STRES, EFEKTI I POSLEDICE I KAKO GA PREVAZICI

DA ali ti si student i mozes da imas vreme 'pre svih obaveza', za tebe je 8-9 rano ujutro, a ja pocinjem da radim od 7 ujutro, sta mislis kad je za mene 'rano ujutro pre svih obaveza'? I masa drugih ljudi koji isto rade podrazumeva rano ujutro da bude 6 sati a ne 9. Tako da, ko sto vidis, nije sve bas u zivotu drugih ljudi jednako kao i u tvom pa im ni ne mozes soliti pamet sta bi za njih bas bilo najbolje ili idealno.
 
jeste...velika promena je jop veći stres....:shock: ali kako bwe, ja to ne razumem....kako se ondaK iko ikada odluči da nešto promeni u životu, ako je default: promena je stres?
Lično, stres mi je nemanje promena, mrtvaja ....to me iscrpljuje, doslovce, kao i nepostojanje mogućnosti za SUŠTINSKU promenu (voLem bwe da menjam :P ). Bolje onda da menjam..lakše je ngo ISTRAJATI :mrgreen: Kad nešto ne valja - menjaš. Džaba kozmetičke promene i dobra komunikacija ako smo ograničeni nemogućnostima koje nas non stop sputavaju....samo se borim protiv vetrenjača PRIVATNO .....i to sve zato što se sve PODRAZUMEVA. :x

Yoy, meni je stres kad se nešto PODRAZUMEVA i OČEKUJE ali tako da mi se nijednom rečju (gestom, delom, mejlom) ne stavi do znanja to!!! Mrzim nečiste račune...
 
Evo, došao sam sa vožnje bicikla pre jedno sat vremena. Putanja od Ade (i malo po Adi), pa lepo biciklističkom stazom sve do Brankovog mosta, pa onda lepo pređeš liftom na drugu stranu, pa nastaviš do hotela Jugoslavija i eventualno do Zemuna. I posle se naravno vratiš. Jedno 30-40 km i STO POSTO STRES NESTAJE. Posle toga možeš da se istuširaš i da spavaš kao beba. Dakle, evo sigurnog leka protiv stresa. Deluje 100%
 
shaddow:
Evo, došao sam sa vožnje bicikla pre jedno sat vremena. Putanja od Ade (i malo po Adi), pa lepo biciklističkom stazom sve do Brankovog mosta, pa onda lepo pređeš liftom na drugu stranu, pa nastaviš do hotela Jugoslavija i eventualno do Zemuna. I posle se naravno vratiš. Jedno 30-40 km i STO POSTO STRES NESTAJE. Posle toga možeš da se istuširaš i da spavaš kao beba. Dakle, evo sigurnog leka protiv stresa. Deluje 100%
Kliknite za proširenje...

Kazem ja meni niko ne veruje.
 
Verujemo ti, samo kazemo da 40 km voznje nije za svakog. Svako prema svojim mogucnostima i afinitetima.

Betty: promena jeste stres, ali ne mora biti PREKOMERNI stres. U situaciji PREKOMERNOG stresa na racun smanjivanja stresa treba izbegavati promenu dok ne dodje do opadanja nivoa stresa. Naravno - stagnacija moze da smeta; odredjeni nivo stresa mora da postoji da zivot ne bi bio dosadan. Samo treba odrediti koji je to nivo koji ne ugrozava funkcionisanje.

U cilju smanjivanja mog stresa, ja odo na odmor. Ostavljam vas ovde sa dr, Aco nemoj da pravis s.ranja dok ja nisam tu. Ostali - destresirajte kolko je moguce, pisemo se za desetak dana!
 
WithdrawnWater:
Verujemo ti, samo kazemo da 40 km voznje nije za svakog. Svako prema svojim mogucnostima i afinitetima.

Betty: promena jeste stres, ali ne mora biti PREKOMERNI stres. U situaciji PREKOMERNOG stresa na racun smanjivanja stresa treba izbegavati promenu dok ne dodje do opadanja nivoa stresa. Naravno - stagnacija moze da smeta; odredjeni nivo stresa mora da postoji da zivot ne bi bio dosadan. Samo treba odrediti koji je to nivo koji ne ugrozava funkcionisanje.

U cilju smanjivanja mog stresa, ja odo na odmor. Ostavljam vas ovde sa dr, Aco nemoj da pravis s.ranja dok ja nisam tu. Ostali - destresirajte kolko je moguce, pisemo se za desetak dana!
Kliknite za proširenje...


:) Have a nice holiday!
 
