Prvo ništa nije osećala, a onda su počeli bolovi, bolelo je celo telo, duša, srce, počela je da trne i obamire, videla je samo mrak pred sobom, mrak, ljudi u crnom i… prekid filma.
Ni posle tri godine nije prežalila svog Mladena, 2-3 puta godišnje, odlazila je kući i svaki put posećivala njegov grob, da mu ispriča sve šta joj se dešavalo, da mu opiše sve probleme sa kojima se susretala, tako joj je bilo lakše, lakše je rešavala probleme, kada se vrati u veliki grad, u veliki zverinjak, kako je govorila.
Uvek se osećala kao nova, posle razgovora sa njim, sa njegovom slikom.
U velikom gradu mnogo se lakše snalazila uz njega, a sada kad ga nema… prepuštena sama sebi, da se bori kao jagnje sa zverima.
Viktoru je trebalo mnogo vremena i strpljenja, da se Natalija opusti i da je prvi put poljubi, tek posle godinu dana venčali su se u Sabornoj crkvi.
Bili su presrećni kada im se rodila devojčica, Viktor dva dana nije dolazio kući, sa društvom popiše celu kafanu.
Devojčici su dali ime Milica, jer je Natalija govorila da je dobila milost od Boga, tako što je poslao u firmu, gde je upoznala Viktora i najzad opet našla izgubljenu sreću.
Kada je Milica napunila sedam godina, Viktor se toliko promenio, da Natalija nije mogla da ga prepozna (kao da je sam nečastivi ušao u njega).
Počeo je da maltretira Nataliju, da je naziva raznim pogrdnim imenima, bila je sva u masnicama, podlivi po celom telu.
Svake večeri dovodio je novu devojku, svakog vikenda od subote uveče, njihova kuća se pretvarala u javnu kuću, priređivane su gole žurke, nije se znalo ko koga i tako sve do jutra, a onda onako goli, mrtvi umorni od alkohola, kokaina i bahanalija, zalegnu ko gde stigne, kuća, dvorište, nije ih briga, uveče opet ista priča, u ponedeljak ujutro, ujutro, hm… oko 12:00, 13:00, 14:00 kako ko, odlaze svojim kućama, kao da niko od njih ne radi nigde.
Dugo se spremala da se usprotivi Viktoru, da mu kaže da to što radi nije dobro za Milicu, da nekako zaštiti svoje dete od takvih prizora grozote, od tog polusveta koji paradira njihovom intimom, njihovim životima.
Zar sve to dete mora da gleda, zar da se stidi oca, zar da ga mrzi, zar… Bože, šta sam i gde pogrešila, šta je ovo dete i kome krivo, Bože, molim te, daj mi snage da istrajem, da preživim ovo zlo.
Posle još jedne od seansi u nizu (sada sa dve devojke), Natalija je klekla ispred tog nepoznatog čoveka, za koga se udala, taman je zinula da mu kaže… u njenim ustima se zaustavio vrh njegove cipele, nije se ni okrenuo, samo je obrisao krvavu cipelu o zavesu, koju je Natali donela iz Venecije i izašao sa devojkama.
Te večeri Vik nije dolazio kući, samo je ujutro poslao poruku da ga neće biti 10 dana, kada se vrati moraće on i Natali da razgovaraju, u četri, a možda i u tri oka.
Naravno da nije želela da ga čeka, pokupila je najosnovnije stvari, uzela Milicu i Jarisom koji joj je Vik kupio, kada se rodila Milica, otišla u svoj rodni kraj.
Možda ću se nastaviti.
ili
. Hvala.