*Dario*
Početnik
- Poruka
- 29
... Godišnje se u Srbiji uradi oko 200.000 abortusa. Tako je od Drugog svetskog rata do danas ubijeno više od deset miliona ljudi.
Bela kuga kao bolest poodavno je zahvatila naš narod i našu državu. Sva statistika, analize, mišljenja strucnjaka iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zakljucku - "bela kuga" preti da jednostavno nestanemo sa lica zemlje.
Najpesimistickije prognoze strucnjaka su još konkretnije - ako se ovako nastavi, Srbi ce za 500 godina i biološki izumreti.
Podaci i statistika su sumorni. Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži najnoviji podatak da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 posto dece. Drugim recima, Srbi umiru i ako se, ne daj Bože, ovako nastavi vec 2100. godine, u centralnoj Srbiji bice 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio cak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bicemo nacionalna manjina!
Ovi podaci su plod desetogodišnjeg rada mr Biljane Spasic, profesora u Ekonomskoj školi u Kragujevcu. Ako se i pitamo "šta ce biti s nama do poletka", onda nam odgovor na ovo pitanje ne daje razloga za optimizam. Štaviše. Problem neminovno mora da se preseli u institucije i da država shodno iskustvima populacione politike, koja je u svetu prisutna još od sredine 19. veka (Francuska), omoguci pre svega zdravo ekonomsko polazište za rešavanje ovog problema.
No da bismo došli do razloga zašto se dospelo u populacioni corsokak, moramo se vratiti u svoju nacionalnu istoriju. "Belu kugu" su, prema mišljenju Spasicke, uzrokovali ratovi (genocid), cedomorstvo (autogenocid), samoubistva i seobe.
U svetu živi više od trecine Srba ili oko cetiri miliona. U periodu od 1991. do 1996. godine zemlju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara i više od 30.000 strucnjaka iz raznoraznih oblasti.
Od 1996 pa do danas se taj broj utrostrucio.
Da nam se nije dogadjalo sve što nam se dogadjalo; sedam ratova u ovom veku, genocid, cedomorstva, samoubistva; u Srbiji bi, prema mišljenjima strucnjaka, danas živelo - oko 27 miliona Srba.
- Depopulacionim procesima zahvacen je narod u Srbiji i Vojvodini i mi neminovno srljamo ka demografskom sunovratu. Jednostavno receno, Srbija u sve manjem broju radja decu i po broju živorodjene dece poslednja smo zemlja u Evropi - kaže mr Spasic, potkrepljujuci to brojnim podacima.
Ako se kao polazište uzme podatak nemackog geografa dr Alojza Fišera fon Egera o broju balkanskih naroda pocetkom prošlog stoleca dolazimo do cinjenice da se turski narod brojcano uvecao za 400 odsto, albanski za 700 odsto, rumunski za 45 odsto, bugarski 38 odsto i grcki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvecava, vec umire je srpski narod. To potkrepljuje i profesor Pavle Šafarik koji je 1840. godine zapisao da je broj Srba 5,5 miliona. Danas, u Srbiji živi svega 6.180.000 Srba.
Pa ipak, kada je demografija u pitanju Srbija kao država karakteristicna je i po dijametralno suprotnim trendovima u njenim krajevima. Dok se u Srbiji i Vojvodini poslednjih godina beleži znacajan mortalitet, na Kosovu i Metohiji tokom poslednjih 80 godina imamo pravi bebi-bum. Recimo, Šiptara je 1921. godine, bilo 140.000. Danas ih prema svim relevantnim podacima ima više od dva miliona, a vec smo pomenuli da ce ih 2100. godine biti cak 4,4 miliona. Opet u Vojvodini je 1948. godine bilo 2,2 puta više stanovnika nego li na Kosmetu, da bi danas Kosovo i Metohija bili brojniji za oko 200.000 ljudi.
