Bio sam danas ,posle ko zna koliko vremena ,na železničkoj stanici i setih se uspomena od pre dvadesetak godina kada sam tu dolazio redovno svakog jutra.Radio sam tada u Rakovici i za prevoz do posla od svih opcija,autom ,tramvajem,busom,najbolja je bila da idem vozom i to medjunarodnim.Prošetam tako ujutru do stanice, inače stanijem u blizini,udjem u stanicu pored magacina da ne moram da kupim peronsku kartu i tamo stoji već spreman ,tačno u deset do sedam,kao da samo mene čeka jer kreće uglavnom prazan,voz za Solun.Vagoni oni klasični sa crvenim plišom,doduše malo ofucani ali udobni i što je najvažnije prazni i bez konduktera koji se do Rakovice sa svog mesta ne pomera.Jasno vam je da mi vozna karta nije ni bila potrebna.Ali jednog jutra,baš kad sam imao zakazan neki sastanak u Opštini,desi se da se voz zaustavio nešto ispred od mesta gde obično staje a ja koji sam uvek bio u zadnjem vagonu,nadjoh se par desetina metara ispred perona.Peroni su u Rakovici visoki više od metra tako da sići iz voza na ono kamenje pre perona i posle ići okolo do izlaza nije baš primamljiva opcija.Dok sam neodlučan stajao na vratima naidje kondukter pa ga upitah šta misli dal će voz stati ponovo u stanici na mestu gde treba.Naravno,samouvereno će ovaj,ali voz krenu dalje i ...ne stade.Ja iznerviran tražim sad od kondzktera da povuče ručicu i zaustavi voz da sidjem a on se pravi lud i neće ni da čuje.
-Onda skloni se ti.izadji iz vagona pa ću da povučem kočnicu ja.
-Ne može ni to ,postavio se on službeno.
-Pa dobro kad onda da sidjem pitam ga.
-Moraš da sačekaš do Mladenovca ...
Utom uspori voz na nekoj krivini gde inače stalno nešto popravljaju oko koloseka,
-Eto ,sad možeš da iskočiš,on će meni,šta čekaš ,ajde ,skači.
Gledam ja ono kamenje šiljato oko pruge ,visok nasip još vagon nagnut na suprotnu stranu,hoću,neću,on samo što me ne gura i ...odustadoh ja.
Voz izadje iz krivine i ubrza a kondukter sede u kupe al tako da me drži na oku,da interveniše ako treba.
Srećom,naša posla haha,voz stade na otvorenoj pruzi zbog crvenog svetla pa ja iskoristih to da sidjem .Sad je bio problem da se dokopam puta i objasnim mojima na poslu gde treba da mi pošalju auto.Na sastanak naravno nisam stigao al sam zato od železnice digao ruke.Doduše ne baš samo zato jer ne potraja dugo pa poče i ovaj voz ,koji je dotle jedini polazio na vreme,da kasni i proklizava,ali eto ,ostala je uspomena a i bilo je lepo dok je trajalo ,sve do tog jutra...
-Onda skloni se ti.izadji iz vagona pa ću da povučem kočnicu ja.
-Ne može ni to ,postavio se on službeno.
-Pa dobro kad onda da sidjem pitam ga.
-Moraš da sačekaš do Mladenovca ...
Utom uspori voz na nekoj krivini gde inače stalno nešto popravljaju oko koloseka,
-Eto ,sad možeš da iskočiš,on će meni,šta čekaš ,ajde ,skači.
Gledam ja ono kamenje šiljato oko pruge ,visok nasip još vagon nagnut na suprotnu stranu,hoću,neću,on samo što me ne gura i ...odustadoh ja.
Voz izadje iz krivine i ubrza a kondukter sede u kupe al tako da me drži na oku,da interveniše ako treba.
Srećom,naša posla haha,voz stade na otvorenoj pruzi zbog crvenog svetla pa ja iskoristih to da sidjem .Sad je bio problem da se dokopam puta i objasnim mojima na poslu gde treba da mi pošalju auto.Na sastanak naravno nisam stigao al sam zato od železnice digao ruke.Doduše ne baš samo zato jer ne potraja dugo pa poče i ovaj voz ,koji je dotle jedini polazio na vreme,da kasni i proklizava,ali eto ,ostala je uspomena a i bilo je lepo dok je trajalo ,sve do tog jutra...
