Autor teksta: Stefan K.
Ford Escort Mk1 1968-1975
Septembra 1967-me godine došlo je do spajanja britanskog i nemačkog odseka Ford Motor Company-a. Čelnici te firme iz USA su se odlučili na ovakav korak iz razloga regionalne integracije, racionalizacije i standardizacije proizvodnih linija, kao i smanjenja gubitaka. Pritom je ukinuta oznaka „Taunus“ svih nemačkih modela i umesto nje je uzeto ime Ford na korišćenje. Integracija ove dve podfirme će se pokazati kao jako dobra po ukupno poslovanje u nadolazećem periodu.
Prvi model zajedničke kompanije Ford of Europe počeo se proizvoditi u januaru 1968-me, a javnosti je predstavljen na proleće iste godine. Klasa kojoj je taj model pripadao bila je srednja niža, i kao takav je predstavljao naslednika britanske Anglie. U nemačkom rangu, on bi se nalazio ispod Taunusa 12M i na tom tržištu bi otvarao novu klasu.
Ime koje dato novom modelu bilo je Escort. To ime je već korišćeno u ponudi britanskih modela i označavalo je jeftinu karavan verziju Anglie 100E. Ovog puta, ime Escort je označavalo potpuno novi model. Slogan pod kojim je novi Escort promovisan bio je „Mali automobil koji to nije“. Prvi primerci su napravljeni u Halewood-u u Liverpulu. Uprkos tome što je bio konvecionalan za to vreme, sa motorom postavljenim napred i pogonom pozadi, vozilo je bilo izuzetno dobro ocenjeno od strane kritičara i automobilske javnosti. Primećen je tada novouveden „coke-bottle“ dizajn, a sam auto je takodje postao prepoznatljiv po unikatnoj „dog-bone“ prednjoj masci.
U početku je postojala samo varijanta sa dvoje vrata i Kent X-flow motorima od 940, 1100 i 1300 ccm. Verzije motora od 940 i 1100ccm su specijalno razvijene za Escort-a i prvi put upotrebljene u njemu. Broj primeraka sa 940ccm motorima je jako mali i ovaj motor je 1970-te godine izbačen iz ponude.
Escort L
Escort XL
Escort GT
Escort Sport
Badges
Motori: (kubikaža u kubnim centrimetrima, snaga u konjima, obrtni momenat, ubrzanje 0-100
kmh, maksimalna brzina, potrošnja na 100 km)
1100 Standard: 1098 ccm, 44 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l
1100 L, XL i Estate: 1098 ccm, 48 hp, 7.5 mkg, 24 sec, 132 kmh, 8.4 l
1300 L, XL i Estate: 1298 ccm, 54 hp (LC) 57 hp (HC), 9.3 mkg, 18.7 sec, 8.8 l
1300 GT i Sport: 1298 ccm, 72 hp, 9.4 mkg, 14.8 sec, 9.4 l
Dimenzije: dužina 397-405 cm, širina 157 cm, visina 134 cm.
Težina: 1.1 825/845 kg, 1.3 840/860 kg, GT/Sport 850/830 kg, Estate 880 kg.
Escort Twin-Cam
Tokom testiranja standardnog modela je zapažena odlična upravljivost kao i izuzetno pogodan odnos mase. Zbog ovih karakteristika, Fordovo odeljenje za trke je odlučilo da u ovu školjku ubaci Lotusov „pre-X flow“ motor kubikaže 1558ccm, koji je ostvarivao dobre rezultate u Lotus Cortini Mk1. Sa dva dvogrla karburatora i dve bregaste pogonjene lancem, ovaj motor je isporučivao 110 konjskih snaga, koje su se prenosile na zadnju osovinu takodje od Lotus Cortine. Sama karoserija je imala brojna ojačanja. Ovoj verziji Escorta je dato ime „Twin-Cam“ (skraćeno „TC“). Vreme potrebno od 0 do 100 kmh iznosilo je 10 sekundi, maksimalna brzina je bila 180 kmh. TC“ je u startu koštao duplo skuplje nego 1100 XL model, a ukupno ih je napravljeno 1200 komada. Perfomanse su bile zapanjujuće za to vreme i odlučeno je da se ovaj model počne koristiti u šampionatima. Prvo učestvovanje i prva pobeda su bili na stazi u Yorksheer u sa mešovitom podlogom. „TC“ je ostvario pobedu nad konkurentima iz iste klase, a jedan od vozača koji su taj dan pobedili u njemu bio je Roger Clark. Od tada, to ime je postalo blisko povezano sa Escort-om, jer je taj vozač u narednim godinama odneo mnoge pobede i u nadolazećim godinama.