- Kosovo i Metohija je podrucje koje ima najvecu stopu nataliteta u svetu poslednjih osam decenija. I sve opštine na Kosmetu imaju pozitivan prirodni priraštaj osim Zubinog Potoka koji je naseljen Srbima - kaže mr Spasic. Opet u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj u 1999. godini od 157 opština imali su samo Loznica, Požarevac i Grocka, dok ni jedna opština u Vojvodini nije imala više rodjenih od umrlih. Prostom racunicom dolazi se do podatka da je samo u 1999. godini broj umrlih u odnosu na broj rodjenih u plusu za 29.222. Dakle, u jednoj godini izgubili smo grad velicine Despotovca.
Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beogradjana sebi oduzelo život.
Logicna posledica "bele kuge" je i starenje nacije. Na Kosovu i Metohiji mladi do 19 godina u ukupnoj starosnoj strukturi ucestvuju sa 54 odsto, a stari od 60 godina sa svega 6,9 odsto. Dakle, svaki drugi Albanac mladji je od 19 godina. Sa druge strane, tek svaki cetvrti Srbin mladji je od 19 godina.
- Podaci nam govore da se moramo suociti sa cinjenicom demografskog starenja stanovništva. I Crna Gora i Vojvodina sa prosekom starosti od 37 godina, prekoracile su prag od 30 godina, koji se smatra pocetkom starenja nacije - kaže mr Spasic dodajuci da je ova konstatacija od krucijalnog ekonomskog znacaja kada se ima u vidu dugorocno planiranje zdravstva, socijalnih službi, obrazovnog sistema. I ako se ovako nastavi, umesto škola i obdaništa, zidacemo staracke domove. Uostalom, pocetak kraja jedne nacije nastupa onda kada stanovništvo iznad 65 godina bude dva i po puta brojnije od ostalog stanovništva.
Povrh svega Srbija je u proteklom veku u ratovima izgubila više od cetiri miliona ljudskih života. A strucnjaci i borci protiv abortusa izracunali su da su cedomorstvom od Drugog svetskog rata naovamo "ubijene tri Srbije". Pocetkom devedesetih godina srpsku javnost užasnula je ispovest dr Stojana Adaševica koji je 38 godina radio u KBC "Dedinje". Dr Adaševic je izjavio da je u toku svoje ginekološko-akušerske karijere koja je trajala 26 godina "ubio citav jedan grad velicine Smedereva".
- Uradio sam oko 50.000 abortusa i svestan sam da sam tako ubio citav grad. Prekinuo sam onda kada sam uradio jedan zahvat i kada sam video živo i formirano dete. To me je užasnulo i poceo sam da shvatam da u stvari ubijam decu - rekao je dr Adaševic. Primeri iz njegove lekarske karijere su sablasni. Recimo, dešavalo se da se u istoj bolnici, na jednom spratu lekari bore da ocuvaju trudnocu žene u petom mesecu trudnoce, a da kod druge žene rade abortus u istom mesecu. Dr Adaševic kaže da otuda i ne cudi podatak što su po sterilitetu Srpkinje prve žene u Evropi i gotovo jedna trecina žena ima problema sa radjanjem dece.
- Narodski receno, od abortusa se materica izgrebe. O tome se kod nas ne govori mnogo iz raznoraznih razloga - napominje dr Adaševic. A podaci su frapantni. Zvanicno pretprošle godine u Srbiji je uradjeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina uradjeno je više od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije konacan jer abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zvanicnim statistikama.
Pored Rusije, Kine i SRJ ima najliberalniji zakon kada je u pitanju abortus. Ali i tu smo izuzetak. Samo u Srbiji devojcica sa 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.
U kojoj meri je "bela kuga" nacinila demografsku pošast u Srbiji ponajbolje se vidi na primeru srpskog sela. - Mi cesto u šumadijskim selima imamo dvadesetak sahrana, a nijedno krštenje - kaže NJegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vukovic), jedan od najvecih boraca za poboljšanje nataliteta u Srbiji.
Prema mr Spasic izumiranje sela je kljucni problem demografske krize u Srbiji. - Sela se prazne, ognjišta gase. Jezikom statistike rekli bismo da od 100 odsto sela, vec ne postoji 72 odsto ili u više od dve trecine sela ugašena su ognjišta - i napominje da u istocnoj Srbiji ima sela gde je proseèna starost preko 60 godina. Postoje sela u kojima se i decenijama nije zaljuljala kolevka, niti cuo plac bebe. Primera radi, 1996. godine zatvorene su škole u selima Gornji i Donji Gajtan, Tularima kod Medvedje...
