Хахаха не баш. Мени искуство говори другачије. Мада претпостављам то зависи од много чинилаца. На пример, два лика из комшилука су отишли да раде у Русији на пар месеци и обојица су се вратили са женама хахахаах =) Е сад, они су довели своје неке другаре (и наравно ја сам се створио ту) и кад су ми причали откуд се познају и то описали су идентичну ситуацију коју сам навео. Обрадовали су се кад су видели да су они Срби, рекли су да им је жао што нам нису помогли кад нам је било потребно као и то да су они били једни од добровољаца који су се потписали и само чекали да их позову (да их позову наше организације, које наравно ништа нису урадиле). Ако се сећате то је било онда кад је почело бомбардовање и кад су се позивали добровољци у Русији да "иду да бране браћу Србе". Кад је почело бомбардовање увече, већ сутра до поднева је било спремно 25 људи, а док је трајала агресија, скупило се више стотина. Не само да се боре, сећам се оног чикице што је тад имао 73 године и пријавио се да буде преводилац пошто прича одлично енглески и немачки. Само се чекало на позив из амбасаде Југославије, који наравно није дошао. Е сад што се тиче личног искуства, нажалост још увек нисам имао прилике да идем у Русију али зато сам имао прилике да упознајем Русе који су долази овамо. Не само по позиву, већ и по самосталном нахођењу. И као што рекох извињавали су се за то што се десило, али су свесни да је тад Русија била не баш у завидној ситуацији и вођена "издајником пијаним Јељцином" по њиховим речима. Европски Руси су итекако свесни наших вишевековних односа и заједничких веза у виду вере, језика, културе, порекла итд. Ти Руси цене Србе и Србију. Е сад, имаш ти и оне косооке Русе на супротном крају Русије, који за највећег пријатеља Русије и Руса сматрају Кинезе и којекакве монглоиде који живе уз границу. За њих ни Срби а чак ни Белоруси или Украјинци не представљају апсолутно ништа. Све зависи које Русе сретнеш. И ти код наш имаш евроталибана пун *****, који мрзе прво што су Срби а потом и све остало повезано са нама па и Русију. Друго много значи да ли си срео Руса из Москве, образованог и ученог човека, или си срео Руса из села са 500 људи. Разумеш? Иста ситуација као и код нас.
И нисам споменуо, нисам мислио на Русе са тематских сајтова како ти рече, него другачије, преко на пример YT или рецимо преко неких страних форума итд. Друго сретао сам и туристе по Новом Саду и Београду. Па не знам различити скупови, трибини итд. итд. Са некима сам чак и одржао контакте.
Па ево Бранчезе, прво да ти одговорим на порекло мојих познанстава: познајем Руце из Москве, Санкт Петербурга, Екатеринбурга, Новосибирска и од мањих градова Усинск, Парма, Ухта, Инта, Воркута, али и градићи на југу Русије, који су око Сочија. У сталном контакту сам са једним нашим гастарбајтером, нишлијом, који ради у Русији око 20 година и на јаком трговачном радном месту се налази и са једним Русом, који је из Новосибирска, али је послом пресељен у Москву.
Истина, познајем их доста и могу само рећи, да када је познанство створено силом прилика (дакле нису људи, који желе допутовати у Србију као туристи, нити су неким другим видом лепших намера повезани са Србијом), што послом, што случајним сусретима, тада је по мом мишљењу бољи узорак. Наиме, срео сам и једног бившег морнара, који је крајем осамдесетих са својом крстарицом-разарачем боравио у лукама СФРЈ и који, попут и тог падобранца, говори веома слично људима, који имају познанства са тобом. Остали су више резервисани и заиста не истичу много српско-руско пријатељство или братство. Имаш наравно и говвана, који нам се ругају и подсмевају. Имаш готово свега, али по мојим искуствима, ретки су они који говоре лепо о нама и са искреном свешћу о православној, језичкој и генетској припадности истој породици.
На пример, ја када се не успем обријати по пар дана (последњи пут сам у Русији заглавио 16 дана), гледају ме са великим подозрењем, јер према њиховом увреженом мишљењу, ја са својим "необријаним" изгледом, одговарам стереотипу Чечена, а када кажем да сам Србин, ништа битно се не мења, односно нема неке промене расположења. До сада, за пет година мојих посећивања Русије, ја сам само сада два пута чуо "Браћа Срби".
Посећујем један руски сајт са војном тематиком и тамо имамо сличне људе, који говоре о братству, али много више је прагматичара, који говоре о практичности "Јужног Тока" и неким политичким курсевима, које наше владе заузимају.
Такође, ако на одабраном видеу са сајта "Youtube" поставим коментар, биће правих пријатељских коментара, али дефинитивно ће бити мање руса србофила, него што има срба русофила.
Једино не спорим да када уђем у руску православну цркву и кажем да сам Србин, да ће многи знати ко је ушао и да ће се према мени односити као према госту из далеке братске земље.
Овај наш последњи војни рат, спомињу само неки и обично управо то и кажу: штета што вам нисмо тада помогли.