U stvari, Marko i ja nismo se igrali nego smo se pravo sastajali, razgovarali, pricali i setali se.Kad je on dolazio na vrata da me zove da izadjem napolje majka je govorila da nisam tu i zatvarala me i sakrivala me gde stigne, u ostavu, ili u sobu, i zato sam ja stalno plakala.Zato sam ga cesto sama cekala na odredjenim skrivenim mestima sve dok ne dodje, i on je mene cekao.
Jednom sam bila odmah ispred tog stana ispred te kuce u kojoj sam stanovala, i on se stvorio tu.Ovako smo razgovarali: Jedan mravic je prelazio preko neravnog okrunjenog betona, i onda kad se stane nogom na mesto gde je on,on se nadje u udubljenu u neravninama i ostane ziv.Kad sam videla mravica ja sam rekla: "Oh, pa to je gospodin Rajkovic"
za mrava, u trenutku sam mu dala to ime.Onda sam pocela da skakucem po betonu, po njemu kad udje u udubljenje, a on je ostajao ziv, onda sam ga slucajno zgazila, i on je prestao da mili, a ja sam upitala "Sta mu je?" a Marko se nasmejao "Sad mu nije nista, ubila si ga".U tom trenutku, meni je bilo malo zao tog mrava a u isto vreme bila sam uzbudjena zato sto je on tu i uplasena zato sto je to bilo odmah ispred kuce i majka je mogla svakog trenutka da izadje i da me vidi sa njim, i onda sam pocela gorko da placem.On se uozbiljio, a kad sam videla kako me gleda, zbunjeno, zaljubljeno i tuzno, pocela sam jos vise da placem i rekla sam: "Ma ne placem zbog mrava, nego ne daju mi da izadjem kad me zoves,majka sad moze da izadje ovde i da nas vidi, ti ces sad malo kasnije otici i kad nekad tebe ne bude vise,ja cu ostati skroz sama" a on je rekao "Neces nikad biti sama, sresces nekog drugog, zanimljiva si lako privlacis paznju" a ja sam pocela da se smejem kroz suze i rekla sam "Pomeri se s mesta,
da me ne ureknes".
I nije te urekao, vidis. Da si zanimljiva - jesi.