[
TVOJE SU RUKE
(posvećeno jednoj baki s Kosova)
Tvoje su ruke
na tvom licu teške,
tegobom izborane.
Pale ti na lice zamišljeno.
Ne čujem ti reči,
na pomolu su zanemele.
Ne vidim ti olakšanja
kod očiju su nevidna.
Iza tebe slika ognja,
goruće kosovske crkve.
Poslednja svetinja u selu,
na kolena pala je.
U zaborav, da li će?
Neće...neće....
Muka tvoja tiho,
kroz tišinu govori.
Suze u muci, stoje na ivici.
Ko na smrt, prebijene žarom.
Na tvojoj glavi crna marama,
prekrila sede vlasi.
Tik uz nju miriše paljevina,
zapaljenog kosovskog dana.
Noć šta donosi,
jad u tebi, pita se.
Miriše stara rana,
kroz vazduh Kosova.
Dim, garež, paljevina i
tvoj strah majko.
Nemoć i stradanja,
ljudi, žena i dece su svud.
«Sudbina, šta sledeće donosi?»
- dopire tvoj bezglasan glas.
Tišina ga dopratila,
sa svih strana.
M.S.Marstoj
(posvećeno jednoj baki s Kosova)
Tvoje su ruke
na tvom licu teške,
tegobom izborane.
Pale ti na lice zamišljeno.
Ne čujem ti reči,
na pomolu su zanemele.
Ne vidim ti olakšanja
kod očiju su nevidna.
Iza tebe slika ognja,
goruće kosovske crkve.
Poslednja svetinja u selu,
na kolena pala je.
U zaborav, da li će?
Neće...neće....
Muka tvoja tiho,
kroz tišinu govori.
Suze u muci, stoje na ivici.
Ko na smrt, prebijene žarom.
Na tvojoj glavi crna marama,
prekrila sede vlasi.
Tik uz nju miriše paljevina,
zapaljenog kosovskog dana.
Noć šta donosi,
jad u tebi, pita se.
Miriše stara rana,
kroz vazduh Kosova.
Dim, garež, paljevina i
tvoj strah majko.
Nemoć i stradanja,
ljudi, žena i dece su svud.
«Sudbina, šta sledeće donosi?»
- dopire tvoj bezglasan glas.
Tišina ga dopratila,
sa svih strana.
M.S.Marstoj
