Citanje izmedju redova

"Dobro je čitati izmedju redova. Najčešće tamo najviše piše.“


– Ovom frazom skoro da je obezvredjen značaj pisane reči. Pisana reč ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika pažnja. Kada je neko iskren, tada „jasno i glasno“, kaže ono što namerava u redovima. Ali, ako misli jedno, a piše drugo, onda se treba tražiti skriveni smisao napisanog.

Ne kaže se bez razloga „gola istina.“ Ona se pokaže onakvom kakva jeste. Laž i manipulacija su uvek dobro umotane. U tom slučaju se, takodje, polazi od reči. Pristupa se njihovoj analizi, raskrinkavanju, pojašnjavanju ili „ogoljavaju“ dok se ne ukaže pravi smisao poruke koju nose.

Ukoliko se radi o pesničkom izražavanju, kojim se nastoji preneti osećanje, to se opet čini kroz reči u redovima. Veličina talenta nekog pesnika ne ogleda se samo u dubini njegove duše i rafiniranosti njegovih osećanja, već i u sposobnosti da pronadje adekvatne reči kojima će dočarati unutrašnju suptilnost.

Reči su dragocene, jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov značaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti naročita pažnja piščevim rečima u redovima.

U protivnom poruka može ostati neshvaćena. Arogantan čitalac, koji smatra da je sposoban da čita izmedju redova, moze čitati nešto što misli da piše, a ne nešto što je pisac mislio i napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov kapacitet razumevanja. Tada čitanje izmedju redova nije ništa drugo nego projekcija vlastitih misli izmedju piščevih redova. U tom slučaju čitalac čita sebe, a ne pisca. Sprečava samog sebe da uči i da razvija unutrašnji potencijal kroz vanjski stimulans.

To se postiže kada se u potpunosti shvate piščeve reči i kad njihov smisao podstakne na dublje razmišljanje u kojem se integriše pročitano s vlastitim razumevanjem. Mudar čovek je svestan svoje sposobnosti, ali i ograničenja. Zbog toga nastoji da ne bude pristrasan.

Pažljivo razmatra napisano i ukoliko uvidi adekvatnije ili progresivnije stavove spreman je da to prizna i da koriguje vlastito mišljenje. Ali, isto tako, ništa ne prihvata bezrezervno i nepromišljeno. Ukoliko otkrije neku nedoslednost i nelogičnost u pročitanom, uvidja prednost vlastitog mišljenja. Zato ga i dalje zadržava.

Vanjski stimulans je izuzetno značajan. Predstavi neku pojavu iz drugačije perspektive. To nas podstakne da preispitujemo vlastito mišljenje. Time smo u mogućnosti da ga dopunjvamo, proširujemo, ponekad i korigujemo. Na taj način ga neprestano razvijamo i izbegavamo zamku dogme i regresa.

Shvatanje o sposobnosti čitanja izmedju redova je laskavo. Ljudi lako poveruju da imaju takvu sposobnost. Ipak, pre donošenja takvog zaključka najpre se trebaju potruditi oko samih redova ili pisanih reči. Trebaju biti sigurni da su u potpunosti razumeli njihov smisao, jer bez redova nema ni čitanja izmedju redova.

Ne postoji ni jedan čovek koji može nešto reći bez reči. Treba biti oprezan s ljudima koji navode da se ne obraća pažnja na reči. To je najbolji način manipulacije i "pranja mozga".

---------------

"Ja onog koga volim, volim ga da mu to i nekazem. Volim i ako mu nekad ne pokazem...Onaj koga volim to zna...On moju ljubav ne gleda. On je oseca...!"

-U svakom slucaju da se ljubav oseti. Kao sto se oseti i mrznja. Ali, kako ljudi osete ili znaju kad ih neko voli ili ne voli? Ipak, to cuju iz necijih reci. Njihove neznosti i mekoce. Naslute iz drhtaja necijeg glasa. Vide u ocima, pogledu, izrazu, gestu. Nacinu kako ih neko tretira. Osete to iz necijih postupaka. Onome sto neko cini ili ne cini za njih. Govor dela se ne treba podceniti. Ona najbolje govore o skrivenim mislima i osecanjima, pa ih treba slusati kad progovore. Sve to iz duse izvire. Kad je dusa ispunjenja ljubavlju, tad sve ljubavlju zraci i njenu poruku nosi.

 

[Zakasneli]

Zar nisu skrivene poruke višeslojne?A vremena za odgovoriti je malo.Lepo je znati raskupusati što više slojeva u realnom vremenu. Ja sam zadovoljan da u realnom vremenu raskupusam trule listove i dođem do zdrave tvrde glavice Nije da ne postoji želja da se uči već malo je vremena jer se uči na sve strane . Zar nije dobro nekom ko konta i dobronameran pokazati svoje projekcije???

