Nedavni sadržaj od Stipan Severnjak

22 juna ove godine (dakle još veoma sveže) pojavila se knjiga kratkih priča neobičnog naziva „Dreaming“ novosađanke Danijele Milosavljević rođene 1965-te u Zrenjaninu. Zbirka naslov duguje prvoj priči, duhu i filozofiji Aboridžina, izvornog naroda Australije, koji tvrde da se stvarni život...

Misliš konc logor o sopstvenom trošku?

Lorde, malo ko će nas dvojicu pitati šta mislimo ili smatramo....

Hvala Pustinjska princezo!

Može i tako da se tumači....

. . Sa istoka zmija, sa zapada zmaj, svetu kakvom znamo primak'o se kraj. Zemlja drhti i kamen se mrvi ulice su prelivene potocima krvi a ratnici svetla i ratnici tame hodaju po svetu, sve rame uz rame. Sa istoka zmija, sa zapada zmaj uhvati me za ruku, sad ne ispuštaj.

. . Vetar i gromovi kiša na prozoru i ruka na telu... Pun mesec, tvoja senka na mom licu. Dodir kože, miris tela odlasci i dolasci, oštrica i svila... I taj prokleti mesec, tvoja senka na mom licu.

Hvala Pustinjakinjo!

A što bi nam verovale? Bez ikakve retorike, nismo to zaslužili.

. . U stvari, više i nije važno imaš li vremena ili nemaš, hoćeš li se javiti ili nećeš, niti je bitno misliš li na mene ili ne misliš, znaš, sve je ovo jebena repriza. I nevažno je da li će svanuti ili će smrknuti. Snovi su prokleti, Ionako nikada nisam verovao ženama...

. . Ubistvenih kandži, detinjastog lika toliko pitoma, a tako divlja i nežna i surova u isti mah prepuna slađanih, a varljivih reči, i pokreta glatkih oku neuhvatljivih, sva klizava i vižljava lagodno si skliznula niz moj dlan uz tesnac slobode tražeći svog pastira.

Hvala Mizaca!

. . Pogledaj, opet pun mesec nad ravnicom zri baš kao onda kad smo ruku pod ruku u progonstvo zbog jabuke oterani i kao kad smo preko pustinje hodali a vode su se otvarale pred nama, isto kao one jezive noći kroz stepu i led, praporce i sneg s čoporom groznim za petama dok je tvoja šaka...

. . Kao šalukatre spuštaš veđe pred belim usijanjem kasnoga leta, pa odvraćaš pogled natrag ka jugu gde u rumenilu zalazećeg sunca što nestaje u dubini okeana spaljuješ zimu i drobiš mramor plavetnilom tuge u očima svojim, vraćajući se tamo gde miriše čempres i maslina zri.

JEEE! Fala Igro Krugova!