Ако се замислимо како Бог ствара? Прво што му је потребно да има је ум који ће да смисли то што ће се створити, А писмо нас учи да је Христос Логос, А логос значи Ум. Значи Христос је ум кроз којег је Бог смислио све што ће створити. И писмо нам и каже све је кроз Њега и За Њега створено. Нема ту ништа нејасно за онога ко хоће да схвати како Божанско биће изгледа. Писмо каже да смо по образу Божјем створени, И видећи да ми имамо ум кроз који маштајући смишљамо и креирамо многе ствари. Не треба бити посебно паметан па видети да будући да и Бог има ум, да смо стварно по образу Божјем створени.
Кажем створени мислећи на телесног човека а не на духовног који се рађа. И посматрајући како наш ум функционише ми можемо да разумемо да је Бог у својој машти све изкреирао пре него је свет призван у биће. Ми смо рођени у његовом уму још пре почетка времена јер каже писмо да нам је и свака длака на глави избројана. Он је наше животе проживео у свом уму и чуо сваку нашу реч и видео сваку нашу помисао и оне су му биле градивни материјал од кога је уређена наша судбина, Христос нас учи да ако променимо своју Истину да ће она утицати на то какве ће бити наше мисли па самим тим и наша судбина.
Значи ми смо у могућности да утичемо на своју судбину а то нас враћа у вечност у време кад још није створен свет, Враћа нас у тренутак кад Бог машта наш живот и ми можемо да му понудимо лепе мисли и осећања које ће повољно утицати на нашу судбину. Ми смо телом у материји, а умом смо у Божјем уму, тамо негде још пре него је свет постао.
Немогућност да се докаже постојање материје(чак ни откриће Хигсовог бозона то не доказује) нам говори да Материјални свет и не постоји и да све ово што постоји постоји само у Божијем уму, у Божијој Машти.
Кажем створени мислећи на телесног човека а не на духовног који се рађа. И посматрајући како наш ум функционише ми можемо да разумемо да је Бог у својој машти све изкреирао пре него је свет призван у биће. Ми смо рођени у његовом уму још пре почетка времена јер каже писмо да нам је и свака длака на глави избројана. Он је наше животе проживео у свом уму и чуо сваку нашу реч и видео сваку нашу помисао и оне су му биле градивни материјал од кога је уређена наша судбина, Христос нас учи да ако променимо своју Истину да ће она утицати на то какве ће бити наше мисли па самим тим и наша судбина.
Значи ми смо у могућности да утичемо на своју судбину а то нас враћа у вечност у време кад још није створен свет, Враћа нас у тренутак кад Бог машта наш живот и ми можемо да му понудимо лепе мисли и осећања које ће повољно утицати на нашу судбину. Ми смо телом у материји, а умом смо у Божјем уму, тамо негде још пре него је свет постао.
Немогућност да се докаже постојање материје(чак ни откриће Хигсовог бозона то не доказује) нам говори да Материјални свет и не постоји и да све ово што постоји постоји само у Божијем уму, у Божијој Машти.
