- Poruka
- 103
MILO ĐUKANOVIĆ – ko to ono beše !?
Dame i gospodo,
Ne znam zbog čega ali taj osećaj nikako ne mogu da pobedim u duši svojoj kad-god pokušavam da napišem nešto o »liku i delu« (Am)broz-kopiladi koja nikako da sjašu sa grbače Srba, makar se to radilo i o dokazano najvećem izdajniku kao što je to Milo Đukanović, pardon MILO-DUPLJANIN, u meni se uvek probudi vragolasti, golobradi i glagogoljivi sremsko-karlovački bogoslovčić koji mi neprestano anđeoski šapuće: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. Istina ta činjenica mi pomalo i godi, svestan sam da uvek pišem iz ljubavi i zbog njenog veličanstva Ljubavi, naročito ta moja neizmerna, neobuzdana i danom svakim sve silnija, obilnija i istinskija Ljubav do NEBESKOG SRPSTVA, HRISTOVE SVETE VERE i OTADŽBINE KOJA JE SOTVORENA NA DUŠI, JUNAŠTVU, KRVI, KOSTIMA, ČOJSTVU I BOGONOSJU NA NEBESA VAZNETIH PREDAKA MOJIH, no dešava mi se da me to pomalo i sputavo, jer ne mogu onako snažno, prkosno i srpski jasno da jasnije ne može da bude onako ljudski NANU-NANINU onima koji to svojim činjenjem, svojom demonskom opojenošću, svojim kukavičlukom i izdajništvom zaslužuju. Bilo kako bilo iz ove kože se ne da izmigoljiti, bogami kada bih i mogao ne bih hteo jer to je postalo sastavni deo moje mnogogrešne duše i vaskolike ništavnosti, neumitne prolaznosti i ljudske svakojake ograničenosti i utorenosti, te zbog toga i nastavljam da pišem iz ljubavi zbog Ljubavi do onih koji mi iz ljubavi podariše SRPSTVO, PRAVOSLAVLJE i OTADŽBINU svetu.
Neiskreno bi bilo i pomisliti, a kamo li nešto tako neljudsko napisati da o Milu Đukanoviću, dok bi to i dok sam se ponosi svojim SRPSKIM IMENOM i CRNOGORSKIM PREZIMENOM, mada SKOJ-evce kakav beše i on sam nisam nikada posebno cenio, jer ti kumrovec-komunjarski jadnici su uvek bili samo ljušture nekadašnje dece, golobradci koji ništa drugo osim: »Majko, nema boga« i »drug Tito je rekao…« nisu ni znali, kada o tim zalutalim bednicima sada razmišljam uvek mi pred očima zatitra ona slika islamskih fundamentalista, fukara i fanatika iz Pakistana, Avganistana i Irana koji kao majmuni, zasmrđeni neznanjem, kukavičlukom i opštom manitošću, skaču, marvinjski urlaju, mašu Kuranom sa svinjskom zakrvavljenom penom od mržnje i animalno, pusto tursko, arlauču: »ALA EKBER !«, od Žute grede do krađe glasova kada je »pobedio« svog velikog učitelja Momira Bulatovića pisao sa neskrivenim simpatijama, podržavanjem i preferiranjem onoga što je i sam tada činio. Što vreme više odmiče sve više i jasnije mogu da uočim da je MILO-DUPLJANIN, to mu je jedino ime posle odcepljenja od majke Srbije, toliko zaslepljen vlašću da ne postoji ništa što nije spreman da učini kako bi je zadržao i kako bi ostao jedini tiranin u Evropi, posle Fidela Kastra ********* sa najdužom vladavinom. Da je to upravo tako kao što napisah potvrđuju događaji u kojima je taj bednika aktivno učestovao kao što su:
• bi okoreli SKOJ-evac – krvlju je pokušao da to spere kako bi postao »demokrata«;
• bi najverniji učenik jednog od najvećih Srba u istoriji srpstva, (Momir Bulatović) velika šteta je što taj umni, hrabri i pravedni čovek nema znatniju ulogu u vođenju i predstavljanu Naroda, Vere i Otadžbine, daće Bog da se to uskoro promeni – da bi ga u krvi srušio, ponizio i uništio;
• bi đače koje obećava Slobodana Miloševića, da bi ga kasnije kada više nije imao moć, slavu i ugled nemoćnog, jadnog, stradalog i onemoćalog popljuvao gore i jače od svih vekovnih neprijatelja VASKOLIKOG SRPSTVA;
• bi »uzoran« sledbenik SPC-a sve dotle dok mu to na izborima davaše prednost, da bi samo koju godinu kasnije napravio svoju demonsku »crkvu«;
