(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME ZA VREME - ISTRAŽIVAČ
Mali svitac je veliki istraživač. Vozi prilično sigurno svoja kola. Stalno skretanje u cveće, koje služi samo za to da se čupa i gura u usta ili nudi kucama, je apsolutno namerna i svesna istraživačeva auto-akrobacija, a ne loša vožnja.
I tako, svitac vozi po betonskom delu bez cveća, pod majčinim patronatom, psi oko njega trčkaraju, presecaju jedni drugima put. Neumorni su u čuvanju malog svica i žickanju hrane od njega. A on im sve daje..bukvalno sve. Mrki i Mara su kontrolisani, zaista dobri. Strpljivo čekaju našu komandu da uzmu kada svitac pruži ručicu sa keksom ili pitom prema njima. Ali Nera ….Mrkiša mu samo mazne igračku koju ovaj mali baci….i donosi mu svoju izgriženu košarkašku loptu da mu Stefke šutne, pa mi šutnemo noseći svica i izigravajući da je beba izvela šut. Bebac se naglas smeje a i Mrki, časna reč. Inače, krzneni se ne odvaja od bebe. Čuvar je čuvar.
Svitac je poodavno naučio da kući otvara frižider i vadi iz njega. Nera je uvek tu i čeka da nešto ispadne iz čuvara hrane. Tandem snova. Sve su to faze. Dečko puzi ali kao gerilac, ne onako četvoronoške. Stavi ruke ispred sebe, jednu do druge, pomeri ih napred i povuče celo telo. Jak je u ruke da te bog sačuva hahaha Svitac je zaista dobra beba, uobročena, sve jede, poslušna, dobre naravi vazda nasmejane, samo je živ, živ....sekundu mira nema. Ljuljaške obožava. Majka ga stavi u krilo i u parkiću ispred zgrade se baš jako ljuljaju. Bekac uživa i drži se rukom za lanac ljuljaške, pa negne glavu unazad da ga mama ljubi u čelo dok se tako jako ljuljaju. Naravno da svuda imamo razne ljuljaške
Obožava i da se vozi u kolicima i divan je sve dok ne staneš 
E, to ne voli, msm, stajanje u mestu, već odmah traži da izađe iz kolica i da dalje ispita mesto stajanja. Pravi mali istraživač. I tako nedeljom, od ranog jutra do predveče, je naše vreme za njegovo vreme. Posle, nana i deka odmaraju do srede od istraživanja Pozvah ga imenom sa trema, on se okrete u dubku, pa uz poklič “nana”, sav ozaren , ubaci u najveću brzinu jureći ka meni.
Najlepši osmeh u oku mi spava
Okretom brzim oko zaigrava
Pa ono počne veselo kolo voditi
Srce se u igru uhvati
I duša u zagrljaj osmehu poleti
Noge lako, kao u devojčurka, noseći.
Tako je to kad se od ljubavi ne želi pobeći.
Okretom brzim oko zaigrava
Pa ono počne veselo kolo voditi
Srce se u igru uhvati
I duša u zagrljaj osmehu poleti
Noge lako, kao u devojčurka, noseći.
Tako je to kad se od ljubavi ne želi pobeći.
PS Dobro jutro