 

[sanja*]

U pritvnom poruka moze ostati neshvacena, pa arogantan citalac koji smatra da je sposoban da cita izmedju redova moze citati nesto sto misli da pise a, ne nesto sto je pisac mislio ili napisao. Pogotovo ukoliko to prevazilazi njegov trenutni kapacitet razumevanja. Tada citanje izmedju redova nije nista drugo nego projekcija vlastitih misli ili reci izmedju piscevih redova. U tom slucaju citalac cita sebe a, ne pisca. Time sprecava samog sebe da uci ili da razvija svoj unutrasnji potencijal kroz vanjski stimulans.

Potpuno se slažem s ovim delom.

Naravno, dobro je znati čitati između redova ne zato što je između redova uvek nešto napisano, niti zato što se tamo najčešće piše, nego zato što određene književne forme podrazumevaju sadržaj između redova (satira ili alegorija, na primer), pa je umeće čitanja između redova korisno.

U stvari, kada govorimo o razgovoru uživo, čitati između redova u stvari znači jednu vrlo korisnu stvar: biti u stanju čitati signale neverbalne komunikacije.

Kad je neko iskren, tad "jasno i glasno", kaze ono sto namerava u redovima.

Zbog prethodno rečenog, gde se navode neki razlozi za pisanje između redova (primer satire i alegorije, recimo), može se zaključiti da je zaključak da pisanje između redova nužno znači neiskrenost izveden upravo na osnovu pogrešnog iščitavanja toga između redova.

 

[sanja*]

Zar nije dobro nekom ko konta i dobronameran pokazati svoje projekcije???

Bilo bi dobro izanalizirati fenomen upotrebe termina "dobronameran".
Ljudi su većinom skloni tome da kao nedobronamernog gledaju svakoga ko dovodi njihove stavove, uverenja, predrasude ili zablude u pitanje
Da opišemo to u skladu s temom: ljudi su skloni da između redova izrečene kritike ili neslaganja iščitavaju "nedobronamernost" između redova.

To iz mog iskustva s foruma, a i šire

Kako definišeš i utvrđuješ dobronamernost?

 

[Zakasneli]

Kao put u pako , šalim se. Evo to što si ti na javni komentar napisala par reči i obratila mi se direktno jednim lepim otvorenim pitanjem smatram dobronamernim. Evo naprimer dok ovo kucam kuvam kiselu jagnjeću čorbu . Živim sam, a roditelji su kupili jagnje za zamrzivač a ne vole iznutrice. Ja nemam zamrzivač i moram čorbu da skuvam sada. Svi drugovi ,kumovi, kume koje sam zvao odbili su poziv, čak se uvredili, kao da ih zovem na pomije, uz ciničan komentar lep povod. Jedino oni pijani kojii sad negde tamo jedu i piju doći iako su siti jer ih kisela čorba asocira na instant trežnjenje a to im treba jer je sutra ponedeljak. . Lep pozdrav generacijo

 

[sanja*]

Hahah
Nisam nikad jela kiselu čorbu. Ne što nisam htela, nego što je nikad nisam na trpezi srela .
Prijatno, generacijo

 

[gost 88651]

zapravo mi je draga umetnost koja je kao roršahov test... izvlači iz mene neko tumačenje, dubinsko tumačenje, koje je ustvari nešto o meni... pomaže mi da spoznam sebe, da saznam nešto o sebi... kada i drugi tumače, onda saznajem nešto i o njima... pa možemo da uporedimo sopstvene subjektivne slike sveta... takva umetnost izaziva interakciju, aktivan odgovor... nagoveštaji ponekad ostavljaju veći utisak nego sažvakana priča... mislim da je moć apstraktnog mišljenja, čitanje između redova, jako bitno... pomaže da otkrijemo dublje slojeve sebe...

 

[Zakasneli]

Hahah
Nisam nikad jela kiselu čorbu. Ne što nisam htela, nego što je nikad nisam na trpezi srela .
Prijatno, generacijo

Nikad se nisi napila???
šta je bilo posle ? dal te interesuje, ko je doša?

 

[sanja*]

Ne, nećemo da ofujemo temu.

 

[Zakasneli]

OK, Bona Fide!

 

[sofija06]

Hvala svima za iznosenje misljenja na ovu temu. Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme, vec da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima itd.

Medjutim, kao sto preterana samouverenost i arogantnost "zatvara" ili onesposobljava nekog za sagledavanje drugacijih ideja i gledista koje mogu stimulisati njegov progresivni razvoj, nista manje nije stetna ni preterana "otvorenost" koja nastaje usled podcenjivanja samog sebe i svoje vrednosti. U tom slucaju, takva osoba samo gomila informacije i pasivno, nekriticki prihvata sve sto cuje ili cita, bez da aktivira svoj unutrasnji potencijal.

Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje, jer iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena. Pored toga, tvoj komentar je dosta kratak. Ima vise pitanja nego obrazlozenih stavova, tako da nisam sigurna da sam u potpunosti razumela sto si nastojao njime izraziti. Ne znam sta podrazumevas pod realnim vremenom?
Zasto si postavio pitanje:

Zar nisu skrivene poruke višeslojne?