U selu Kosancic kod Bojnika bilo je do pre dvadesetak godina oko hiljadu ucenika, a sada stotinak. U selu Miljajici školu pohadjaju svega dvoje ucenika. - U albanskim selima imaju drugih problema. Kako da prošire ucionice. To je stvarnost - kaže mr Spasic.
Sve u svemu, problem "bele kuge" odavno je zakucao na srpska vrata. A kako stoje stvari, odlaganje da se uhvatimo u koštac sa „belom kugom" opet ce koštati nas - kao narod i kao državu.
Problem "bele kuge" ne rešava se samo poboljšanjem životnog standarda. Potrebni su znacajniji i suštinskiji zahvati da bi roditeljstvo, a pre svega materinstvo ponovo zadobilo znacajno mesto na lestvici životnih vrednosti. Potrebno je leciti savremenu, a u stvari najstariju ljudsku bolest, a to je egoizam- kaže NJegovo preosveštenstvo episkop Sava. Prema njegovim recima, vrlo cesto roditelji se ne odlucuju na radjanje iz cisto sebicnih razloga, ne želeci da poremete svoj konformizam. Radjanje i podizanje dece predstavlja - žrtvu, na koju je savremeni covek sve manje spreman.
- Još jedan znacajan momenat na koji država treba da obrati pažnju bio bi pokušaj da se stvore uslovi za uravnoteženje težnji savremene žene za karijerom i materinstvom. Potpuno je neprihvatljivo i za društvo pogubno ukoliko žena treba neprestano da bira izmedju ova dva puta, a da je pri tom materinstvo daleko ispod uspeha u poslu na društvenoj lestvici vrednosti. U uticaju i menjanju "idejne" pozadine bele kuge sastoji se i deo misije crkve - napominje episkop Sava....
Bela kuga kao bolest poodavno je zahvatila naš narod i našu državu. Sva statistika, analize, mišljenja strucnjaka iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zakljucku - "bela kuga" preti da jednostavno nestanemo sa lica zemlje.
Najpesimistickije prognoze strucnjaka su još konkretnije - ako se ovako nastavi, Srbi ce za 500 godina i biološki izumreti.
Podaci i statistika su sumorni. Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom temom, neka posluži najnoviji podatak da na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 posto dece. Drugim recima, Srbi umiru i ako se, ne daj Bože, ovako nastavi vec 2100. godine, u centralnoj Srbiji bice 2.100.000 stanovnika, Vojvodini 800.000, dok bi na Kosovu i Metohiji taj broj, prema sadašnjem populacionom trendu, bio cak 4,4 miliona. Dakle u svojoj državi bicemo nacionalna manjina!
Ovi podaci su plod desetogodišnjeg rada mr Biljane Spasic, profesora u Ekonomskoj školi u Kragujevcu. Ako se i pitamo "šta ce biti s nama do poletka", onda nam odgovor na ovo pitanje ne daje razloga za optimizam. Štaviše. Problem neminovno mora da se preseli u institucije i da država shodno iskustvima populacione politike, koja je u svetu prisutna još od sredine 19. veka (Francuska), omoguci pre svega zdravo ekonomsko polazište za rešavanje ovog problema.
No da bismo došli do razloga zašto se dospelo u populacioni corsokak, moramo se vratiti u svoju nacionalnu istoriju. "Belu kugu" su, prema mišljenju Spasicke, uzrokovali ratovi (genocid), cedomorstvo (autogenocid), samoubistva i seobe.
U svetu živi više od trecine Srba ili oko cetiri miliona. U periodu od 1991. do 1996. godine zemlju je napustilo 298 doktora nauka, 214 magistara i više od 30.000 strucnjaka iz raznoraznih oblasti.
Od 1996 pa do danas se taj broj utrostrucio.
Da nam se nije dogadjalo sve što nam se dogadjalo; sedam ratova u ovom veku, genocid, cedomorstva, samoubistva; u Srbiji bi, prema mišljenjima strucnjaka, danas živelo - oko 27 miliona Srba.
