Ne razumeš me , jer očigledno da si za vezu tip -1-.
Hajde malo iz ugla veze tip -2-
Tip veze -2- je tip posvećenosti i zajedničkog MI .
I pored toga ovakav tip veze ima dve odvojene ličnosti samo što se kod njih javlja mnogo potreba i mnogo želja i tek na osnovu mogućnosti i napredovanja zajedničkog se te želje ispunjavaju .
Znači svaki pojedinac u ovakvoj vezi (kao i svaka veza i ova postaje na način animalnog malo ti malo ja, daš da bi pokazao koliko ti je stalo i koliko poverenja imaš i tako se polako razvija odnos i veza.)
ima svoje želje. Medjutim , na prvom mestu je zajedničko biće i sve želje su minorne u odnosu na interes zajedničkog bića...Pojedinačne želje se ne gledaju kao pojedinačne već kao uslovi da se ispunjenjem tih želja dodje do izuzetnog elana i radne energije,sreće koja će unaprediti vrednost i snagu prvo te osobe pa i zajedničkog bića. Problem se sagledava kao problem koji oduzima energiju i volju zajedničkom biću i stoga je zajednički problem, zajednički neuspeh , jer se tendencija jednog od članova ispoljila , a to je propust u sistemu želiš –dobiješ-raduješ-vrediš.Ovako imamo ne želiš-parališeš i sebe i drugog –nije ni prvi ni drugi reagovao kad je trebalo....
Oni sa vezom -2- imaju na trenutke vezu koja liči na vezu -1- . Imaju svoje pojedinačne želje kojima se izlazi u susret.
Medjutim ključna razlika izmedju toga i veze -1- kojoj partner izlazi u susret je osnova po kojoj se u vezi -1- čini da bi se (odmah kasnije) tražilo ("ako budem mogla/ao" , "ako stignem" , "žena mi vrišti da joj donesem to") . U vezi -2- se čini da bi se dobila energija kod partnera i tako održala harmonija veze (ali niko nikog nije ucenio) . To je na bitnijem mestu od uspeha pojedinca , jer se onda energija veze troši na uspešnost zajedničkog bića , a to je dugoročno osim što je sladje i uspešnije . Ključna razlika je u tome što oba pojedinca žele da uspeju , a ne jedan želi a drugi pomaže i želi da drugi uspe....
Ako se uzme ona stara definicija ljubavi , ljubav je davanje a ne uzimanje onda veza -1- u sebi nema ljubav , već samo vezu , seksualnu , partnersku , solidarnu, emotivno ispoljenje , ali ne i ljubav u tom starom smislu reči ljubav.(Ovde je dajem da bih tražio kad mi zafali)
Veza -2- medjutim sve plete oko snage i elana koji se stvara u medjusobnom ispunjenju (koje liči kao na ugadjanje na početku veze , s tim što je u jednom trenutku prelomljeno , pa je obazrivost i sumnja prestala i počelo zajedničko ispunjavanje).
U teškim vremenima , kod veze -1- obično se privremeno jedan od partnera posvećuje drugom , medjutim to ne može da traje neograničeno vreme , jer onda njegova ambicija i uspeh trpe , i nastaje raskol.
U vezi -2- oboje isto žele i oboje se sabijaju i gledaju da reše problem smanjene energije i uspešnosti. Pošto im je ambicija zajednička i nije prevashodna , ne osećaju se neuspešno i propalo već samo pritisnuto . Pošto nema razdvojenih ambicija, nema ni osećaja da jedno sputava drugo, tako da ovakve veze mogu da iskreno opstano mnogo mnogo duže.
Mora se reći i da u vezi -1- kada se proceni da je tako neizbežno , takodje partneri biraju da ostanu zajedno i privremeno obustave svoje ambicije . Medjutim to se ne dešava ako je jedan od partnera u poziciji da mu ambicija bude ostvarena . Odmah pada predlog da se drugi partner uzdrži od svoje ambicije kad mu već ne ide i da se igra na uspešniju ambiciju .(Da ne banalizujete , odnosi se na jednu ambiciju , ali se preslikava na sve ostale , a uvek ih ima mnogo , samo što je poslovna najuočljivija)
Tako nastupa situacija dominacije , i onda se tim pretvara u kooperaciju igrač-menadžer (šef-sekretar)
Takva situacija nastupa i u slučaju mešanih osoba veze -1- i veze -2- , jer je osoba veze -2- podložna povećanju energije osobe , dok osoba veze -1- po navici markira (igra igru dajem- tražim, tražim -kasnije daću) i tako polako svodi sve na situaciju dominacije....
Da li postoje veze -2- MI?Postoje i ranije su više postojale. Jasno je zašto ih je sada malo . Ne zbog njihove neuspešnosti , već zbog predvaspitanja one postaju nemoguće....
Ranije sam mislio da je za vezu -2- potrebna emotivna inteligencija , ili inteligencija uopšte, ali nije.
Potrebna je mudrost koja može biti i usvojena savetom i vaspitanjem , ne samo svojim trudom i iskustvom (opeklim).
posesivnost,strah od samostalnosti i suocavanja sa SVOJIM problemima,ljubomora,ludacka vezanost za nekoga,smisao zivota svodi se na tu vezu i sve se vrti oko te veze....bolesno,uzasno bolesno i neprirodno....negiranje osecanja i potreba svih ostalih oko tebe,nerazumevanje i opovrgavanje tudjih problema i na kraju gubljenje prijatelja i ostalih bliskih osoba...na kraju ti ostaje samo i jedino ta veza i nada da ce ona trajati vecno,jer ako pukne jednostavno neces imati kome da se okrenes. 
