Lucca
Domaćin
- Poruka
- 3.370
Albanci "hoće" i Vojvodinu
BEOGRAD - Američki senator Džordž Vojinović otkrio je predstavnicima srpske dijaspore kako Albanci pokušavaju da aktiviraju problem Vojvodine, pošto gube podršku za nezavisnost Kosova.
U tome im u Vašingtonu pomažu kongresmeni Lantoš i Hajd, kaže za "Novosti" Jasmina Vujić, profesor Berklija i sekretar Američko-srpskog kongresa, organizacije u kojoj su se pre dve godine, konačno, ujedinile sve struje srpske dijaspore u SAD.
- Albanci bi sad da pokažu kako Srbi, eto, sve zlostavljaju - objašnjava profesorka Vujić, napominjući da je Srbija ovakve scenarije već osetila na svojoj koži.
Tako je bilo s "Ruderom i Finom". NJihov direktor nam je rekao kako su mu Hrvati rekli da su Srbi pola komunisti, pola fašisti, i on je na to igrao. Prvo su prikazani "konc-logori", zatim su krenule priče o silovanju, pa dnevnik male Stane iz Sarajeva (kao Ana Frank), na kraju je stigao i Nirnberški proces, ovog puta u Hagu.
Sudbina ove zemlje rešava se u Vašingtonu, a tu, pre svega, dodaje ona, može da pomogne - dijaspora.
- Pismo kandidata za predsednika Kerija srpskoj zajednici u Pitsburgu valjda dovoljno govori da srpska dijaspora postoji - objašnjava Vujićeva.
- Mi smo potpuno promenili politiku. Pokušali smo da napravimo spiskove naših ljudi i da im onda pošaljemo adrese njihovih kongresmena, njihove brojeve telefona. Da kažemo zovite ih, pričajte im šta vas zanima. Kada su neki saznali da imaju po 15.000 glasača Srba i jedva 800 Albanaca, bili su šokirani - nastavlja Jasmina Vujić.
Zato je valjda i stigla rezolucija Senata o etničkom čišćenju na Kosovu, prva koja Srbiji daje podršku posle mnogo vremena. Ivana Cerović, iz kancelarije Kongresa srpskeog ujedinjenja u Vašingtonu objašnjava kako je do toga došlo.
- Tekst rezolucije napravio je DŽordž Vojinović, prišao mu je Bajden, koji je pre samo godinu dana tražio rezoluciju o nezavisnom Kosovu, a zatim i drugi najuticajniji senatori: Liberman, Sorbejns. Na kraju su je stvorili jednoglasno, što nije bio slučaj u Kongresu gde su sve zaustavili albanski lobisti.
Jasmina Vujić, ipak, napominje da je sada najvažnije da vlasti u Srbiji jednoglasno nastupaju.
- Ako smo mi uspeli da se složimo, koje je Udba decenijama svađala, čak i crkve razdvojila, onda i političari ovde moraju da prestanu sa sitnim stranačkim interesima - priča ona.
- Ako mogu Hrvati svi da stanu iza jednog cilja, ako mogu Albanci, onda moraju i ovde da se znaju nacionalni interesi - nastavlja Vujićeva, koja tvrdi da su oni uspeli da pomire tri generacije doseljenika u SAD - staru dijasporu u Klivlendu, četničku u Čikagu i noviju u Kaliforniji.
HOĆE KUĆI
U ANKETI koji je Američko-srpski kongres napravio među mladim ljudima na najprestižnijim univerzitetima u SAD, osamdeset odsto reklo je da bi se vratilo u zemlju pod određenim uslovima. Oni tu nisu mislili na velike američke plate, otkriva nam Jasmina Vujić, već, pre svega, na kompletan standard života.
- Mi imamo oko 100.000 mladih stručnjaka u svetu, i ukoliko bar deset odsto ne uspemo da vratimo, ova zemlja nema budućnost - tvrdi Jasmina Vujić, redovan profesor na Berkliju.