• bi veliki upijajući sunđer svega onoga što su plasirali umni i razumni iz SANU, da bi kasnije napravo svoju DUPLJANSKU »akademiju« na čijem čelu je njegova polupismena džukele, brica i ustaška dvorska luda Jevrem Brković;
• početkom devedesetih gusla na Srđu kako bi ga čuli srpski junaci oko Đubrovnika, da bi samo deceniju kasnije javno izjavio da mu je okoreli ustaša Stipe Mesić najbolji prijatelj i da treba ustašama da se plati »ratna šteta«, na ovim izborim asu mu čak i koalicioni partneri ortodoksne ustaše;
• bi na čelu jedinstvenog DPS-a da bi je kasnije prepolovio i iz stranke izbacio sve pametnije, hrabrije i ljudskije od sebe;
• bi zagovornik pravne, pravedne i ekološki osvešćene države da bi kasnije postao najveći kriminalac, nepravednik i đubre koje zagađuje »ekološku« MILO-DUPLJANIJU;
• bi najveći davalac tuđe krvi, da bi kasnije zverski progonio sve one koji braniše svoj Narod, Veru i Otadžbinu;
• imade veliki broj prijatelja iz intelektualnih krugova u CG, da bi kasnije najzverskije, setite se SRPSKOG MUČENIKA I STRADALNIKA DUŠKA JOVANOVIĆA, ubijao one koji nisu hteli da lažu sebi i narodu i »veličaju lik i delo Mila Dupljanina;
• do samo pre godinu dana govori SRPSKIM JEZIKOM, da bi sada ovo marvinjsko mumljanje koje je počeo da preferira, ma u žabu bi se pretvorio pod uslovom da vlada u bari, nazvao nekakvim, nauci nepoznatom, »maternjim jezikom«…
Iz ovih nekoliko tačaka, koje sam baš onako nasumice nabacao jer se radi o opštepoznatim stvarima, je sasvim razumljivo da je MILU DUPLJANINU vlast toliko udarila u glavu da bez nje ne može da zamisli svoj život i zbog koje bi svako zverstvo uradio, verujem da bi i najrođenije poubijao kada bi mu to garantovalo ostanak na vlasti, za vlast, lično bogastvo i zadovoljstvo u tiraniji koju sprovodi već 17 godina. Mora se priznati da je do sada bez i jedne jedine greške, naravno obilato koristeći državni aparat presije, ogromno bogastvo od mafijaških poslova i neukost sopstvenih birača, uspeo da ostane u sedlu odnosno na grbači Srba i drugih građana u jadnoj, bednoj i gladnoj SRPSKOJ ZETI koju Turci prozvaše Crna Gora. Najveću grešku, ta će mu sigurno uskoro doći glave, je učinio odvojivši se od Srbije, jer dok god su u Srbiji na vlasti DOS-manlijski mafijaši kao što je i on sam njemu je bilo najbolje upravo u toj i takvoj »demokratskoj« državi. Taj dogovor mafijaša da svako ima svoj feund, verujem da će i to vreme uskoro potvrditi, je najveća greška MILA DUPLJANINA, Borisa Tadića – Francetića, Mlađena Dinkića i drugih okorelih kriminalaca, izdajnika i bogohula. Kod MILA je »sudbina« već sada jasnija da jasnija i ne može da bude. Posle otcepljenja u maloj bari je ostalo previše krokodila i svako kidiše na onog najvećeg. Već sada se oseća da je Milo Dupljanin postao treći, ako ne i deseti čovek u mafijaškoj hijerarhiji. Svi oni istinski neprijatelji vaskolikog SRPSTVA koji su za gomilu para agitovali za nezavisnu MILO-DUPLJANIJU sada račune za te svoje usluge donose Vujanoviću, Krivokapiću, čak i Vukoviću, Mugoši, Živkoviću i drugim CRNOPOTURICAMA MAFIJAŠKOG MILO-DUPLJANSKOG KLANA, jer sa Milom ne žele da se kompromituju i sve čine kako bi se domogli njegovog skalpa. Ono što su »zapadne demokrate« za uslugu koju im je učinuo učinuli, naravno koristeći njegove mafijaše za taj gnusni čin, Zoranu Đinđiću to je hodžin zapis i za Mila Dupljanina. Koliko svega toga je svestan taj okoreli kriminalac, izdajnik i izrod naroda srpskog ne znam, znam jedino da su njegovi mafijaši »doćerali cara do duvara«.