Naravno, da su viseslojne. Zato sam i navela primer manipulativnog pisanja. Ono mora biti viseslojno posto prikriva istinu. Iskren covek, naprotiv, nastoji da bude sto jasniji da bi bio u stanju da sto bolje razotkrije istinu. Ovim ujedno odgovaram i sanji. U tom slucaju ja nisam razmatrala, opsti pojam dvosmislenosti, niti sam mislila na razlicite knjizevne forme, pa ne razumem o kakvom ili cijem zakljucku govoris kada navodis da pisanje izmedju redova nuzno znaci neiskrenost?

Jednostavno sam navela samo jedan primer koji se odnosio na manipulativno izrazavanje. Uzgred sam jos pomenula pesnicko izrazavanje gde kompleksnost, viseslojnost, pa i dvosmislenost ne znaci neiskrenost nego naprotiv, predstavlja sposobnost i talent.

Dobro je sto si pomenula satiru jer se preko nje moze jos bolje pojasniti fraza citanja izmedju redova. Satira uvek ima skriveni smisao. Kljuc za njegovo otkrivanje je u recima. One su i veza i sredstvo kojim sagovornici razmenjuju svoje stavove i poruke. Tako, na primer, pisac koji pise satiricno delo najpre pronalazi adekvatne reci ili shifru (da se metaforicno izrazim) kojom ce biti u stanju da prenese skrivenu poruku citaocu. Zbog toga se kasnije od citaoca i zahteva da posebnu paznju posveti recima (shifri) da bi bio u stanju da "primi" ili shvati tu poruku.

Dakle, redovi i reci u satiri su podeseni tako da u isto vreme i skrivaju i otkrivaju smisao. Smisaao nije moguce otkriti na prvi pogled ili kroz nepazljivo i povrsno citanje. Drugim recima, bukvalnim citanjem redova, vec je neophodno pazljivo citanje da bi se razotkrila pisceva sifra ili skriveni smisao i poruka. Otuda fraza citanje izmedju redova, iako se skriveni smisao nalazi i otkriva u samim redovima i recima.

Lepo receno wirdz. Slazem se s tim sto si izneo. Dosta se moze reci o tome, ali ja trenutno ne mogu dugo ostati, pa cu samo jos nesto dodati u vezi toga. Nije slucajno sto postoji tako veliki broj razlicitih stilova i izrazavanja. Svi oni svedoce o kompleksnosti ljudi i njihovim razlicitim potrebama. Ljudi s rafiniranim unutrasnjim zivotom ce traziti i odgovarajuci vanjski stimulans, najcesce kroz umetnost.

Ukoliko nekom treba drugaciji stimulans ne znaci da nema bogat unutrasnji zivot, vec da samo ima razlicito interesovanje ili sklonost. Sve je to ok. ako pomaze coveku da postaje svesnije ili plemenitije ljudsko bice. Prakticnost i jednostavan stil izrazavanja takodje ima svoju svrhu i doprinosi progresivnom razvoju ljudi. Zato se ni jedan stil ne treba podcenjivati. Svi su oni korisni kada se primenjuju u pravo vreme i na pravom mestu.

Tako na primer, novinar koji pise izvestaj, policajac koji pise uvidjaj ili osoba koja podnosi raport mora biti tacna, jasna i precizna, bez suvisnih reci. Tu ne sme biti dvosmislenosti. Pesnicko i metaforicno izrzavanje bi unelo zbrku i time stvorilo vise stete nego koristi. Kao sto bi bilo besmisleno da pesnik rafiniranost svojih osecanja izrazava u stilu novinarskog izvestaja.

 

[sanja*]

Hvala svima za iznosenje misljenja na ovu temu. Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme vec, da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima, itd.

Medjutim, kao sto preterana samouverenost i arogantnost "zatvara" ili onesposobljava nekog za sagledavanje drugacijih ideja i gledista koje mogu stimulisati njegov progresivni razvoj, nista manje nije stetna ni preterana "otvorenost" koja nastaje usled podcenjivanja samog sebe i svoje vrednosti. U tom slucaju, takva osoba samo gomila informacije i pasivno, nekriticki prihvata sve sto cuje ili cita, bez da aktivira svoj unutrasnji potencijal.

Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje jer, iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena.

Hm, dakle, ovo je bila psihoanaliza Zakasnelog?

Da li sam dobro shvatila?


Da li smatraš da se napisano odnosi na svakoga (uključujući i tebe)?
Hoću reći, meni se čini da sve to gore napisano stoji: važi u slučaju kada imamo arogantnog sagovornika, važi u slučaju kada imamo sagovornika nevoljnog ili nesposobnog da sasluša druge, važi onda kada imamo nekog sklonog projekciji - samo ne vidim kako se sve to odnosi na Zakasnelog, kome se obraćaš, jer on se ne uklapa ni u šta od toga?

. Zato sam i navela primer manipulativnog pisanja. Ono mora biti viseslojno posto prikriva istinu. Iskren covek, naprotiv, nastoji da bude sto jasniji da bi bio u stanju da sto bolje razotkrije istinu.