London to Mexico rally 1970
19-tog aprila 1970-te godine je iz Londona startovao reli do Brazila. Vozilo se kroz Francusku, Austriju, Nemačku, Austriju, Jugoslaviju, Italiju, Francusku, Španiju, Portugaliju, Brazil, Argentinu, Chile, Boliviju, Peru, Kolumbiju, Panamu, Kosta-Riku i na kraju u Meksiko. Predjeno je 25.750 kilometara. Glavna prednost Escorta je u ovim uslovima bila u tome što je bio izuzetno lak za održavanje.
Ovaj put, motor koji je korišćen u njemu je 18500ccm iz Cortine Mk2 GT, sa 140 konja, 5-to brzinskim menjačem, disk-kočnicama na sva četiri točka i težinom od 1200kg. Maksimalna brzina je bila 162 kmh, a vreme potrebno od 0 do 100 kmh je iznosilo 12 sekundi. Mesta koja su osvojena bila su: prvo, treće, peto, šesto,osmo i jedanaesto. Pobeda na ovom reliju i više osvojenih mesta predstavljali su veliku uspeh i dali ogroman značaj popularizaciji novog Escorta. Sredinom 1971-ve, zbog mehaničke kompleksnosti, neisplativosti i problematičnosti održavanja Lotusovog motora, prekinuta je proizvodnja Twin-Cam-a, a njegovu poziciju su u toku prethodne godine već zauzela dva nova modela – Mexico i RS1600.
Takodje, prethodne godine je došlo do sitnijih vizuelnih izmena standardnih modela, a u ponudu je uvedena i varijanta sa četvoro vrata.
Escort Mexico i RS1600
Escort Mexico je predstavljen prvenstveno u cilju medijske promocije. Ford je želeo da ponudi model brži od standardnog, ali da i istovremeno bude jeftiniji od najskupljeg i najbržeg RS1600. Standardni Kent X-flow motor iz Cortine Mk2 GT od 1599 ccm je zbog potreba homologacije razbušen na 1601 ccm i sada je imao 86 konja. Ubrzanje od 0-100 je 10.8 sekundi, maksimalna brzina 160 kmh. Da bi se vizuelno razlikovao od RS-a, Mexico je u većini slučajeva imao šare sa zadnje, gornje i bočne strane. Takodje uz doplatu, mogla se uzeti veliki paket dodatne vizuelne i i mehaničke opreme, koja je uključivala: dodatne farove, rol bar, hladnjak za ulje, limited-slip diferencijal, kruće amortizere, sportska sedišta...
Escort RS1600 je bio mehanički dosta napredniji. Oznaka RS je značila „Rally Sport“. Za njega je poznata tjunerska kuća Cosworth specijalno unapredila motor iz Mexica. Sada je ovaj motor imao dve bregaste osovine pogonjene zupčastim kaišem i 16 ventila, na osnovu čega je postao i poznat pod imenom „BDA“ (Belt Driven A-series). Isporučivao je 115 konja za putničku verziju (za trkačku 160), omogućavao ubrzanje 0-100 za 9.2 sekunde i maksimalnu brzinu od 180kmh. Enterijer je u standardnoj verziji kompletno zadržan uz modela 1300GT. RS1600 je imao izuzetan trkački potencijal i bio je dosta pristupačan u odnosu na vozila sličnih perfomansi. Učestvovao je na brojnim relijima i postao vozilo kojim se moglo lako pobedjivati.
Za potrebe pravljenja ova dva podmodela Ford je u Essex-u osnovao ogranak fabrike specijalizovan samo za sportske modele i nazvao ga AVO (Advanced Vehicle Operations). Proizvodnja u AVO-u je bila fokusirana primarno na Escorte, mada je bilo i razvoja 4x4 3.0 V6 Caprija Mk1 i turbo verzija V6 Granada Mk1. Ideja je bila da se školjke pripremaju i farbaju u standardnoj fabrici, zatim da se dopreme u AVO gde bi jedan tim ljudi pratio jedan primerak od početka do kraja proizvodne trake.