Савет из личног искуства - ако сте под стресом, покушајте да преиспитате прво себе. Шта је оно најкарактеристичније за све обавезе које у животу решавате? Можда сте перфекциониста, можда себи постављате превисоке циљеве, превише пажње поклањате ситницама, па стога и за најмању ситницу ''губите живце'' ? Покушајте да промените начин размишљања. Не мора все да буде идеално. Не морате увек бити најбоље дете, најбољи ђак, најбоља супруга, најбоља мајка. Они мање идеални су такође срећни. Вежбајте нови начин погледа на људе око вас, на посао, породицу, обавезе. Кад год посегнете за старим начином размишљања, једноставно повуците ручну. Верујте да помаже. Осим тога, лакше је и захвалније мењати себе, него мењати друге.
 
WW na odmoru:
d020.gif
 
Razmislila sam i uverila se ovih dana: pogrešno je da su promene stresne, baš je uživancija. Ili sam ja nahero nasađena...:lol:
Kako je išao onaj moto u Quorumu "Ako ti svijet paše, ondaK si krivo skrojen" :P

Jeste čudno malo....svima smetaju tropske vrućine ja se radujem :shock: Treba da se selimo u drugu prostroiju, svi nervozni danima brinu i sikću, spakovani od ponedlejka, a ja čekam sutra.....ma laganica, moje 3 fiokice, sve tri uredne....:P I kaktus. I šolja, mislim. Jedva čekam nove prostorije :P
 
Gde WW sad nadje da ode na odmor kad sam htela da je pitam za savet. Moze valjda i neko od vas da mi odgovori.
Evo ovako, imam jedan problem,cini mi se da ima veze sa stresom a koji je poceo od pre mesec dana. Naime desilo mi se da mi je napolju pozlilo (grozna mucnina, malaksalost, bukvalno nisam mogla da stojim na nogama, pred padanjem u nesvest). Imala sam nekih problema sa stomakom (dijareja) i pokusala sam par puta da se malo prosetam medjutim posle nekih 10ak minuta opet bi mi se desilo isto - mucnina itd.
Posle nekog vremena probleme sa stomakom sam resila, medjutim ostao mi je strah da ce ako odem negde dalje od zgrade da mi opet pozli. U pocetku je to bilo tako intenzivno da nisam mogla do ulaza da sidjem. Sada sam napredovala malo, ali kada recimo odem do prodavnice to mi predstavlja takav napor da pocne srce da mi lupa ko ludo i ruke mi se tresu. Zbog toga sam zapala u depresiju, i ne znam sta da pocnem. Par puta sam uzela pola tablete za smirenje ali smatram da to nije bas resenje, i da samo mogu da se navucem na njih.
Da stvar bude gora, iz okoline me svi pritiskaju kako se ja to samo tripujem, meni nista ne fali, i ja pokusavam onda sebe da nateram da me "prodje" ali nista. Jednostavno dalje od 50m od zgrade ne smem da odem.
Jel ima neko neki predlog kako da pomognem sebi?
 
to što sad osećaš verovatno nije panični napad nego strah od pojave sledećeg paničnog napada...moj ti je savet, da odmah odeš kod lekara, on će te verovatno uputiti na neke osnovne preglede i analize...ako to sve bude u redu pravac psihijatar što pre, ne gubi vreme, bolje da to rešiš dok je još početak, lakše će ti biti... i videšeć da će sve biti u redu. Nemoj da čekaš da sama sebi iskomplikuješ život bez potrebe, ako je to zaista bio panični napad, mnogo će biti lakše i tebi i lekaru da taj strah prevazidješ sada, nego za neki mesec ili godinu.... U ovakvim situacijama ti vreme nije prijatelj, nije to kijavica, pa čekaš da samaod sebe prodje...što se pre obratiš stručnom licu, bolje je za tebe. Nije mi namera bila da te uplašim (sori ako jesam, imala sam najbolju nameru) nego da te upozorim....svve najbolje
 
Mackic:
Imam 21 god., i da, pre je to bio panicni napad, propracen blagim dejstvom viroze. Ali sad ne mogu da se oslobodim napada panike.
Kliknite za proširenje...