Da li je takav primer manipulacije uvodni deo ovog posta, kojim se sagovornik psihoanalizira, umesto da mu se na pitanje odgovori (ili da se prosto zatraži dodatno objašnjenje pitanja ako ga nismo shvatili)?

Ovim ujedno odgovaram i sanji. U tom slucaju ja nisam razmatrala, opsti pojam dvosmislenosti, niti sam mislila na razlicite knjizevne forme, pa ne razumem o kakvom ili cijem zakljucku govoris kada navodis da pisanje izmedju redova nuzno znaci neiskrenost?

Što se tiče razumevanja, tj. nerazumevanja, najpre ću pokušati to da obrazložim sledećim citatom:

Osnovni uslov da sagovornici vode konstruktivnu diskusiju je da ostvare medjusobno razumevanje. Da se potrude da sagledaju ili shvate razlicita stanovista.

Koliko ce to biti u stanju zavisi od njihove vestine pisanja/govora ili pronalazenja adekvatnih reci da izraze svoj stav. Ali, nista manje nije znacajna ni sposobnost "slusanja" jer u mnogome odredjuje tumacenje onog sto se cuje/cita. Pazljiv slusalac ne donosi brzoplete zakljucke, vec postavlja pitanja. Provera da li je zaista shvatio sagovornika ili je doneo neki svoj proizvoljni zakljucak o onom sto sagovornik misli?

Sposobnost slusanja proistice iz personalnih karakteristika kao i stava prema sagovorinicima. Tako na primer, ukoliko je osoba preterano samouverena i arogantna ona se nece dovoljno truditi da shvati sagovornika.

Ulazice u diskusiju s predrasudom da je njeno misljenje superiornije od ostalih. Zato i nece posvecivati dovoljno paznje onom sto sagovornici iznose ili se nece truditi da sagleda njihovu perspektivu. Jednom recju, nece imati potrebnu otvorenost, vec ce biti ogranicena sobom, svojim shvatanjem i svojom perspektivom.

U tom slucaju i dolazi do projekcije. Takva osoba ne razume sagovornika ili ono sto je on stvarno izrazio. Ali, posto to ne shvata, ima ubedjenje da zna sta sagovornik misli, iako to nije tako. Zato cesto analizira ono sto ona misli da sagovornik misli, a ne ono sto on stvarno misli ili sto je izrazio. Takav diskusija je uvek jalova.

Isto tako, ukoliko neko ima rivalski odnos u odnosu na sagovornike, on se nece truditi da ih saslusa i razume, niti da doprinese razjasnjavanju teme vec, da ih nadvlada po bilo kjoju cenu i na bilo koji nacin. Sluzice se razlicitim trikovima, zlonamernim podmetanjima, itd.

A što se tiče toga odakle sam zaključila da pisanje između redova nužno znači neiskrenost - zaključila sam to iz sledećih tvojih rečenica:

Pisana rec ili redovi su osnova razumevanja svakog teksta, pa im se treba posvetiti velika paznja. Kad je neko iskren, tad "jasno i glasno", kaze ono sto namerava u redovima.

Dakle, uopšteno je govoreno o pisanoj reči, nije stavljena nikakva ograda kojom bi se stavilo do znanja da se to ne odnosi na dobar deo pisanih reči.

Ukoliko se radi o pesnickom izrazavanju, kojim se nastoji preneti osecanje, to se opet cini kroz reci u redovima.

Dakle, generalno se pominje pesničko izražavanje, nema nikakvog nagoveštaja da bi tu moglo biti izuzetaka.

Reci su dragocene jer su veza izmedju skrivenog i otkrivenog, nevidljivog i vidljivog, nesvesnog i svesnog. Zato se njihov znacaj ne treba zanemarivati i podcenjivati. One uvek nose neku poruku pisca. Ukoliko se nastoji shvatiti istinski smisao te poruke tada se treba posvetiti narocita paznja piscevim recima u redovima.

Dakle, generalno se odnosi na pisanje.

Jednostavno sam navela samo jedan primer koji se odnosio na manipulativno izrazavanje. Uzgred sam jos pomenula pesnicko izrazavanje gde kompleksnost, viseslojnost, pa i dvosmislenost ne znaci neiskrenost nego naprotiv, predstavlja sposobnost i talent.

Ne razumem kako možeš ovako da odgovoriš, pošto se diskusija vodi pismeno, gde se jasno vidi šta si napisala, a ne usmeno, gde sagovornika možeš da ubeđuješ da nisi rekao to što si rekao. To mi zaista nije jasno, i to se ne dešava prvi put.
Nije jedan primer, nego vrlo jasna generalizacija ponovljena više puta.

Drugim recima, bukvalnim citanjem redova vec, je neophodno pazljivo citanje da bi se razotkrila pisceva sifra ili skriveni smisao i poruka. Otuda fraza citanje izmedju redova, iako se skriveni smisao nalazi i otkriva u samim redovima i recima.

