Šta je prosvetljenje?
Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buđenje?"
Ispričao sam mu priču o klošaru u Londonu, koji se sprema za počinak.
Uspeo je da u smeću pronađe komad suvog hleba za večeru i stigao na obalu Temze. Sipi kiša, a on se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo što nije zaspao, kad se iznenada pojavi “Rols Rojs” sa vozačem. Iz limuzine izađe prelepa devojka koja mu kaže: “Siroti čoveče, nećete valjda ovde prenoćiti?” - “Hoću”, odgovori joj klošar. “Ne mogu to dozvoliti”, kaže mu devojka. “Pođite u moju kuću da se naspavate, posle jedne dobre večere.” I tako, na njeno insistiranje, on uđe u automobil, voze se van Londona i stižu do jedne vile okružene ogromnim parkom. Na ulazu ih dočeka majordom, kome devojka kaže: “Molim te, Džejms, odvedi ovog čoveka u odeljenje za poslugu i neka mu pruže sve što mu treba.” Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svuče se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili klošara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nađe klošara budnog. “Šta je, dobri čoveče?”, upita ga, “Zar niste dobro večerali?” - “Nikada u životu nisam tako dobro jeo”, odgovori joj on. “Da li vam je toplo?” upita ga devojka. “Da, hvala”, odgovori on. “Krevet je topao i udoban.” Tada mu ona reče: “Možda vam je potrebno malo društva? Hoćete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?”
Ah! Niste očekivali. Prosvetljenje. Probudite se. Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnošću, svoje snove činjenicama, tada ćete izaći na pravi put. Tek će tada život dobiti smisao i postaće predivan.
Postoji još jedna priča, o nekom Ramirezu. On je starac koji živi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji se uz pomoć štapa penje sve više uzbrdo. Ramirez ništa ne može da učini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, uđe u sobu, zavuče ruku ispod mantila, izvadi pištolj i kaže: “Najzad ćemo se obračunati, Ramirez.” Ramirez pokuša da ga odgovori: “Slušaj, Bordžija, zašto bi to učinio? Ti dobro znaš da ja više nisam onaj čovek koji te je mučio kad si bio mlad.” - “Ne, ne”, uzvrati mu neprijatelj, “tvoje slatke reči neće me razuveriti. Ono što ja želim je osveta, i ti me ne možeš sprečiti!” Tada, Ramirez reče: “E baš mogu.” - “Kako?”, upita ga neprijatelj. “Mogu da se probudim”, reče Ramirez, što i učini - probudi se...
Eto šta je prosvetljenje.
Kada vam neko kaže - “Ništa ne možeš da učiniš” - možete mu odgovoriti - “Nije tačno, mogu da se probudim.” I odjednom, život više nije košmar kakav vam se činio. Probudite se.
Jednom me je neko pitao: “Jesi li ti prosvetljen?” Šta sam mogao da mu odgovorim? Hoćete li neki odgovor? Evo jednog: “Otkud ja znam? Kako se to može znati? Zar je to važno?”
Ako nešto previše želite - u nevolji ste. Ako sam ja možda prosvetljen, i vi me slušate samo zato što sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam prosvetljen čovek ispere mozak? Na žalost, svako može da vam tako ispere mozak. Zašto bi bilo važno da li je neko manje ili više prosvetljen?
Ali problem je u tome što većina ljudi voli da se osloni ne nekog. Zar ne? Potrebno je da se oslonite na nekog za koga mislite da je stigao na cilj. On vam “uliva nadu”. A šta će vam nada? Zar nije i to jedan oblik želje? Nadate se nečemu boljem od onoga što sada imate? U suprotnom se ne biste nadali. Ali to znači da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste ni svesni. Zašto se ne usredsredite na sadašnjost, umesto da se nadate boljoj budućnosti? Zašto ne shvatite ovo što je sada, umesto što ga zaboravljate, nadajući se budućem?
A možda je ta budućnost samo nova klopka?