Medjutim, kao posledica prve naftne krize ’73-će godine, prodaja oba sportska modela je znatno opala. Ford je uvideo da će morati nešto da uradi po tom pitanju. RS1600 je bio jako skup za proizvodnju, problematičan za održavanje, zbog same prirode Cosworth-ovog motora i načina poslovanja sa tom firmom. Jednostavno, to jeste bio sportski model, ali nije mogao da ima uspeha u masovnoj proizvodnji. Odlučeno je da se 1974-te prestane sa proizvodnjom Mexica i RS-1600 i posvete novom podmodelu - RS2000. Primeraka Mexica je napravljeno 10.352, a RS-a 1.139.
RS2000
Poslednja verzija Escorta Mk1 je došla u toku 1973-će godine. Ovo je bila prva nestandardna sportska varijanta koja je pravljena i za nemačko tržište, odnosno i za ostala tržišta sa volanom sa leve strane. Zamisao je bila da novi podmodel bude jednostavan, ekonomičan i jeftin, a da zadrži odlične perfomanse. Odlučeno je da se iskoristi novi agregat – Pinto od 1993 ccm. Pinto je konstrukcijski poreklom iz USA i u to vreme je već korišćen u mnogim većim Fordovim modelima. RS2000 je takodje po ugledu na Mexica ponudjen sa velikom količinom dodatne opreme. Za njega je prvo bilo u planu korišćenje imena „Puma“, medjutim odlučili su se za nastavak imena RS serije. Vizuelno su i ovog puta upotebljene šare, u nešto drugačijoj varijanti. Enterijer je bio najluksuzniji od svih sportskih modela.
Motor je davao 100 konja, vreme od 0-100 kmh je bilo 9.8 sekundi, maksimalna brzina 177 kmh i težina od 915kg. RS2000 je izuzetno dobro prihvaćen, pogotovo na nemačkom tržištu. Cena je bila za 15% manja, uz iste perfomanse i brojna poboljšanja. Do kraja proizvodnje u 1975-toj godini proizvedeno je više od 4000 primeraka.
Escort RS2000
Zbog zapaženih karakteristika, Escort je učestvovao na svim bitnijim trkama i relijima u to vreme. Postao je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih reli vozila svih vremena. Spisak najvažnijih pobeda se može pronaći na http://rcma.free.fr/escort/victoires.htm
Proizvodnja Escorta Mk1 prekinuta je u januaru 1975-te godine. Proizvedeno je oko 1.2 miliona primeraka.
Ford Escort Mk1 1968-1975
Septembra 1967-me godine došlo je do spajanja britanskog i nemačkog odseka Ford Motor Company-a. Čelnici te firme iz USA su se odlučili na ovakav korak iz razloga regionalne integracije, racionalizacije i standardizacije proizvodnih linija, kao i smanjenja gubitaka. Pritom je ukinuta oznaka „Taunus“ svih nemačkih modela i umesto nje je uzeto ime Ford na korišćenje. Integracija ove dve podfirme će se pokazati kao jako dobra po ukupno poslovanje u nadolazećem periodu.
Prvi model zajedničke kompanije Ford of Europe počeo se proizvoditi u januaru 1968-me, a javnosti je predstavljen na proleće iste godine. Klasa kojoj je taj model pripadao bila je srednja niža, i kao takav je predstavljao naslednika britanske Anglie. U nemačkom rangu, on bi se nalazio ispod Taunusa 12M i na tom tržištu bi otvarao novu klasu.
Ime koje dato novom modelu bilo je Escort. To ime je već korišćeno u ponudi britanskih modela i označavalo je jeftinu karavan verziju Anglie 100E. Ovog puta, ime Escort je označavalo potpuno novi model. Slogan pod kojim je novi Escort promovisan bio je „Mali automobil koji to nije“. Prvi primerci su napravljeni u Halewood-u u Liverpulu. Uprkos tome što je bio konvecionalan za to vreme, sa motorom postavljenim napred i pogonom pozadi, vozilo je bilo izuzetno dobro ocenjeno od strane kritičara i automobilske javnosti. Primećen je tada novouveden „coke-bottle“ dizajn, a sam auto je takodje postao prepoznatljiv po unikatnoj „dog-bone“ prednjoj masci.
U početku je postojala samo varijanta sa dvoje vrata i Kent X-flow motorima od 940, 1100 i 1300 ccm. Verzije motora od 940 i 1100ccm su specijalno razvijene za Escort-a i prvi put upotrebljene u njemu. Broj primeraka sa 940ccm motorima je jako mali i ovaj motor je 1970-te godine izbačen iz ponude.