Pa naravno.
To je nešto što je svima jasno.
Kada se govori o "čitanju između redova", onda se upravo na to i misli.
Ne postoje ljudi koji veruju da je zaista nešto napisano bukvalno između redova.
Ja ne poznajem nikoga toliko nesposobnog da shvati metaforu, ko bi mogao da pomisli tako nešto (da "između redova" zaista označava prostor između redova, a ne slojevito značenje napisanog)
Podrazumeva se da se "između redova" odnosi na slojevitnost značenja.

 

[sanja*]

Prema tome, svako ko kaže da "treba čitati između redova" upravo govori o značenju koje se nalazi u redovima.
Ovo pišem slučaj da nisam dovoljno jasno ukazala na činjenicu da je "između redova" metafora upravo za nešto u redovima.

 

[sofija06]

Brzina odgovora na moj tekst samo ukazuje da ga nisi pazljivo citala niti si se stvarno potrudila da razumes sto sam napisala. Iz psihologije se zna da svako, ko u usmenom razgovoru, suvise brzo odgovara ne slusa pazljivo sagovornika, vec (dok se sagovornik izjasnjava) priprema svoj odgovor. Na taj nacin se i ne trudi da ostvari konekcija i sporazum, nego da nadvlada sagovornika.

Hm, dakle, ovo je bila psihoanaliza Zakasnelog?
Da li sam dobro shvatila?

Tvoje prvo pitanje ima potvrdni oblik i pisano je u vidu zakljucka ali, si ipak stavila upitnik da bi dobilo formu pitanja. Zatim si mi postavila regularno pitanje (koje svaki pazljivi slusalac treba postaviti) kada si me upitala da li si me dobro shvatila? Medjutim, opet posle toga, i ne dobivsi moj odgovor, nastavila si sa svojim zakljuckom ili projekcijom da se to ipak odnosilo na Zakasnelog.

samo ne vidim kako se sve to odnosi na Zakasnelog, kome se obraćaš, jer on se ne uklapa ni u šta od toga?

A, sad da ti odgovorim na pitanja. To nije bila psihoanaliza Zakasnelog, nego sam nastojala da se sto jasnije izrazim, jer sam po komentaru Zakasnelog dobila utisak da mi to nije uspelo u prvom izlaganju. Zato sam nastojala da izbegnem daljnje nesporazume, ne samo s njim, vec i svima kojima je nesto ostalo nejasno.
Kao sto sam vec rekla, uzrok tome ne mora biti samo u povrsnom citanju vec, i u neadekvatnom izlaganju, pa sam zato dala naknadno objasnjenje. Dakle, napisano se odnosilo i na mene.

Da li je takav primer manipulacije uvodni deo ovog posta, kojim se sagovornik psihoanalizira, umesto da mu se na pitanje odgovori (ili da se prosto zatraži dodatno objašnjenje pitanja ako ga nismo shvatili)?

Ovde i dalje nastavljas s tvojom projekcijom o psihoanalzi Zakasnelog, iako nisi dobila moj odgvor, Tako da je tvoje pitanje o tome da li si me dobro shvatila postavljeno samo radi forme ili utiska o pazljivom slusanju, mada je u sustini izgubilo svaki znacaj. Zakasnelom sam, kao sto sam i napisala (i sto se moglo razumeti da se pazljivije citalo) postavila pitanja jer nisam u potpunosti shvatila sta pokusava da kaze? U tom slucaju nisam mu ni mogla ni dati odgovor dok mi bolje ne razjasni njegovo misljenje i smisao njegovih pitanja.

Nije mi jasna svrha tolikog moga citiranja i sta time pokusavas da kazes? Mnoge tvoje krakte konstantacije posle mojih citata, izvadjenih iz konetksta, su besmislene i nista ne govore o onom sto je napisano ali, dosta govore o tvojoj motivaciji i rivalskom odnosu. Ja zaista nemam nameru da se s nikim nadmecem.

Ljudi s razlicitim stavovima i misljenjem su cesto najbolji stimulans jedan drugom, i iz njhove diskuje najcesce proisteknu i najradikalniji uvidi, na obostranu korist. Medjutim, u tom slucaju "stavljaju svoj ego na stranu" i posvete se tome da uspostave medjusobnu konekciju i razumevanje da bi mogli sto bolje rasvetliti temu. Covek koji se nadmece je pristrasan, nema potrebnu neutralnost za samokriticni osvrt, vec se koncentrise samo na napad i to cesto uz neadekvatne i proizvoljnje argumente.

Ako mislis da je moje izlaganje besmisleno i ako ne rezonuje s tobom to je ok., sto se mene tice. Mene tvoje izlaganje takodje ne prosvetljuje. Ne razumem zasto ti je toliko vazno da me uveris da gresim? Ocigledno je da to ne radis najbolje jer, me nisi uverila u te greske. U tom slucaju, pametnije je da me ostavis u neznanju i da budes sretna sto bar ti znas i sto si prosvetljenja. Meni je moje neznaje taman po meri, jer mi je dosad uvek pomoglo da ostvarim sklad i mir u vlastitom zivotu. Zato ne bih nista kvarila.

