Nedavni sadržaj od gladiolica

Pustila bih da me kosava jakim svojim rukama, nevidljivim poput duhova, oduva, odnese, raznese, na najsitnije razori. Atomima ovakve strasti opet bi se srce sastavilo, u tvoje se sklupcalo. Pustila bih da zbog kompasa tudjeg zivota zalutam. Duboko u sebe, da se zatvorim, iskljucim, da...

Vristim, boli. Boli! Suze vise nisu dovoljne. Nemam vise mira, dolazis mi u san, ulazis u zabranjene odaje. Sanjam te, razdirem sebe samu. Ne mogu da zaboravim, nista novo da se desi, da prekine ovu dramu. Hoce dusa da iskoci, srcu vec peva opelo, izgubila pravac, kompas u kvaru, nista tvoje...

Danju se molim, noću te kunem. Ni samu sebe više ne razumem. Jutro, budim se, tebe nema, bio si san. Lažem grubo sebe, da lako preguram dan. Liči mi na bolest, al ova nema leka. Otišao je princ, u meni umrla Pepeljuga. Krila mi podigao, pa vinuo u oblake, ni pomerila se, a pratila ti korake...

Srešćeš me jednom. Tad uspesi moji nek te slome. Bio si jak, bio si lep, bio si moj, Bio si mi sve. A sad kome?! Volela sam te ko Boga, nisi cenio. Volela sam te ko nikog, ti drugu oženio. Pruži mi ruku, bar toliko budi fer i galantan. Ne pitaj da l’ me čini srećnom – Jasno je ko dan...

Nisam zaljubljena slepo, samo usne peku me. Stala na tom koraku, uspomene seku me. Makar glas da ti čujem, da znam da vredelo je. Vratila bi vreme, jer slatko opilo me. Ne znam da l' je do vina, il' tako nam se misli srele, od zgažene i slomljene, vratila sam se duše cele. Sad me radi taj...

Tamo je ostala, tamo se probudila. Ranjena, al cela ostala, uz tebe se oporavila, neka Ja. Nocu me progone duhovi pocetka I kraja. Vino me opija I pre prvog gutljaja. Nista nije u redu. Govorio si tiho, neke lepe reci, poeziju. Sve je dobilo neku drugu dimenziju. Necu iz te kutije. Ovo boli...

Gledam te. Kao surogat mojih pokreta brises maglu s ogledala. Vidim svoj lik: bez sminke, a rumeni obrazi, neispavana - a nestali podocnjaci. I danas je vetar nekako topliji. Mada po pravilu kosava je sa istoka, a mi severnije necemo biti. Pletes ribarsku mrezu cvorovima nasih zivota. prsljen...

Javi se. Ja cutim. Sve u meni priziva ti ime. Ovako nisam patila,nikada,ni za kime. Javi se! Ove noci bole, nije do sevdaha. Sreca skupo kosta kad cupas se iz kraha. Kad bi se javio… Osmeh I radost cekaju da ti cujem glas. Lazem sebe da nekad je bilo nesto od nas. Ne bi se javio, imas svoj...

Nedostajes mi, to nije fraza, tek jedna u moru laznih, znam da znas to, ti se razlikujes, jedan si bitan u moru vaznih. Znam da vidis po meni, nesto se sa mnom cudno desava, ali otkad tebe mi nema, nijedan se problem ne resava. Ti si bio moje utociste, mirna luka u burnom okeanu, s tobom sam...

Ko da dve su u meni, prgava i smerna, ujutru poletna, uvece sva cemerna. Sta ti to vidis sto nema u njoj, ja nikad nikome nisam bila broj. Osmehom krijem tugu u dusi, kad odlazim od tebe bol me jako gusi. Ti ne slutis moja osecanja, verujes mi slepo, volis kad me vidjas, kraj mene ti je lepo...

Ja nikad necu biti ona, ona koja cuti i ide u stopu za tobom verna, ona koja pokusava da bude smerna. Ja ne znam da precutim i cesto pravim greske, kod mene se ne vaze sve tvoje reci teske. I ne razumem tvoje zbogom, necu da prihvatim udarac nizak, ti si mi jedini prijatelj, bio si mi ko niko...

Mrvice naša mala ti još ne znaš šta je život prozračna i tanka a već tako važna Snagu ti dajem i za veću se spremam samo da bi ti srce u ritmu s mojim kucalo Kakva se melodija stvara! Već čujem u sebi naš duet Mrvice moja mala idemo napred kroz život Zadatak je težak pred nama al’ možemo mi...

Hvala vam...pesma je izabrana za zbornik poezije nedavno...:super:

Hvala vam, divni ste...:heart:

Hvala...:)