Nedavni sadržaj od gost 246399

Боље би му било да да одликовање злочинцу Хашиму Тачийу. Њега већ награди са четири србске општине и сто хиљада србских душа, да им вади бубреге и остале дѣлове тѣла.

Неко се упорно иживљава нада мном и брише моя писания, и тиме ме спрѣчава да изнесем свойе мишљење, а притом се крийе и ћути као *****. Али я се никада нећу одрећи йезика и писма свойега народа.

Ево, явља се заговорник писма Анта Павелића и наш познати баба-йегдичар, опет оптужуйући Катерпилара за наводно бугарско порѣкло. Йел ти то од Вука са турским прѣзименом, да све што нѣйе "ерцеговачко" проглашаваш за Бугаре? Узгред, граматичка наказа койу он заговара има врло важну зайедничку...

Ядна држава - ядна и войска. Какав йе то войник койи мора скинути гаће да би могао пишати? Никакав, нема ту войника.

Найбољи прѣвод би био "хей", зватељна честица.

Односно тршићки говор, да будемо тачнийи. То и йесте узрок све наказности и накарадности онога што се данас назива срПским йезиком. Прави србски йезик йе забрањен, па потом замѣњен и уназађен тршићком граматичком наказом, гдѣ се губе падежи, гдѣ се губи множина, гдѣ се словѣнске рѣчи прогоне...

Я се у потпуности слажем да йе ово што данас обяви Мркаљ, прави србски народни говор, као што и сам Мркаљ вељаше. И то падежно неокрњен! Ево и потврд: "у наших войничких артикулах", "удовицам и сиротам", "њиховому роду, нити пак свештеником". Значи, ово йе прави йезик србскога народа.

Па где си бре Боки? :-) Када ћеш свратити? Ай яви се, па да се видимо.

Добар прѣдмет разговора. Дадакање йе бугарштина, несловенски нанос у нашем йезику. Я признайем и користим само неодређени глаголски начин при грађењу будућега врѣмена. И за допуну глаголъ.

Очекивах да ћеш казати да йесам или нѣсам у праву, али ти велиш само да се бринеш за мене због бабе Йегде. Нѣйе ти то добро, Мркаљу. Боље се држи чињениц.

Кратка замѣница "ни" првога лица множине се користи и дан данас, у великом дѣлу Црне Горе, и у великом дѣлу Србийе. Али йе свейедно забрањена, због правила бабе Йегде.

Камо среће да у нашой земљи има људий паметних, као што их има у Хрватской. Док ми пропадамо на свих пољих, они напрѣдуйу. Тако ми славимо и дижемо у небеса прѣступника чийи се "рад" на йезику найвећим дѣлом огледа у његовом уништавању и срозавању. Нам йе од бечкога олоша остао у наслѣђе...

Датељни множине йе само у мањем дѣлу случайева йеднак творитељному йеднине, код дѣла именица мушкога и већине именица срѣдњега рода. Код женскога рода се увѣк разликуйу: "Дадох женам", "са женом", "Према стварим", "са стварйу". Код именица мушкога рода разлика постойи, као што ти сам примѣти...

Найвише волим када ми људи пишући писмом Анта Павелића соле памет о "званичном писму". Већ имам посао, за твойе обавѣштење.

Заболе ме и за твоя правописна правила и за тебе. Лаж йе да йе се одувѣк писало са П. Безочна лаж. Найбољи испит за памет саговорника йе његово хватање за вуковски израз "народни йезик". Свако ко има имало разума зна да се йезик народа мѣња од села до села, те да йе везивати се за тако нешто...