 

[Zakasneli]

Vidim da treba da napišem par redova Majne damen....
Što se tiče psihoanalize, bila ona stručna ili polustručna Džaba je, a Džaba je i sirće slatko

Sofija je tražila neka razjašnjenja:

Zakasneli, sve ovo sam napisla s nastojanjem da sto jasnije iznesem svoje misljenje jer, iz tvojih pitanja sam dobila utisak da nisam pravilno shvacena. Pored toga, tvoj komentar je dosta kratak. Ima vise pitanja nego obrazlozenih stavova, tako da nisam sigurna da sam u potpunosti razumela sto si nastojao njime izraziti. Ne znam sta podrazumevas pod realnim vremenom?
Zasto si postavio pitanje
Zar nisu skrivene poruke višeslojne? :

Pokušaću da budem iskren i otvoren: Realno vreme je ono vreme koje imaš da odgovoriš u realnom razgovoru. A Skrivene poruke su višeslojne. Smatram skromnim uspehom da se prodre ko'lko tolko ( kol'ko se može u realnom vremenu) ispod onog osnovnog bukvalnog zanačenja.
Sposobnost delovanja u realnom vremenu, zavisi od energije. Energija se diže u mom slučaju Šetnja 12 kilometara svaki dan, trening Aikido Tri puta nedeljno, Teratana dva puta nedeljno, Druženje ( komunikacija ) sa ljudima, naročito sa pripadnicama lepšeg pola i mojim detetom. Čitanje lakih knjiga pred spavanje. Rešavanje Brain games (Rapid math npr.) pola sata dnevno. i Šta ostane vremena prateći vas divne ljude na forumu.
Vremenom Energija raste a rastu i ineresovanja i to traži preraspodelu aktivnosti u ovom režimu , npr šetnja će morati preći u trčanje da bi se dobilo vremena za druge aktivnosti ( a da se ne žrtvuje broj spaljenih kalorija ) Energija se spušta spavanjem na lovorikama!
Tako da od energije zavisi koliko duboko može da se ide u realnom vremenu! A analizirati van realnog vremena....za prolivenim vinom ne vredi plakati

 

[gost 88651]

jedan profa sociologije, ako se dobro sećam, iz srednje, je jednom rekao nešto u smislu da je ono što odvaja pametnog od glupog čoveka - moć apstraktnog mišljenja.

kaže se da celokupni razvoj kulture i civilizacije počiva na tome.

 

[Zakasneli]

jedan profa sociologije, ako se dobro sećam, iz srednje, je jednom rekao nešto u smislu da je ono što odvaja pametnog od glupog čoveka - moć apstraktnog mišljenja.

kaže se da celokupni razvoj kulture i civilizacije počiva na tome.

Ne znam da šta da ti kažem prijatelju, ja sam mjesto Sociologije učio Marksizam

 

[Zakasneli]

Molim obrisati!

 

[sanja*]

Brzina odgovora na moj tekst samo ukazuje da ga nisi pazljivo citala niti si se stvarno potrudila da razumes sto sam napisala. Iz psihologije se zna da svako, ko u usmenom razgovoru, suvise brzo odgovara ne slusa pazljivo sagovornika, vec (dok se sagovornik izjasnjava) priprema svoj odgovor. Na taj nacin se i ne trudi da ostvari konekcija i sporazum, nego da nadvlada sagovornika.

Svesna si da je to da je to, da sagovornicima (osim onda kada prosto dođu da ti se dive) "odgovaraš" počinjući analizom sagovornika vrlo simptomatično pravilo?


Ja čitam, mislim i pišem veoma brzo.
Pod tim "brzo" podrazumevam da sam bila druga po brzini u istraživanju čitanja s razumevanjem pročitanog koje je na kompletnoj populaciji studenata Filozofskog fakulteta sprovela ekipa iz LEP-a.

To što nekome treba mesec dana da nauči jezik, a nekome deset godina, ne znači da je ovaj prvi površan i da nije učio s razumevanjem.

Dakle, prvo logično objašnjenje za brzinu odgovora je da je taj neko prosto - brz.
Svako drugo tumačenje je upravo čitanje između redova.
A čitanje između redova može biti i ono što si navela na početku - neko prosto može biti loš u tome, jer je arogantan i sklon projekcijama.

 

[sanja*]

A to, da neko na kritiku tumači kao "želju za rivalitetom" - to je takođe em psihoanaliziranje sagovornika, em je upravo onakvo čitanje između redova na kakvo se žališ.

Ako se ostatak blogerske zajednice žali upravo na moju otvorenost, direktnost i nemanje dlake na jeziku (ili me zbog istih simpatiše, zavisi od ukusa) onda treba da se zapitaš da li je moguće da si jedino ti u pravu kada to vidiš drugačije

A odgovor na logično pitanje zašto na temi govorim o sebi je takođe logičan - ti diskusiju skrećeš u pravcu analiziranja sagovornika onda kada sagovornik nije istomišljenik.