Dame i gospodo, Bog mi je svedok da ne mogu da mrzim čak ni mafijaša takvog kalibra kao što je Milo Dupljanin. Iskreno bih voleo da se nekako izmigolji iz tog začaranog kruga u kojem se ljudski ne umire, već se završava ovozemaljsko bitisanje slično šugavim džukcima lutalicama – u lokvi sopstvene krvi u nekakvoj glibavoj jaruzi pored puta, no bojim se da mu nema pomoći. Možda bi za njega bila još jedna jedina spasonosna formula ona sa kraja osomdesetih – da pronađe Momu Bulatović, na kolenima ga zamoli da mu oprosti sva zverstva kako bi se uz njegovu pomoć i uz pomoć svih Srba i Crnogoraca opet kod nekakve nove »žute grede« obračunali sa ustašama, arbanasima, poturicama i svima onima kojima je jedina sotonska želja da nestane SRPSKE CRNE GORE i svih drugih zemalja Srbinovih. Ako je iole pametan, a verujem da jeste, morao bi da se seti kako su se i Slobodana Miloševića odrekli njegovi partijski drugovi, vojska i policija, mada on neuporedivo bi jači u svemu ako bi ga uporedili sa Milom Dupljaninom. Potez ima MILO DUPLJANIN, a vremena da ga povuče kako bi bar remizirao partiju sa životom ima sve manje. Davno još mnogo pametniji od mene rekoše: »Ko seje buru, požanje oluju !« Šta će da požanje Milo Dupljanin vreme će uskoro pokazati.
_________________
Крстан Ђ. Ковјенић
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О и уједињење свих земаља С Р П С К И Х!!!
Dame i gospodo,
Ne znam zbog čega ali taj osećaj nikako ne mogu da pobedim u duši svojoj kad-god pokušavam da napišem nešto o »liku i delu« (Am)broz-kopiladi koja nikako da sjašu sa grbače Srba, makar se to radilo i o dokazano najvećem izdajniku kao što je to Milo Đukanović, pardon MILO-DUPLJANIN, u meni se uvek probudi vragolasti, golobradi i glagogoljivi sremsko-karlovački bogoslovčić koji mi neprestano anđeoski šapuće: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. Istina ta činjenica mi pomalo i godi, svestan sam da uvek pišem iz ljubavi i zbog njenog veličanstva Ljubavi, naročito ta moja neizmerna, neobuzdana i danom svakim sve silnija, obilnija i istinskija Ljubav do NEBESKOG SRPSTVA, HRISTOVE SVETE VERE i OTADŽBINE KOJA JE SOTVORENA NA DUŠI, JUNAŠTVU, KRVI, KOSTIMA, ČOJSTVU I BOGONOSJU NA NEBESA VAZNETIH PREDAKA MOJIH, no dešava mi se da me to pomalo i sputavo, jer ne mogu onako snažno, prkosno i srpski jasno da jasnije ne može da bude onako ljudski NANU-NANINU onima koji to svojim činjenjem, svojom demonskom opojenošću, svojim kukavičlukom i izdajništvom zaslužuju. Bilo kako bilo iz ove kože se ne da izmigoljiti, bogami kada bih i mogao ne bih hteo jer to je postalo sastavni deo moje mnogogrešne duše i vaskolike ništavnosti, neumitne prolaznosti i ljudske svakojake ograničenosti i utorenosti, te zbog toga i nastavljam da pišem iz ljubavi zbog Ljubavi do onih koji mi iz ljubavi podariše SRPSTVO, PRAVOSLAVLJE i OTADŽBINU svetu.