- Depopulacionim procesima zahvacen je narod u Srbiji i Vojvodini i mi neminovno srljamo ka demografskom sunovratu. Jednostavno receno, Srbija u sve manjem broju radja decu i po broju živorodjene dece poslednja smo zemlja u Evropi - kaže mr Spasic, potkrepljujuci to brojnim podacima.
Ako se kao polazište uzme podatak nemackog geografa dr Alojza Fišera fon Egera o broju balkanskih naroda pocetkom prošlog stoleca dolazimo do cinjenice da se turski narod brojcano uvecao za 400 odsto, albanski za 700 odsto, rumunski za 45 odsto, bugarski 38 odsto i grcki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvecava, vec umire je srpski narod. To potkrepljuje i profesor Pavle Šafarik koji je 1840. godine zapisao da je broj Srba 5,5 miliona. Danas, u Srbiji živi svega 6.180.000 Srba.
Pa ipak, kada je demografija u pitanju Srbija kao država karakteristicna je i po dijametralno suprotnim trendovima u njenim krajevima. Dok se u Srbiji i Vojvodini poslednjih godina beleži znacajan mortalitet, na Kosovu i Metohiji tokom poslednjih 80 godina imamo pravi bebi-bum. Recimo, Šiptara je 1921. godine, bilo 140.000. Danas ih prema svim relevantnim podacima ima više od dva miliona, a vec smo pomenuli da ce ih 2100. godine biti cak 4,4 miliona. Opet u Vojvodini je 1948. godine bilo 2,2 puta više stanovnika nego li na Kosmetu, da bi danas Kosovo i Metohija bili brojniji za oko 200.000 ljudi.
- Kosovo i Metohija je podrucje koje ima najvecu stopu nataliteta u svetu poslednjih osam decenija. I sve opštine na Kosmetu imaju pozitivan prirodni priraštaj osim Zubinog Potoka koji je naseljen Srbima - kaže mr Spasic. Opet u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj u 1999. godini od 157 opština imali su samo Loznica, Požarevac i Grocka, dok ni jedna opština u Vojvodini nije imala više rodjenih od umrlih. Prostom racunicom dolazi se do podatka da je samo u 1999. godini broj umrlih u odnosu na broj rodjenih u plusu za 29.222. Dakle, u jednoj godini izgubili smo grad velicine Despotovca.
Samo 1999. godine u Srbiji se ubilo 1579 ljudi. U centralnoj Srbiji ubilo se 937 osoba, u Vojvodini 635, dok je 247 Beogradjana sebi oduzelo život.
Logicna posledica "bele kuge" je i starenje nacije. Na Kosovu i Metohiji mladi do 19 godina u ukupnoj starosnoj strukturi ucestvuju sa 54 odsto, a stari od 60 godina sa svega 6,9 odsto. Dakle, svaki drugi Albanac mladji je od 19 godina. Sa druge strane, tek svaki cetvrti Srbin mladji je od 19 godina.
- Podaci nam govore da se moramo suociti sa cinjenicom demografskog starenja stanovništva. I Crna Gora i Vojvodina sa prosekom starosti od 37 godina, prekoracile su prag od 30 godina, koji se smatra pocetkom starenja nacije - kaže mr Spasic dodajuci da je ova konstatacija od krucijalnog ekonomskog znacaja kada se ima u vidu dugorocno planiranje zdravstva, socijalnih službi, obrazovnog sistema. I ako se ovako nastavi, umesto škola i obdaništa, zidacemo staracke domove. Uostalom, pocetak kraja jedne nacije nastupa onda kada stanovništvo iznad 65 godina bude dva i po puta brojnije od ostalog stanovništva.
Povrh svega Srbija je u proteklom veku u ratovima izgubila više od cetiri miliona ljudskih života. A strucnjaci i borci protiv abortusa izracunali su da su cedomorstvom od Drugog svetskog rata naovamo "ubijene tri Srbije". Pocetkom devedesetih godina srpsku javnost užasnula je ispovest dr Stojana Adaševica koji je 38 godina radio u KBC "Dedinje". Dr Adaševic je izjavio da je u toku svoje ginekološko-akušerske karijere koja je trajala 26 godina "ubio citav jedan grad velicine Smedereva".