Escort L
Escort XL
Escort GT
Escort Sport
Badges
Motori: (kubikaža u kubnim centrimetrima, snaga u konjima, obrtni momenat, ubrzanje 0-100
kmh, maksimalna brzina, potrošnja na 100 km)
1100 Standard: 1098 ccm, 44 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l
1100 L, XL i Estate: 1098 ccm, 48 hp, 7.5 mkg, 24 sec, 132 kmh, 8.4 l
1300 L, XL i Estate: 1298 ccm, 54 hp (LC) 57 hp (HC), 9.3 mkg, 18.7 sec, 8.8 l
1300 GT i Sport: 1298 ccm, 72 hp, 9.4 mkg, 14.8 sec, 9.4 l
Dimenzije: dužina 397-405 cm, širina 157 cm, visina 134 cm.
Težina: 1.1 825/845 kg, 1.3 840/860 kg, GT/Sport 850/830 kg, Estate 880 kg.
Escort Twin-Cam
Tokom testiranja standardnog modela je zapažena odlična upravljivost kao i izuzetno pogodan odnos mase. Zbog ovih karakteristika, Fordovo odeljenje za trke je odlučilo da u ovu školjku ubaci Lotusov „pre-X flow“ motor kubikaže 1558ccm, koji je ostvarivao dobre rezultate u Lotus Cortini Mk1. Sa dva dvogrla karburatora i dve bregaste pogonjene lancem, ovaj motor je isporučivao 110 konjskih snaga, koje su se prenosile na zadnju osovinu takodje od Lotus Cortine. Sama karoserija je imala brojna ojačanja. Ovoj verziji Escorta je dato ime „Twin-Cam“ (skraćeno „TC“). Vreme potrebno od 0 do 100 kmh iznosilo je 10 sekundi, maksimalna brzina je bila 180 kmh. TC“ je u startu koštao duplo skuplje nego 1100 XL model, a ukupno ih je napravljeno 1200 komada. Perfomanse su bile zapanjujuće za to vreme i odlučeno je da se ovaj model počne koristiti u šampionatima. Prvo učestvovanje i prva pobeda su bili na stazi u Yorksheer u sa mešovitom podlogom. „TC“ je ostvario pobedu nad konkurentima iz iste klase, a jedan od vozača koji su taj dan pobedili u njemu bio je Roger Clark. Od tada, to ime je postalo blisko povezano sa Escort-om, jer je taj vozač u narednim godinama odneo mnoge pobede i u nadolazećim godinama.
London to Mexico rally 1970
19-tog aprila 1970-te godine je iz Londona startovao reli do Brazila. Vozilo se kroz Francusku, Austriju, Nemačku, Austriju, Jugoslaviju, Italiju, Francusku, Španiju, Portugaliju, Brazil, Argentinu, Chile, Boliviju, Peru, Kolumbiju, Panamu, Kosta-Riku i na kraju u Meksiko. Predjeno je 25.750 kilometara. Glavna prednost Escorta je u ovim uslovima bila u tome što je bio izuzetno lak za održavanje.
Ovaj put, motor koji je korišćen u njemu je 18500ccm iz Cortine Mk2 GT, sa 140 konja, 5-to brzinskim menjačem, disk-kočnicama na sva četiri točka i težinom od 1200kg. Maksimalna brzina je bila 162 kmh, a vreme potrebno od 0 do 100 kmh je iznosilo 12 sekundi. Mesta koja su osvojena bila su: prvo, treće, peto, šesto,osmo i jedanaesto. Pobeda na ovom reliju i više osvojenih mesta predstavljali su veliku uspeh i dali ogroman značaj popularizaciji novog Escorta. Sredinom 1971-ve, zbog mehaničke kompleksnosti, neisplativosti i problematičnosti održavanja Lotusovog motora, prekinuta je proizvodnja Twin-Cam-a, a njegovu poziciju su u toku prethodne godine već zauzela dva nova modela – Mexico i RS1600.
Takodje, prethodne godine je došlo do sitnijih vizuelnih izmena standardnih modela, a u ponudu je uvedena i varijanta sa četvoro vrata.
Escort Mexico i RS1600
Escort Mexico je predstavljen prvenstveno u cilju medijske promocije. Ford je želeo da ponudi model brži od standardnog, ali da i istovremeno bude jeftiniji od najskupljeg i najbržeg RS1600. Standardni Kent X-flow motor iz Cortine Mk2 GT od 1599 ccm je zbog potreba homologacije razbušen na 1601 ccm i sada je imao 86 konja. Ubrzanje od 0-100 je 10.8 sekundi, maksimalna brzina 160 kmh. Da bi se vizuelno razlikovao od RS-a, Mexico je u većini slučajeva imao šare sa zadnje, gornje i bočne strane. Takodje uz doplatu, mogla se uzeti veliki paket dodatne vizuelne i i mehaničke opreme, koja je uključivala: dodatne farove, rol bar, hladnjak za ulje, limited-slip diferencijal, kruće amortizere, sportska sedišta...