Neiskreno bi bilo i pomisliti, a kamo li nešto tako neljudsko napisati da o Milu Đukanoviću, dok bi to i dok sam se ponosi svojim SRPSKIM IMENOM i CRNOGORSKIM PREZIMENOM, mada SKOJ-evce kakav beše i on sam nisam nikada posebno cenio, jer ti kumrovec-komunjarski jadnici su uvek bili samo ljušture nekadašnje dece, golobradci koji ništa drugo osim: »Majko, nema boga« i »drug Tito je rekao…« nisu ni znali, kada o tim zalutalim bednicima sada razmišljam uvek mi pred očima zatitra ona slika islamskih fundamentalista, fukara i fanatika iz Pakistana, Avganistana i Irana koji kao majmuni, zasmrđeni neznanjem, kukavičlukom i opštom manitošću, skaču, marvinjski urlaju, mašu Kuranom sa svinjskom zakrvavljenom penom od mržnje i animalno, pusto tursko, arlauču: »ALA EKBER !«, od Žute grede do krađe glasova kada je »pobedio« svog velikog učitelja Momira Bulatovića pisao sa neskrivenim simpatijama, podržavanjem i preferiranjem onoga što je i sam tada činio. Što vreme više odmiče sve više i jasnije mogu da uočim da je MILO-DUPLJANIN, to mu je jedino ime posle odcepljenja od majke Srbije, toliko zaslepljen vlašću da ne postoji ništa što nije spreman da učini kako bi je zadržao i kako bi ostao jedini tiranin u Evropi, posle Fidela Kastra ********* sa najdužom vladavinom. Da je to upravo tako kao što napisah potvrđuju događaji u kojima je taj bednika aktivno učestovao kao što su:
• bi okoreli SKOJ-evac – krvlju je pokušao da to spere kako bi postao »demokrata«;
• bi najverniji učenik jednog od najvećih Srba u istoriji srpstva, (Momir Bulatović) velika šteta je što taj umni, hrabri i pravedni čovek nema znatniju ulogu u vođenju i predstavljanu Naroda, Vere i Otadžbine, daće Bog da se to uskoro promeni – da bi ga u krvi srušio, ponizio i uništio;
• bi đače koje obećava Slobodana Miloševića, da bi ga kasnije kada više nije imao moć, slavu i ugled nemoćnog, jadnog, stradalog i onemoćalog popljuvao gore i jače od svih vekovnih neprijatelja VASKOLIKOG SRPSTVA;
• bi »uzoran« sledbenik SPC-a sve dotle dok mu to na izborima davaše prednost, da bi samo koju godinu kasnije napravio svoju demonsku »crkvu«;
• bi veliki upijajući sunđer svega onoga što su plasirali umni i razumni iz SANU, da bi kasnije napravo svoju DUPLJANSKU »akademiju« na čijem čelu je njegova polupismena džukele, brica i ustaška dvorska luda Jevrem Brković;
• početkom devedesetih gusla na Srđu kako bi ga čuli srpski junaci oko Đubrovnika, da bi samo deceniju kasnije javno izjavio da mu je okoreli ustaša Stipe Mesić najbolji prijatelj i da treba ustašama da se plati »ratna šteta«, na ovim izborim asu mu čak i koalicioni partneri ortodoksne ustaše;
• bi na čelu jedinstvenog DPS-a da bi je kasnije prepolovio i iz stranke izbacio sve pametnije, hrabrije i ljudskije od sebe;
• bi zagovornik pravne, pravedne i ekološki osvešćene države da bi kasnije postao najveći kriminalac, nepravednik i đubre koje zagađuje »ekološku« MILO-DUPLJANIJU;
• bi najveći davalac tuđe krvi, da bi kasnije zverski progonio sve one koji braniše svoj Narod, Veru i Otadžbinu;
• imade veliki broj prijatelja iz intelektualnih krugova u CG, da bi kasnije najzverskije, setite se SRPSKOG MUČENIKA I STRADALNIKA DUŠKA JOVANOVIĆA, ubijao one koji nisu hteli da lažu sebi i narodu i »veličaju lik i delo Mila Dupljanina;
• do samo pre godinu dana govori SRPSKIM JEZIKOM, da bi sada ovo marvinjsko mumljanje koje je počeo da preferira, ma u žabu bi se pretvorio pod uslovom da vlada u bari, nazvao nekakvim, nauci nepoznatom, »maternjim jezikom«…