- Uradio sam oko 50.000 abortusa i svestan sam da sam tako ubio citav grad. Prekinuo sam onda kada sam uradio jedan zahvat i kada sam video živo i formirano dete. To me je užasnulo i poceo sam da shvatam da u stvari ubijam decu - rekao je dr Adaševic. Primeri iz njegove lekarske karijere su sablasni. Recimo, dešavalo se da se u istoj bolnici, na jednom spratu lekari bore da ocuvaju trudnocu žene u petom mesecu trudnoce, a da kod druge žene rade abortus u istom mesecu. Dr Adaševic kaže da otuda i ne cudi podatak što su po sterilitetu Srpkinje prve žene u Evropi i gotovo jedna trecina žena ima problema sa radjanjem dece.
- Narodski receno, od abortusa se materica izgrebe. O tome se kod nas ne govori mnogo iz raznoraznih razloga - napominje dr Adaševic. A podaci su frapantni. Zvanicno pretprošle godine u Srbiji je uradjeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina uradjeno je više od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije konacan jer abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zvanicnim statistikama.
Pored Rusije, Kine i SRJ ima najliberalniji zakon kada je u pitanju abortus. Ali i tu smo izuzetak. Samo u Srbiji devojcica sa 16 godina može da se opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.
U kojoj meri je "bela kuga" nacinila demografsku pošast u Srbiji ponajbolje se vidi na primeru srpskog sela. - Mi cesto u šumadijskim selima imamo dvadesetak sahrana, a nijedno krštenje - kaže NJegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vukovic), jedan od najvecih boraca za poboljšanje nataliteta u Srbiji.
Prema mr Spasic izumiranje sela je kljucni problem demografske krize u Srbiji. - Sela se prazne, ognjišta gase. Jezikom statistike rekli bismo da od 100 odsto sela, vec ne postoji 72 odsto ili u više od dve trecine sela ugašena su ognjišta - i napominje da u istocnoj Srbiji ima sela gde je proseèna starost preko 60 godina. Postoje sela u kojima se i decenijama nije zaljuljala kolevka, niti cuo plac bebe. Primera radi, 1996. godine zatvorene su škole u selima Gornji i Donji Gajtan, Tularima kod Medvedje...
U selu Kosancic kod Bojnika bilo je do pre dvadesetak godina oko hiljadu ucenika, a sada stotinak. U selu Miljajici školu pohadjaju svega dvoje ucenika. - U albanskim selima imaju drugih problema. Kako da prošire ucionice. To je stvarnost - kaže mr Spasic.
Sve u svemu, problem "bele kuge" odavno je zakucao na srpska vrata. A kako stoje stvari, odlaganje da se uhvatimo u koštac sa „belom kugom" opet ce koštati nas - kao narod i kao državu.
Problem "bele kuge" ne rešava se samo poboljšanjem životnog standarda. Potrebni su znacajniji i suštinskiji zahvati da bi roditeljstvo, a pre svega materinstvo ponovo zadobilo znacajno mesto na lestvici životnih vrednosti. Potrebno je leciti savremenu, a u stvari najstariju ljudsku bolest, a to je egoizam- kaže NJegovo preosveštenstvo episkop Sava. Prema njegovim recima, vrlo cesto roditelji se ne odlucuju na radjanje iz cisto sebicnih razloga, ne želeci da poremete svoj konformizam. Radjanje i podizanje dece predstavlja - žrtvu, na koju je savremeni covek sve manje spreman.
- Još jedan znacajan momenat na koji država treba da obrati pažnju bio bi pokušaj da se stvore uslovi za uravnoteženje težnji savremene žene za karijerom i materinstvom. Potpuno je neprihvatljivo i za društvo pogubno ukoliko žena treba neprestano da bira izmedju ova dva puta, a da je pri tom materinstvo daleko ispod uspeha u poslu na društvenoj lestvici vrednosti. U uticaju i menjanju "idejne" pozadine bele kuge sastoji se i deo misije crkve - napominje episkop Sava....
