Одувек је човек сматрао да су осети боје, мириса, укуса, додира, звука садржани у предметима као њихов саставни део. Тек је филозоф Џон Лок открио да то није тако. Он је једноставно указао на чињеницу да осети нису у предметима већ у субјекту који предмет опажа. На тај начин добили смо револуционарну поделу на секундарне и примарне квалитете при чему су секундарни сви осећаји боје, мириса, укуса, додира, значи сви квалитети, док је чврстоћу,облик, прострирање, кретање и мировање остало "напољу" као примарни квалитети. Овде ћу изоставити чињеницу да су касније и примарни квалитети такође прешли у субјективну иманентну област свести и бавићу се само идеалношћу секундарних квалитета а коју је доказао Лок.
Субјективност секундарних квалитета није нешто што захтева много објашњавања, експериментисање и доказивање. Сам Џон Лок је био свестан тога па је целој ствари, иако револуционарна, посветио само пар страница свог дела и неколико примера.
Да чврстоћа, топлота, хладноћа, боја,мирис, укус, да су то све субјективни осети унутар нечије свести и да немају никакве сличности са својствима предмета који их узрокују, је толико проста ствар да простија не може бити, па ипак мора да се човеку каже да би је спознао.
Рећи ћу примере за свако чуло:
Субјективитет осећаја додира и топлоте
Замисли да шеташ шумом и одједном у даљини приметиш логорску ватру.
Напољу је веома хладно и ти осећаш ту хладноћу. Крећеш се према ватри. Приближаваш се на десет метара од ње и већ осећаш топлоту, приближаваш се на пет метара и осећаш врућину, приближаваш се на десет сантиметара и осећаш бол.
Шта смо овде имали: 1) осет хладноће,2) осет топлоте,3) осет врућине,4) осет бола.
Да ли је ватра како си јој се приближавао постајала топлија? Не.
Да ли је ватра када си пришао на пет метара до ње постала топлија него што је била када си био удаљен десет метара? Не.
И зашто би осет топлоте био у ватри а осет бола не? Када је и осет топлоте и осет бола управо то ОСЕТ у нечијој свести.
Ватра је дакле таква каква је, ни топла, ни хладна, ни врућа, ни болна. Већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "топлота" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Добар пример за ово је и када једна иста вода на једној руци изазове осећај топлоте а на другој осећај хладноће.
Субјективитет осећаја чула вида (БОЈА)
Једна особа од ово двоје јесте далтониста. Исти предмет једна види као црвен, друга као зелен. Пас поред њих исти предмет види као сив. Канаринац у кавезу (који види и ултраљубичасти део спектра) тај предмет види као X (боја непозната човеку).
Питање је: Да ли је на тв екрану приказана црвена, зелена, сива или X боја?
Одговор: Нити је екран црвен, нити зелен, већ је то нешто што нема никаве везе са бојама нити са оним што зовемо "црвено" или "зелено" већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "боја" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Субјективитет чула слуха (ЗВУК)
Јасно је да звук није у звучнику или у гласним жицама већ да ти предмети имају таква унутрашња својства да она у нечијој свести произведе осећај звука.
Субјективитет чула мириса (МИРИС)
Исто као и за звук.
Субјективитет чула укуса (УКУС)
Овде можемо изнети онај интересантан пример из Стар еГрчке када су тадашњи исцелитељи дијагностикавали неки поремећај у организму на основу промене чула укуса. Још тада су људи прметили да оранџада здравом човеку може да буде слатка а болесном горка, па су се питали каква је стварно та оранџада, тј. оранџада по себи..
Да закључимо да се Локово учење о идеалности секундарних квалитета односи само на осете, на боју, мирис, додир, укус. Док примарни квалитети: чврстоћа, облик, прострирање, кретање и мировање остају "напољу" као својство ствари по себи. Одатле Локов емпиризам.
То је у то време било велико откриће јер су спољњи објекти, бар делимично, изгубили своју неприкосновеност. Али касније са Барклијем дефинитивно су и примарни квалитети доспели у иманентну област свести. (Видети унос "Корелативност субјекта и објекта"). Тако да онај ко је разумео Лока и затим Барклија видеће да ама баш све са чиме у својој свести имамо посла јесте управо и производ те свести, а изван ње, "напољу" остаје непозната трансцендентна "Ствар по себи".
Ево и неких Локових мисли:
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.257543/
Субјективност секундарних квалитета није нешто што захтева много објашњавања, експериментисање и доказивање. Сам Џон Лок је био свестан тога па је целој ствари, иако револуционарна, посветио само пар страница свог дела и неколико примера.
