Nedavni sadržaj od Zena s greskom

Ispričaću vam jednu priču. Nikad nisam uspeo da zaboravim to hladno, decembarsko veče. Čekao sam je da se pojavi niotkud, iz neke nepoznate ulice, medju svim tim zgradurinama, koje su uporno smetale radoznalom pogledu mojih od hladnoće zamagljenih očiju, bolesnih od želje da je vide što pre...

Dodeli nam život nekoga od koga ne možemo da pobegnemo. Igrom sudbine useli se u naš život i postane naša svakodnevica. Sami smo krivi što je tu, greškom smo ga pustili i nikako ne možemo da prekinemo odnos. Hteli smo da pomognemo, bili učtivi zavarani prvim utiskom, dok smo, sa njim, u stvari...

Ne čudi se, čekala sam ja i duže. Šta su ti godine uzaludnog cekanja u odnosu na veličinu nadanja i iščekivanja? I nije mi teško, doćiću i hiljadu puta, ako treba... Znam da si tu, i nemam šta da izgubim, odavno sam sve izgubila. A ti se po običaju pojavi u isto vreme, i ne idi sporednim...

14.02.... Za one ljubavi što večeras nisu u restoranima, kinima ni hotelima. Za ona imena koja čak niti na papirnatoj rezervaciji u zadimljenoj birtiji ne mogu stajati jedno uz drugo. Iz milijun razloga. Čiji dlanovi neće mirisati na ruže, a dah gasiti svijeće, čija gola bedra nisu u crvenom...

Znala sam sve… da si nestalan, iritantno samouveren i nepopravljiv. Znala sam da nikad nećeš umeti da mi pripadaš. Ali… isto tako sam znala da ni u čijem naručju neću drhtati kao sto sam drhtala u tvom, da ničije usne neću ljubiti žarom kojim sam ljubila tvoje. I prepustila sam se znajući da ćeš...

Kad prodje, ako prodje, ovo nevesto iscekivanje zaborava, imacu hrabrosti i snage da slusam tvoj glas dok zmurim. Kad prodje, ako prodje, ovo besmisleno ignorisanje nedostajanja. Svega sto je nekad bilo zauvek tvoje, zauvek moje, zauvek nase, moci cu u ocima da pogledam sitnice od kojih sad...

Ako odem... Ako nekada primetiš da su mi usne neme U mojoj duši i tada će biti Sećanje na večnost i jednu ljubav Nastalu samo u pogrešno vreme Ako odem.. Nemoj da misliš da sam se umorio A biće to sigurno jednog dana Znaj da sam samo morao krenuti I da odlazak nije zbog mojih mana Ako odem...

:zjelka2:

Eh, kad se samo setim tog nekog prohujalog vremena... Mirisa jutarnje kafe, pomešanog sa mirisom tek procvetalih ruža... I te vatre u našim pogledima, kojom smo goreli svaku moguću predrasudu. Volela sam ta jutra više od ostatka života, evo grlim ih i sada i krijem negde duboko u sebi, na...

Volela sam ga drzati za ruku i gledati dok vozi. Onako, u suton. Vozio je nikuda određeno. Nismo znali kuda ćemo: samo smo hteli biti što duže zajedno... jedino vreme kada smo mogli biti sami... :(

Nedostaje mi ona stara JA! Ona koju su sitnice cinile srecnom. Ona koja se budila i uspavljivala s' osmehom na licu. Koja je uvek bila zaljubljena, slobodna. Ona koja je uvek bila pozitivna. Ona luda, sasava i srecna ja! Ona koja je mogla sa prijateljicama da se smeje do suza. Ona koja je uvek...