Pa pošto si mi dala savet,k da ga i ja dam tebi: pokušaj da u nekom od sledećih blogova analiziraš sama sebe i to zbog čega ti tako teško pada neslaganje s tvojim stavovima ili kritika istih.

 

[sanja*]

Pokušaću da budem iskren i otvoren: Realno vreme je ono vreme koje imaš da odgovoriš u realnom razgovoru.

Ok, realno vreme je opšte poznat pojam, ali hajde da i ja dam definiciju, pa da budu dve, za svaki slučaj

Dakle, razgovor u realnom vremenu je razgovor koji se vodi između sagovornika koji tokom celog razgovora zajedno učestvuju u komunikaciji, što znači, dok jedan priča, drugi sluša, i obrnuto. Ukupno vreme utrošeno za razgovor je jednako za oba participanta u razgovoru (ili za više njih), i kontinuirano je. Razgovor u realnom vremenu se može voditi licem u lice (uživo, preko skajpa, isl) ili telefonski.

Razgovor u virtuelnom vremenu je razgovor koji ne podrazumeva istovremenu prisutnost participanata u razgovoru.
Tada jedan od sagovornika ostavi poruku u jednom trenutku, i u trenutku dok mu drugi odgovara on uopšte ne mora biti prisutan tu, nego se može baviti sasvim trećim stvarima na ko zna kom mestu.

Usmerenost sagovornika jednog na drugog je, generalno gledajući, intenzivinija u realnom nego u virtuelnom vremenu (mada mogu postojati izuzeci).

 

[Zakasneli]

Ok, realno vreme je opšte poznat pojam, ali hajde da i ja dam definiciju, pa da budu dve, za svaki slučaj

Dakle, razgovor u realnom vremenu je razgovor koji se vodi između sagovornika koji tokom celog razgovora zajedno učestvuju u komunikaciji, što znači, dok jedan priča, drugi sluša, i obrnuto. Ukupno vreme utrošeno za razgovor je jednako za oba participanta u razgovoru (ili za više njih), i kontinuirano je. Razgovor u realnom vremenu se može voditi licem u lice (uživo, preko skajpa, isl) ili telefonski.

Razgovor u virtuelnom vremenu je razgovor koji ne podrazumeva istovremenu prisutnost participanata u razgovoru.
Tada jedan od sagovornika ostavi poruku u jednom trenutku, i u trenutku dok mu drugi odgovara on uopšte ne mora biti prisutan tu, nego se može baviti sasvim trećim stvarima na ko zna kom mestu.

Usmerenost sagovornika jednog na drugog je, generalno gledajući, intenzivinija u realnom nego u virtuelnom vremenu (mada mogu postojati izuzeci).

Provođenje tušta vremena u virtuelnom vremenu za mene je spavanje na lovorikama. i Divergencija od ultimate goal_a(promenjiva veličina). Popunjavanje Maslovljeve piramide( Marksizam u drugom razredu srednje škole Pametan Beše Bata Stojković....)odozdo na gore mi se čini pametna strategija dok ne nađem nešto bolje

 

[sofija06]

Hvala Zakasneli za trud da objasnis sta podrazumevas pod realnim vremenom. Meni ipak Ajnstajnova teorija o relativnosti vremena zvuci mnogo realnije. Korespodencija i vreme ovde je subjektivno. Ne provodimo svi isto vreme za kompjuterom i u pisanju komentara.

To sa psihoanalizom zaista vec postaje smesno. Kao sto sam rekla, gornji tekst, pre nego sto sam tebe oslovila, je u potpunosti uopsten. Tako da je njegovo poredjenje s psihoanalizom apsurdno. Kada sam ga pisala nisam ni pomislila da bi ga neko tako mogao shvatiti, pa nisam obracala dovoljno paznje da bolje razgranicim njega s tekstom koji se odnosio samo na tebe. Pogotovo mi nije jasno kako se moglo doci na ideju da je gornji, uopsteni tekst tvoja psihoanaliza, kada te ja uopste ne poznajem. Ne secam se da si ikada pre komentarisao.

Ali, ima nesto u toj tvojoj teoriji o energiji. Komentar sam pisala uvece posle napornog dana. Bila sam dosta umorna, pa mi je energija bila spustena a, s njom i koncentacija. Zato nisam najprecizije formulisala recenicu ili nisam se jasno izrazila. Ono sto sam htela da kazem to je da sam iz tvog komentara videla da nisam dobro shvacena kada si postavio pitanje o projekcijama. Pomislila sam da mozda nisi jedini i da uzrok tome moze biti i u mom izlaganju, pa sam htela da ga pojasnim.