Да чврстоћа, топлота, хладноћа, боја,мирис, укус, да су то све субјективни осети унутар нечије свести и да немају никакве сличности са својствима предмета који их узрокују, је толико проста ствар да простија не може бити, па ипак мора да се човеку каже да би је спознао.
Рећи ћу примере за свако чуло:
Субјективитет осећаја додира и топлоте
Замисли да шеташ шумом и одједном у даљини приметиш логорску ватру.
Напољу је веома хладно и ти осећаш ту хладноћу. Крећеш се према ватри. Приближаваш се на десет метара од ње и већ осећаш топлоту, приближаваш се на пет метара и осећаш врућину, приближаваш се на десет сантиметара и осећаш бол.
Шта смо овде имали: 1) осет хладноће,2) осет топлоте,3) осет врућине,4) осет бола.
Да ли је ватра како си јој се приближавао постајала топлија? Не.
Да ли је ватра када си пришао на пет метара до ње постала топлија него што је била када си био удаљен десет метара? Не.
И зашто би осет топлоте био у ватри а осет бола не? Када је и осет топлоте и осет бола управо то ОСЕТ у нечијој свести.
Ватра је дакле таква каква је, ни топла, ни хладна, ни врућа, ни болна. Већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "топлота" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Добар пример за ово је и када једна иста вода на једној руци изазове осећај топлоте а на другој осећај хладноће.
Субјективитет осећаја чула вида (БОЈА)
Једна особа од ово двоје јесте далтониста. Исти предмет једна види као црвен, друга као зелен. Пас поред њих исти предмет види као сив. Канаринац у кавезу (који види и ултраљубичасти део спектра) тај предмет види као X (боја непозната човеку).
Питање је: Да ли је на тв екрану приказана црвена, зелена, сива или X боја?
Одговор: Нити је екран црвен, нити зелен, већ је то нешто што нема никаве везе са бојама нити са оним што зовемо "црвено" или "зелено" већ то "НЕШТО" има ту способност да то што зовемо "боја" произведе у нечијој свести као субјективан осет.
Субјективитет чула слуха (ЗВУК)
Јасно је да звук није у звучнику или у гласним жицама већ да ти предмети имају таква унутрашња својства да она у нечијој свести произведе осећај звука.
Субјективитет чула мириса (МИРИС)
Исто као и за звук.
Субјективитет чула укуса (УКУС)
Овде можемо изнети онај интересантан пример из Стар еГрчке када су тадашњи исцелитељи дијагностикавали неки поремећај у организму на основу промене чула укуса. Још тада су људи прметили да оранџада здравом човеку може да буде слатка а болесном горка, па су се питали каква је стварно та оранџада, тј. оранџада по себи..
Да закључимо да се Локово учење о идеалности секундарних квалитета односи само на осете, на боју, мирис, додир, укус. Док примарни квалитети: чврстоћа, облик, прострирање, кретање и мировање остају "напољу" као својство ствари по себи. Одатле Локов емпиризам.
То је у то време било велико откриће јер су спољњи објекти, бар делимично, изгубили своју неприкосновеност. Али касније са Барклијем дефинитивно су и примарни квалитети доспели у иманентну област свести. (Видети унос "Корелативност субјекта и објекта"). Тако да онај ко је разумео Лока и затим Барклија видеће да ама баш све са чиме у својој свести имамо посла јесте управо и производ те свести, а изван ње, "напољу" остаје непозната трансцендентна "Ствар по себи".
Ево и неких Локових мисли:
Mi kažemo da je plamen topao a da je sneg hladan sve to na osnovu osećaja koje oni proizvode u nama. Međutim obično se misli da su ti kvaliteti u telima isto što i osećaji u nama, da je jedno savršeno slično drugom, kao u ogledalu; kad bi neko mislio o tome drugačije, većina ljudi bi to smatrala vrlo ekstravagantnim. A ipak ako uzmemo u obzir činjenicu da ista vatra proizvodi u nama kada smo na izvesnoj udaljenosti, oset toplote a kada joj se približimo oset bola sasvim različit od toga - moraćemo razmisliti o tome imamo li razloga da kažemo da se ideja toplote koju je vatra proizvela u nama stvarno nalazi u vatri a da se ideja bola koju je ista vatra proizvela na isti način ne nalazi u njoj. Džon Lok
Sve što sam rekao o bojama i mirisima može da važi i za ukuse, zvukove i druge slične čulne kvalitete; jer mada im mi pogrešno pripisujemo realnost, oni u stvari ne postoje u samim predmetima, već predstavljaju sposobnost proizvođenja raznih oseta u nama. citat iz dela "Ogled o ljudskom razumu 1"
https://forum.krstarica.com/threads/primarni-i-sekundarni-kvaliteti.257543/
Poslednja izmena: