Između čekića i nakovnja

Nespretno sam izleteo
kroz otvoren prozor
jednom neprilikom
onih dana
kada si raspremala ispričane priče našeg života
Inače težak kao crna zemlja
tih dana
bio sam lakši od pera
i manji od mrava
Zato me, valjda, nisi ni uzela u obzir
kada si širom otvorila prozor
baš dok si kroz vrata isterivala
neke davno zapamćene rime
stresane
sa nekih davno uručenih poklona
u čije su se najdublje pore
zarili opiljci sreće
od kojih se podsvesno nasmešiš
dok ih dotičeš
a dok ja poskakujem
tamo na simsu
smotan kao kolut prašine
i prljav kao napušteno kuče
Uzdajući se potajno
ako ništa onda u onaj akronim
sa kraja prošlog veka
u kome eho u daljini nosi tvoje ime
a deo mene briše

Samoobrisan
odjavih se iz života
Zapadoh negde tačno između
Iskrenosti i gluposti
Razuma i duše
Čekića i nakovnja
Neparnog koraka
i nestalnog ritma
tu i tamo
zastanem da oslušnem
da li neko ide za mnom

Slabo se snalazim
i uporno ne nalazim
ništa u šta bih verovao
kao kad sam verovao
u ono što su neki zvali ljubav
a za mene bio život ceo

Ponekad još čujem kukavicu
kako sa zidnog sata prošlosti
podrugljivo podseća
da je maločas kroz perivoj promakao život
pitao za mene i poručio
da će se javiti opet
kada budem skupio dovoljno nečega
da otvorim oči i pogledam ga ravno u lice

Nespretno sam izleteo
kroz otvoren prozor
jednom neprilikom
onih dana
 
Kliknite za proširenje...
Izmedju čekica i nakovnja,
prostor je stvaranja nastajanja. :)

Izmedju razuma i srca
večne bitke vatra vrca,
i dok srce kuca
sve život je,
Svakom je dato
to belo platno,
da sam mesa boje!
Pomeri klatno!
Stvaraj nijanse nove,
nijanse SVOJE.
crtaj,pisi,živi i
dok izazovi se roje.
:bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top