Nedavni sadržaj od Antigon@

Te poslove obavljaju neki stručni timovi. Stručnjaci posle kojih osnovci pošteno zamrze školu.

Obrazovni sistem i Srbiji ima takav plan i program da učenici nižih razreda ne mogu da budu samouki. Tu se u petom razredu "zalazi u sitna crevca" pa dete ne može samo da uradi domaći zadatak. Infinitivne i prezentske osnove, glagolska vremena i načini, problemski zadaci iz gramatike ne bi smeli...

Ima teorija koje kazuju da je praistorijski čovek imao razvijeniji um od savremenog čoveka. U interakciji sa prirodom, taj drevni čovek je morao svoje potrebe da zadovolji da bi opstao. Tako se dovijajući, razvio je moždane vijuge. Ujedno je znao da poštuje prirodu i ono što mu ona daje...

Jesam ponosna na uspehe svoje dece, ali najdraže mi je što su poštenog karaktera. A najstarije dete mi je veoma plemenita osoba. Nisam očekivala toliku količinu dobrote. Bogu hvala, ispala je bolja od nas.

Moj stav je da je alkohol odličan izum, ali treba dominirati nad njim, ne dati mu da vlada.

Sad moje pisanje doživljavaš kao prozivku. Ne prozivam te, pričam o zapažanjima nekih starijih, iskusnih ljudi koji su u svom okruženju pratili taj proces laganog proklizavanja u alkoholizam. Verovatno alkoholičari ne prepoznaju te trenutke kad su postali to, ali neko iz okruženja ih upozori da...

I još da dodam da je po nekim istraživanjima alkoholizam povezan sa depresijom. Neki od psihologa smatraju da depresivni, ili hipersenzitivni ljudi alkoholom žele da ponište osećajnost.

U jednom trenutku će biti.

Nisam rekla da si ti takav. Hoću reći da takvi postaju oni koji svakog dana piju. A ako čovek svakog dana radi, on ne sme svakog dana na poslu da pije.

Nemoj nikada, ali nikada da piješ na poslu. Čovek mnogo vremena provede u radu, a ako puno radi, počeće i puno da pije. Neprimetno, lagano, postaće alkoholičar. Tu mudrost sam čula od jednog starog zanatlije.

Nikada ne osuđujem gojazne ljude. Gojazni nikoga ne ugrožavaju za razliku od narkomana, kockara i alkoholičara.

Matematika, brojevi. Svi ti odnosi među brojevima su mi apstraktni. Ako nešto ne mogu da vidim u mašti, neku sliku, nekakvu materijalnu projekciju, budem isfrustrirana. Geometrija i nekako, ali algebra mi je noćna mora.

Mogu malo da zamutim mozak, ali nikada ne gubim kontrolu, ne volim da sam budala kakvom pijanci od sebe prave. Alkoholizam je bolest i lekari treba da se bave lečenjem tog nesrećnog sveta. Ja nemam želje i ne daj bože da mi je neko blizak alkoholičar. To su strašne stvari. Ne znam šta bih radila.

Sa moždanim nemam velikih problema, mogla bih da završim neki društveni fakultet kao od šale, bez lažne skromnosti. Ipak, sramota me je da se mešam sa mlađarijom, a i besmisleno je da se takmičim sa njima. Sa svojom generacijom nemam želju za takmičenjem, imam želju za solidarnošću.

Mnogo više sam gadljiva na one veterane u politici koji i kao penzioneri zauzimaju plaćene pozicije u nekim opštinskim organima. Smrdošu po nekim opštinskim većima, pa i u parlamentu, a mladi, školovani ljudi sede besposleni.