Tmina je moj druže, daleko veća,
kada piješ vodu, a i dalje si žedan
kada plaćaš cenu, jer principima si veran
kada se ne sećaš momenta kad si bio srećan
kada te mnogo toga lomi i drobi kao stega
kada počne da ti smeta i rođena senka
kada pogledaš u tlo, a ispod tebe bezdan
i vidiš, u tom moru mraka, da nadi nema mesta
tmina je: narav preka, oči pune gneva,
namrgođena grimasa iz koje bes seva,
mračan odraz u ogledalu koji se ne seća il ne zna:
da tmina nestane ko vetar, čim popališ svetla
da je duša večna, a ne definiše je vera
da je ego zlo, ta imaginarna neman
koja te konstantno uverava da bez nje života nema
misao ko metak, a ona uvek spremna
da te pošalje u bedak, čim je pozoveš na megdan
naspram nje si uvek nejak, jer se boriš protiv sv(ega)
što misliš da te čini, a tu je samo jednog leka
oslobodi se bukagija i misaonih sprega
jer misao je pesak koji oblikuje merak=
=volja za manifestacijom tvog uma ili ega
za koga čak i strah je jedna u nizu želja.
Premešteno iz teme
i ovde dovršeno
