Brali smo, neke divlje tršnje,
u rana jutra, rumene sa grana,
na vlažnoj travi, od jutarnje rose,
prvi put je, bila milovana.
Njene divlje usne, kao trešnja zrela,
njena koža cela, kao belo – bela,
ona cela, kao vulkan – vrela,
rasplamsaloj strasti, predala se cela.
Ljubio sam, njene divlje usne,
tad’ još vlažne, od nedavnih suza,
moj dah vreli, telo joj zapljusne,
napadima tad popusti, njena tesna bluza.
Divlje tršnje, ostaše nebrane,
sve zbog naših, probuđenih strasti,
dole ispod mlade, tršnjeve grane,
poslednja odbrana njena, morala je pasti.
u rana jutra, rumene sa grana,
na vlažnoj travi, od jutarnje rose,
prvi put je, bila milovana.
Njene divlje usne, kao trešnja zrela,
njena koža cela, kao belo – bela,
ona cela, kao vulkan – vrela,
rasplamsaloj strasti, predala se cela.
Ljubio sam, njene divlje usne,
tad’ još vlažne, od nedavnih suza,
moj dah vreli, telo joj zapljusne,
napadima tad popusti, njena tesna bluza.
Divlje tršnje, ostaše nebrane,
sve zbog naših, probuđenih strasti,
dole ispod mlade, tršnjeve grane,
poslednja odbrana njena, morala je pasti.
Još jedna sa trešnjicom! 
al nema veze. 
Ma da odmah me podsetilo! 