Nedavni sadržaj od Minotaur

Таква врста страха је увек повезана са избегавањем блискости, јер блискост може бити опасна. Пошто живимо у нарцистичком добу овај страх је изражен у облику епидемије, а узроци су, као и увек, многобројни али увек делом повезани са нашим искуствима у породици. Тај страх може бити одбрана од...

Сасвим добро запажање у вези са научним проучавањем идентитета. Наравно никуд се не може у том правцу без психологије личности, посебно Јунгове аналитичке психоанализе. Питање идентитета је повезано са суштинским питањима Ко смо ми (као нација, која у себи духовно отеловљује историју, веру...

Хвала на линку за Причу. Ево једне строфе од Бодлера: (...) Какво сазнање са пута донесосмо! Свет, мали и једнолик, одражава нас саме, данас, јуче и сутра показује нам ко смо: пука оаза језе усред пустиње чаме!

Поезија је врхунски облик људског стварања, нешто најближе што можемо урадити да некако осмислимо речи и себе саме... ПРИЧА Милош Црњански Сећам се само да је била невина и танка и да јој је коса била топла, као црна свила у недрима голим. И да је у нама пре уранка Замирисао...

Размисли шта ти је то антинационализам, мала. И то под хитно. јењр је то болест и на југу и на северу, подједнако...А ако хоћеш баш свима да помажеш, упиши медицину :)

Sa Judeo-Hriscanskom religijom, da budemo precicniji. "Covek ce pre hteti Nistavilo, nego se lisiti svakog htenja", ka\e Nice, ucitelj Zaratustrin. I ucitelj najtisih i najstrasnijih istina. Budite jaki da prihvatite svoju sudbinu, a ako ste to, onda budite sta god hocete, tomr nas uci Nice...

Smrt može biti prijatelj isto toliko koliko i neprijatelj, zavisi kako se prema njenoj neumitnosti postavimo, kao što je to lepo izložio Hajdeger. A strah od smrti ne postoji u nesvesnom, tamo smo svi "besmrtni", jer kao što neko reče na forumu, iskustvo smtri jednostavno ne možemo imati. Strah...

Nema sta da te plasi, to se vec dogodilo, i to ne prvenstveno mladima, nego starima :) jer zivimo u vreme "Velikog brata" (onog Orvelovog, ne ove debilne njegove inkarnacije na B92 i ostalom medijskom smecu) koji nam govori cega treba, a cega ne treba da se bojimo.

Svrha zivota kao neki entitet, posebna stvar, naravno da ne postoji...U bioloskom smislu svrha je jasna : opstanak tj. produzenje vrste. U psihickom to je otklanjanje osecanja nezadovoljstva i teskobe, u duhovnom, moze biti, nekakva Nirvana ili kraj istorije, ali gde se to i kako spaja....Bolje...

Врло једноставно: оно што се зове глобализација није ништа друго него американизација и води свеопштем заглупљивању елита и стварању "новоговора" и "новомисли" (видети генијалну Орвелову 1984.). Срећом, неће проћи, пропашће, као и Римљани.

Čega se to plašiš kod "muškog čeljadeta" (mada je to contradiction in terms). Mi nismo klizavi, kao ta skijaška staza :)

Ma većina ljudi s godinama izgube nadu veru i optimizam, pa onda ispada da namćorasti duže žive, a u stvari su samo bliži realnosti. Ovo je samo jedna od mogućih teorija, druga bi bila da sebični više brinu o sebi, dok optimisti obično upadnu u bunar misleći da je to u stvari, mesto gde je...

Zasto, Hellen? Nije valjda da se stidis nacina na koji se duhovno i/ili fizicki ispunjavas? :)

Evo odgovora, s malim zakasnjenjem, istina :)...Zivot je, Lutjena, pun paradoxa, pa jedan vise (ili manje) ne znaci puno. Prepariran u bukvalnom, ne metaforickom smislu...Imas toliko (sobom)ispunjenih "velicina", koji samo sto ne prsnu od te ispunjenosti ciji je sadrzaj prosto-piljevina :)

Strepnja nam je svima svojstvena, samo se teško podnosi u velikim količinama :)...Inače, potiskivanje i malo (samo)zavaravanje su uobičajene strategije u redukciji strepnje, nema tu niceg lošeg. Bojim se, jedino, da nema ništa od "odricanja" od straha i "novih životnih filozofija" o cemu prica...