BEOGRAD - Američki senator Džordž Vojinović otkrio je predstavnicima srpske dijaspore kako Albanci pokušavaju da aktiviraju problem Vojvodine, pošto gube podršku za nezavisnost Kosova.
U tome im u Vašingtonu pomažu kongresmeni Lantoš i Hajd, kaže za "Novosti" Jasmina Vujić, profesor Berklija i sekretar Američko-srpskog kongresa, organizacije u kojoj su se pre dve godine, konačno, ujedinile sve struje srpske dijaspore u SAD.
- Albanci bi sad da pokažu kako Srbi, eto, sve zlostavljaju - objašnjava profesorka Vujić, napominjući da je Srbija ovakve scenarije već osetila na svojoj koži.
Tako je bilo s "Ruderom i Finom". NJihov direktor nam je rekao kako su mu Hrvati rekli da su Srbi pola komunisti, pola fašisti, i on je na to igrao. Prvo su prikazani "konc-logori", zatim su krenule priče o silovanju, pa dnevnik male Stane iz Sarajeva (kao Ana Frank), na kraju je stigao i Nirnberški proces, ovog puta u Hagu.
Sudbina ove zemlje rešava se u Vašingtonu, a tu, pre svega, dodaje ona, može da pomogne - dijaspora.
- Pismo kandidata za predsednika Kerija srpskoj zajednici u Pitsburgu valjda dovoljno govori da srpska dijaspora postoji - objašnjava Vujićeva.
- Mi smo potpuno promenili politiku. Pokušali smo da napravimo spiskove naših ljudi i da im onda pošaljemo adrese njihovih kongresmena, njihove brojeve telefona. Da kažemo zovite ih, pričajte im šta vas zanima. Kada su neki saznali da imaju po 15.000 glasača Srba i jedva 800 Albanaca, bili su šokirani - nastavlja Jasmina Vujić.
Zato je valjda i stigla rezolucija Senata o etničkom čišćenju na Kosovu, prva koja Srbiji daje podršku posle mnogo vremena. Ivana Cerović, iz kancelarije Kongresa srpskeog ujedinjenja u Vašingtonu objašnjava kako je do toga došlo.
- Tekst rezolucije napravio je DŽordž Vojinović, prišao mu je Bajden, koji je pre samo godinu dana tražio rezoluciju o nezavisnom Kosovu, a zatim i drugi najuticajniji senatori: Liberman, Sorbejns. Na kraju su je stvorili jednoglasno, što nije bio slučaj u Kongresu gde su sve zaustavili albanski lobisti.
Jasmina Vujić, ipak, napominje da je sada najvažnije da vlasti u Srbiji jednoglasno nastupaju.
- Ako smo mi uspeli da se složimo, koje je Udba decenijama svađala, čak i crkve razdvojila, onda i političari ovde moraju da prestanu sa sitnim stranačkim interesima - priča ona.
- Ako mogu Hrvati svi da stanu iza jednog cilja, ako mogu Albanci, onda moraju i ovde da se znaju nacionalni interesi - nastavlja Vujićeva, koja tvrdi da su oni uspeli da pomire tri generacije doseljenika u SAD - staru dijasporu u Klivlendu, četničku u Čikagu i noviju u Kaliforniji.
HOĆE KUĆI
U ANKETI koji je Američko-srpski kongres napravio među mladim ljudima na najprestižnijim univerzitetima u SAD, osamdeset odsto reklo je da bi se vratilo u zemlju pod određenim uslovima. Oni tu nisu mislili na velike američke plate, otkriva nam Jasmina Vujić, već, pre svega, na kompletan standard života.
- Mi imamo oko 100.000 mladih stručnjaka u svetu, i ukoliko bar deset odsto ne uspemo da vratimo, ova zemlja nema budućnost - tvrdi Jasmina Vujić, redovan profesor na Berkliju.