Mislite o tome. Namaste.
Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buđenje?"
Ispričao sam mu priču o klošaru u Londonu, koji se sprema za počinak.
Uspeo je da u smeću pronađe komad suvog hleba za večeru i stigao na obalu Temze. Sipi kiša, a on se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo što nije zaspao, kad se iznenada pojavi “Rols Rojs” sa vozačem. Iz limuzine izađe prelepa devojka koja mu kaže: “Siroti čoveče, nećete valjda ovde prenoćiti?” - “Hoću”, odgovori joj klošar. “Ne mogu to dozvoliti”, kaže mu devojka. “Pođite u moju kuću da se naspavate, posle jedne dobre večere.” I tako, na njeno insistiranje, on uđe u automobil, voze se van Londona i stižu do jedne vile okružene ogromnim parkom. Na ulazu ih dočeka majordom, kome devojka kaže: “Molim te, Džejms, odvedi ovog čoveka u odeljenje za poslugu i neka mu pruže sve što mu treba.” Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svuče se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili klošara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nađe klošara budnog. “Šta je, dobri čoveče?”, upita ga, “Zar niste dobro večerali?” - “Nikada u životu nisam tako dobro jeo”, odgovori joj on. “Da li vam je toplo?” upita ga devojka. “Da, hvala”, odgovori on. “Krevet je topao i udoban.” Tada mu ona reče: “Možda vam je potrebno malo društva? Hoćete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?”
Ah! Niste očekivali. Prosvetljenje. Probudite se. Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnošću, svoje snove činjenicama, tada ćete izaći na pravi put. Tek će tada život dobiti smisao i postaće predivan.
Postoji još jedna priča, o nekom Ramirezu. On je starac koji živi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji se uz pomoć štapa penje sve više uzbrdo. Ramirez ništa ne može da učini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, uđe u sobu, zavuče ruku ispod mantila, izvadi pištolj i kaže: “Najzad ćemo se obračunati, Ramirez.” Ramirez pokuša da ga odgovori: “Slušaj, Bordžija, zašto bi to učinio? Ti dobro znaš da ja više nisam onaj čovek koji te je mučio kad si bio mlad.” - “Ne, ne”, uzvrati mu neprijatelj, “tvoje slatke reči neće me razuveriti. Ono što ja želim je osveta, i ti me ne možeš sprečiti!” Tada, Ramirez reče: “E baš mogu.” - “Kako?”, upita ga neprijatelj. “Mogu da se probudim”, reče Ramirez, što i učini - probudi se...
Eto šta je prosvetljenje.
Kada vam neko kaže - “Ništa ne možeš da učiniš” - možete mu odgovoriti - “Nije tačno, mogu da se probudim.” I odjednom, život više nije košmar kakav vam se činio. Probudite se.
Jednom me je neko pitao: “Jesi li ti prosvetljen?” Šta sam mogao da mu odgovorim? Hoćete li neki odgovor? Evo jednog: “Otkud ja znam? Kako se to može znati? Zar je to važno?”
Ako nešto previše želite - u nevolji ste. Ako sam ja možda prosvetljen, i vi me slušate samo zato što sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam prosvetljen čovek ispere mozak? Na žalost, svako može da vam tako ispere mozak. Zašto bi bilo važno da li je neko manje ili više prosvetljen?
Ali problem je u tome što većina ljudi voli da se osloni ne nekog. Zar ne? Potrebno je da se oslonite na nekog za koga mislite da je stigao na cilj. On vam “uliva nadu”. A šta će vam nada? Zar nije i to jedan oblik želje? Nadate se nečemu boljem od onoga što sada imate? U suprotnom se ne biste nadali. Ali to znači da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste ni svesni. Zašto se ne usredsredite na sadašnjost, umesto da se nadate boljoj budućnosti? Zašto ne shvatite ovo što je sada, umesto što ga zaboravljate, nadajući se budućem?
A možda je ta budućnost samo nova klopka?
Mislite o tome. Namaste.