Prodji pored mene
ko dečak s ibrikom praznim
kraj vode studene.
Tudja sam.
Znaš li da nemoćna
da tok reci promenim,
sanjaću ti oči
i ruke somotne
ako ih još jednom samo
prema meni pružiš.
Prodji kraj mene
ne sluti blizinu,
poželeću,
s čežnjom se venčati.
Al kuda onda
s tim tajnim kladencima od snova,
s tom milinom što noću
snagu oduzima,
kad ruka zadrhti
jer nejaka je da dodirom
svu tugu izbriše sa lista bora.
Ceo će se jedan svet,dušo
u tvojim rukama skršiti.
Prodji kraj mene,samo prodji...
ko dečak s ibrikom praznim
kraj vode studene.
Tudja sam.
Znaš li da nemoćna
da tok reci promenim,
sanjaću ti oči
i ruke somotne
ako ih još jednom samo
prema meni pružiš.
Prodji kraj mene
ne sluti blizinu,
poželeću,
s čežnjom se venčati.
Al kuda onda
s tim tajnim kladencima od snova,
s tom milinom što noću
snagu oduzima,
kad ruka zadrhti
jer nejaka je da dodirom
svu tugu izbriše sa lista bora.
Ceo će se jedan svet,dušo
u tvojim rukama skršiti.
Prodji kraj mene,samo prodji...
Vec jako dugo ne procitah nesto tako snazno... Nesto vec dozivljeno,necijim tudjim recima izreceno,a opet kao da je moje... Prelepo...svaka cast...