Da bi se izbegle projekcije, pogresni zakljucci i nesporazumi uvek je dobro upitati ako nesto nije u potpunosti jasno. Ili, ako nesto izgleda neprecizno, pa i nelogicno. Takve greske su moguce, pogotovo kada su ljudi umorni ili dekoncentrisani. Sto se tice projekcija, one su uvek stetne. Zato citanje izmedju redova lako moze biti zloupotrebljeno na stetu svakog pisca. Svaki pisac salje poruku koju nije moguce drugacije tumaciti nego onako kako je on mislio. Zbog toga se svaki citalac treba truditi da shvati piscevu perspektivu i glediste. Tek potom takvo glediste moze uporediti s vlastitim sto ce inicirati dublje razmisljanje, a time i radikalanije shvatanje.

Naravno, za to je neophodan neutralan stav ili potpuno odsustvo pristrasnosti da bi se mogle uvideti prednosti i mane i piscevog i svoga misljenja, ili da bi se mogao zauzeti i kriticni i samokriticni stav. Ako neko projektuje svoje misljenje u piscevo delo tada nije u stanju da ga u potpunosti razume. Time ni podsticaj ne moze biti isti kao kada bi ga razumeo. Narocito ako pisac ima naprednije misljenje.

Medjutim, to takodje ne znaci da dok cita, citalac nema neku svoju ideju ili vidi nesto drugacije nego pisac. Medjutim, u tom slucaju zna da razgranici sta je njegovo shvatanje, a sta piscevo. Ne projektuje ga kao piscevo.

 

[sofija06]

wirdz izvini, ne mogu ti sad odgovoriti. Odgovoricu drugi put. Pozdrav!

 

[123loncar]

Moć govora !

...ako govor ne podrazumeva istinu , onda služi obmani , manipulaciji , a najčešće zaglupljivanju masa , kako mladih , tako i starih......onda govor mu dođe kao nekakva osvajačko porobljivačka alatka ili bolje rečeno oružje...a , kad je govor oružje u raspravi , onda imamo dvoboj a ne različitost kao spoznajnu mogućnost....jer čim postoje spoznajne različitosti , onda je velika mogućnost da se dijalog pretvori u prosvetljenje....
....no u borbi za goli opstanak , dijaloški sukom , kao dvoboj , pa i u ovakvim situacijama može dobro doći kao životni trening.....vežba , što kondiciona , što tehnička - a ponajviše iskustvena !

....no , da se vratim istini i govornim moćima....zasad , matematička istina dobro se drži u svom približavanju apsolutnoj istini....tu je većini geometrijska istina bliska......matematički govor , da tako kažem , izuzetno je tačan i precizan ako dolazi od matematičara.....ali , matematički govor je čovekova umotvorina...iako za matematiku kažemo da je prirodna nauka , u prirodi takve tačnosti nigde nema , naročito geometrijske....kosmos /priroda , tako je nespoznatljiva tajnovita za čovečanstvo da još uvek važi ono staro vekovno , sve što više saznajemo , sve više znamo pouzdano da ništa neznamo....sledstveno tome , i govor fizike je nepouzdan , mada je u tehnici svrsishodan i koristan , pa možemo u opštem smislu reći da je tačan , kad god neka tehnička stvar radi pouzdano korisno čoveku.....govor filozofije tvrdi da sve je falšno , ali teži istini i spoznaji...ima svoje modele , koji sve analiziraju - pa dopunjuju , proširuju , osporavaju i vazda snova donosi nove zakljčke kao zakonski formulisane nekakve istine ; koje snova bivaju analizirane i ako mogu tako da kažem , procesuirane......taj govor sve podređuje logičnosti , koja opet ide ka istinitosti....on odbacuje svaku nelogičnost i falšnost , a teži željno spoznavanju.....tako da on kao takav , govor filozofije , nije kao i predhodni govori - rasprostranjen i u svakodnevnoj upotrebi....

...ako zanemarimo govor ulice , ostaje nam umetnički govor....i kao što se uze za primer govor pesnika , kao govor koji treba čitati između redova , treba znati da glavni tužitelj govoru filozofije , u istoriji čovečanstva beše PESNIK....da , umetnički govor sudio je filosovskom govoru i presudio - na smrt / na smrt !
....moramo znati , da pod tim govorom filosovije , razvijen je i takozvani matematički , a sa njim i naučni govor.....

...zašto se mora kroz život učiti i sticati znanja i umeća čitanja između redova.....?....

...zbog ličnog biološkog opstanaka !....da poštovani čitaoci.....to umeće čitanja između redova , može obezbediti biološki opstanak , a ne retko i dobar razvoj i rast - kako lični , tako i porodični ; a ako je reč o časnom i poštenom čoveku , velika takva umeća mogu obezbediti i društveni prosperitet zajednice koja ima tako vešet stanovnike......

...kažu za atinjane da neznaju da čitaju između redova govor svoje elite , pa iz decenije u deceniju , iz veka u vek , iz milenijuma u milenijum sustiže Sokratovo proročanstvo.....o tome im je i Diogen govorio - ali ne vredi njihov govor ni dan dani....imaju sirizu !...za razliku od njih , mi nemamo ništa --- ali imamo pesnika za izvoz....ma šta za izvoz , za vele izvoz takovih umetnika !