Prosla sam kroz nesto isto ili slicno. Borila sam se sama mesecima, konacno odem na razgovor kod psihijatra, veruj mi posle toga pola mojih muka je nestalo. Znaci sve ide iz glave. Jedno vreme sam pila lekove za smirenje. Pocela od tad da nosim uvek flasicu s vodom i neki slatkis...kuci sam jurila s posla nisam htela nigde da skrecem, tripovala sam da ce mi pozliti, bila sam stalno u grcu...narocito sam panicila kad je toplo vreme, velike vrucine kao ovih dana...stekla sam i strah od zatvorenog prostora jer se plasim zaguslj8ivog vazduha...e vremenom kada sam vec imala par puta te napade panike na ulici i shvatila da ja to prezivim, da mi nije nista vec samo i samo moj trip, polako je pocelo da prolazi...treba vremena al vidis kako napredujes...Kod mene je sve nastalo kao posledica dugogodisnjih problema u porodici....znas kad sebi pricas mogu ja to, mogu, a onda puknes...krenulo je kao anemija pa do tih napada panike...Ispitaj se da li si i ti im ala neki stres? Razgovori tu puno pomazu s osobama u koje imas poverenja, neko ko ce te razumeti. Polako, bice sve dobro.Zapamti te moje reci i veruj mi . ;)
 
Betty:
Razmislila sam i uverila se ovih dana: pogrešno je da su promene stresne, baš je uživancija. Ili sam ja nahero nasađena...:lol:
Kako je išao onaj moto u Quorumu "Ako ti svijet paše, ondaK si krivo skrojen" :P

Jeste čudno malo....svima smetaju tropske vrućine ja se radujem :shock: Treba da se selimo u drugu prostroiju, svi nervozni danima brinu i sikću, spakovani od ponedlejka, a ja čekam sutra.....ma laganica, moje 3 fiokice, sve tri uredne....:P I kaktus. I šolja, mislim. Jedva čekam nove prostorije :P
Kliknite za proširenje...

Mislim da si potpuno u pravu. Život bez bilo kakve promene bio bi pravi pakao. Čini mi se da je samo pitanje kolike su te promene i koliko smo mi spremni na njih. Ukoliko stres shvatimo kao negativne, ali i kao pozitivne promene, onda bi život bez stresa pretvorio čoveka u biljku. Ma život bi bio straaaašno dosadan, zar ne? :? Postoji jedna stara poslovica: Najviše rizikuje onaj koji ništa ne rizikuje.

A sada malo ozbiljnije. Korisna je ona frustracija koja je u granicama adaptivnih mogućnosti ličnosti. Dakle, svaka frustracija koju čovek može da reši, može da izađe sa njom na kraj, ima pozitivno dejstvo na sazrevanje ličnosti. Jake frustracije sa kojima čovek ne može da se izbori, ili da kažemo stres veoma jakog intenziteta, svakako ima štetne posledice i to ne samo po psihičko zdravlje, već i po fizičko. Danas je dobro poznato da je stres jedan od najvažnijih faktora koji uzrokuju mnoga oboljenja.
Ovde bismo mogli posebno da naglasimo jednu vrstu stresa, a to je stres niskog intenziteta, ali koji je konstantan. Čini mi se da stres ima jednu nezgodnu osobinu, a to je da se akumulira. Vremenom, frustraciona tolerancija se smanjuje i na kraju čovek plane za svaku sitnicu, ili što bi rekli ostane bez živaca.

Šta napisah....... pođoh od promene, a dođoh do................. :)
 
shaddow:
Mislim da si potpuno u pravu. Život bez bilo kakve promene bio bi pravi pakao. Čini mi se da je samo pitanje kolike su te promene i koliko smo mi spremni na njih. Ukoliko stres shvatimo kao negativne, ali i kao pozitivne promene, onda bi život bez stresa pretvorio čoveka u biljku. Ma život bi bio straaaašno dosadan, zar ne? :? Postoji jedna stara poslovica: Najviše rizikuje onaj koji ništa ne rizikuje.

AOvde bismo mogli posebno da naglasimo jednu vrstu stresa, a to je stres niskog intenziteta, ali koji je konstantan. Čini mi se da stres ima jednu nezgodnu osobinu, a to je da se akumulira. Vremenom, frustraciona tolerancija se smanjuje i na kraju čovek plane za svaku sitnicu, ili što bi rekli ostane bez živaca.

Šta napisah....... pođoh od promene, a dođoh do................. :)
Kliknite za proširenje...

Slažem se (može mi se :lol: ). Niske doze stresa podstiču, prevelike koče. Postoji čitava teorija menadžmenta zasnovana na - stresu. Navodno, pod stresom su ljudi produktivniji...knjiga je u fazonu kako stalno dozirati frustraciju nad zaposlenima, i gde vas to tačno vodi :lol: Malo je sadistički intonirana....
.....ali ideja o stalnom izazovu koji treba prevazići je - sjajna za usavršavanje!

Može li se biti ovisnik o promenama :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Velja Ćosić
Stres i zdravlje
Odgovora
3
Pregleda
186
Nina
Nina
Manga Hilux
Gazirana voda i uticaj na zdravlje
Odgovora
13
Pregleda
379
jolemisa
jolemisa
Nina
Uvećana i masna jetra
Odgovora
2
Pregleda
273
Maki 81
Maki 81

Back
Top