Escort RS1600 je bio mehanički dosta napredniji. Oznaka RS je značila „Rally Sport“. Za njega je poznata tjunerska kuća Cosworth specijalno unapredila motor iz Mexica. Sada je ovaj motor imao dve bregaste osovine pogonjene zupčastim kaišem i 16 ventila, na osnovu čega je postao i poznat pod imenom „BDA“ (Belt Driven A-series). Isporučivao je 115 konja za putničku verziju (za trkačku 160), omogućavao ubrzanje 0-100 za 9.2 sekunde i maksimalnu brzinu od 180kmh. Enterijer je u standardnoj verziji kompletno zadržan uz modela 1300GT. RS1600 je imao izuzetan trkački potencijal i bio je dosta pristupačan u odnosu na vozila sličnih perfomansi. Učestvovao je na brojnim relijima i postao vozilo kojim se moglo lako pobedjivati.
Za potrebe pravljenja ova dva podmodela Ford je u Essex-u osnovao ogranak fabrike specijalizovan samo za sportske modele i nazvao ga AVO (Advanced Vehicle Operations). Proizvodnja u AVO-u je bila fokusirana primarno na Escorte, mada je bilo i razvoja 4x4 3.0 V6 Caprija Mk1 i turbo verzija V6 Granada Mk1. Ideja je bila da se školjke pripremaju i farbaju u standardnoj fabrici, zatim da se dopreme u AVO gde bi jedan tim ljudi pratio jedan primerak od početka do kraja proizvodne trake.
Medjutim, kao posledica prve naftne krize ’73-će godine, prodaja oba sportska modela je znatno opala. Ford je uvideo da će morati nešto da uradi po tom pitanju. RS1600 je bio jako skup za proizvodnju, problematičan za održavanje, zbog same prirode Cosworth-ovog motora i načina poslovanja sa tom firmom. Jednostavno, to jeste bio sportski model, ali nije mogao da ima uspeha u masovnoj proizvodnji. Odlučeno je da se 1974-te prestane sa proizvodnjom Mexica i RS-1600 i posvete novom podmodelu - RS2000. Primeraka Mexica je napravljeno 10.352, a RS-a 1.139.
RS2000
Poslednja verzija Escorta Mk1 je došla u toku 1973-će godine. Ovo je bila prva nestandardna sportska varijanta koja je pravljena i za nemačko tržište, odnosno i za ostala tržišta sa volanom sa leve strane. Zamisao je bila da novi podmodel bude jednostavan, ekonomičan i jeftin, a da zadrži odlične perfomanse. Odlučeno je da se iskoristi novi agregat – Pinto od 1993 ccm. Pinto je konstrukcijski poreklom iz USA i u to vreme je već korišćen u mnogim većim Fordovim modelima. RS2000 je takodje po ugledu na Mexica ponudjen sa velikom količinom dodatne opreme. Za njega je prvo bilo u planu korišćenje imena „Puma“, medjutim odlučili su se za nastavak imena RS serije. Vizuelno su i ovog puta upotebljene šare, u nešto drugačijoj varijanti. Enterijer je bio najluksuzniji od svih sportskih modela.
Motor je davao 100 konja, vreme od 0-100 kmh je bilo 9.8 sekundi, maksimalna brzina 177 kmh i težina od 915kg. RS2000 je izuzetno dobro prihvaćen, pogotovo na nemačkom tržištu. Cena je bila za 15% manja, uz iste perfomanse i brojna poboljšanja. Do kraja proizvodnje u 1975-toj godini proizvedeno je više od 4000 primeraka.
Escort RS2000
Zbog zapaženih karakteristika, Escort je učestvovao na svim bitnijim trkama i relijima u to vreme. Postao je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih reli vozila svih vremena. Spisak najvažnijih pobeda se može pronaći na http://rcma.free.fr/escort/victoires.htm
Proizvodnja Escorta Mk1 prekinuta je u januaru 1975-te godine. Proizvedeno je oko 1.2 miliona primeraka.
![911s [SK]](/data/avatars/m/66/66397.jpg?1299891332){kind=avatar}