnom nesvesnom
 
Испрва те нисам разумела. Да, то питање - зашто баш он? - заиста је мистерија. Мада, мислим да постоји нека тврдња која говори о његовим речима, непосредно пред смрт, да је читавог живота жалио што се борио на страни Турака. Отуда мотив да народ сатка неустрашивог, готово нереално јаког јунака.
 
По мом мишљењу Бановић Страхиња је много већи јунак од Марка у народној књижевности

Та два лика су толико различита, толико различиту улогу играју у нашој народниј епици...да се не могу поредити, никако.
 
Та два лика су толико различита, толико различиту улогу играју у нашој народниј епици...да се не могу поредити, никако.

Све зависи из које перспективе гледаш... И не можеш ме убедити да се не могу поредити. Навела сам пример Марко Краљевић убија Арапку девојку, иако му она помаже да побегне из заробљеништва и сигурне смрти. Бановић поклања живот својој жени, насупрот ударца који му задаје.
 

Back
Top