Iz ovih nekoliko tačaka, koje sam baš onako nasumice nabacao jer se radi o opštepoznatim stvarima, je sasvim razumljivo da je MILU DUPLJANINU vlast toliko udarila u glavu da bez nje ne može da zamisli svoj život i zbog koje bi svako zverstvo uradio, verujem da bi i najrođenije poubijao kada bi mu to garantovalo ostanak na vlasti, za vlast, lično bogastvo i zadovoljstvo u tiraniji koju sprovodi već 17 godina. Mora se priznati da je do sada bez i jedne jedine greške, naravno obilato koristeći državni aparat presije, ogromno bogastvo od mafijaških poslova i neukost sopstvenih birača, uspeo da ostane u sedlu odnosno na grbači Srba i drugih građana u jadnoj, bednoj i gladnoj SRPSKOJ ZETI koju Turci prozvaše Crna Gora. Najveću grešku, ta će mu sigurno uskoro doći glave, je učinio odvojivši se od Srbije, jer dok god su u Srbiji na vlasti DOS-manlijski mafijaši kao što je i on sam njemu je bilo najbolje upravo u toj i takvoj »demokratskoj« državi. Taj dogovor mafijaša da svako ima svoj feund, verujem da će i to vreme uskoro potvrditi, je najveća greška MILA DUPLJANINA, Borisa Tadića – Francetića, Mlađena Dinkića i drugih okorelih kriminalaca, izdajnika i bogohula. Kod MILA je »sudbina« već sada jasnija da jasnija i ne može da bude. Posle otcepljenja u maloj bari je ostalo previše krokodila i svako kidiše na onog najvećeg. Već sada se oseća da je Milo Dupljanin postao treći, ako ne i deseti čovek u mafijaškoj hijerarhiji. Svi oni istinski neprijatelji vaskolikog SRPSTVA koji su za gomilu para agitovali za nezavisnu MILO-DUPLJANIJU sada račune za te svoje usluge donose Vujanoviću, Krivokapiću, čak i Vukoviću, Mugoši, Živkoviću i drugim CRNOPOTURICAMA MAFIJAŠKOG MILO-DUPLJANSKOG KLANA, jer sa Milom ne žele da se kompromituju i sve čine kako bi se domogli njegovog skalpa. Ono što su »zapadne demokrate« za uslugu koju im je učinuo učinuli, naravno koristeći njegove mafijaše za taj gnusni čin, Zoranu Đinđiću to je hodžin zapis i za Mila Dupljanina. Koliko svega toga je svestan taj okoreli kriminalac, izdajnik i izrod naroda srpskog ne znam, znam jedino da su njegovi mafijaši »doćerali cara do duvara«.
Dame i gospodo, Bog mi je svedok da ne mogu da mrzim čak ni mafijaša takvog kalibra kao što je Milo Dupljanin. Iskreno bih voleo da se nekako izmigolji iz tog začaranog kruga u kojem se ljudski ne umire, već se završava ovozemaljsko bitisanje slično šugavim džukcima lutalicama – u lokvi sopstvene krvi u nekakvoj glibavoj jaruzi pored puta, no bojim se da mu nema pomoći. Možda bi za njega bila još jedna jedina spasonosna formula ona sa kraja osomdesetih – da pronađe Momu Bulatović, na kolenima ga zamoli da mu oprosti sva zverstva kako bi se uz njegovu pomoć i uz pomoć svih Srba i Crnogoraca opet kod nekakve nove »žute grede« obračunali sa ustašama, arbanasima, poturicama i svima onima kojima je jedina sotonska želja da nestane SRPSKE CRNE GORE i svih drugih zemalja Srbinovih. Ako je iole pametan, a verujem da jeste, morao bi da se seti kako su se i Slobodana Miloševića odrekli njegovi partijski drugovi, vojska i policija, mada on neuporedivo bi jači u svemu ako bi ga uporedili sa Milom Dupljaninom. Potez ima MILO DUPLJANIN, a vremena da ga povuče kako bi bar remizirao partiju sa životom ima sve manje. Davno još mnogo pametniji od mene rekoše: »Ko seje buru, požanje oluju !« Šta će da požanje Milo Dupljanin vreme će uskoro pokazati.
_________________
Крстан Ђ. Ковјенић
С вером у Бога, васколико С Р П С Т В О и уједињење свих земаља С Р П С К И Х!!!
