Pođoh jutros ka Slaviji, da se nađem s’… nekim, prođoh pored kioska, pa se vratih,
potroših kredit na mobilnom, pa reših da ga dopunim.
Stadoh ispred, šuber otvoren, a prodavca nema, nakašljah se malo,
kad izlete kroz otvor nakostrešena glava bernardinca,
ustvari ubrzo shvatih da je to prodavac, koji samo liči, na poovećeg kućnog ljubimca.
Šta treba? Pita nakostrešeni.
Pa ja bih da dopunim…
U tom trenu, stvori se devojka od jedno dvadesetak godina i stade ispred mene,
ja bih da platim ovu Coca Colu, žurim.
E tad se ja nakostreših – zar sam ja magarac, što čekam, da me ovaj… (pokazah prstom na prodavca) usluži?
Devojka me pogleda i dobro odmeri, pa reče – magarac, ukršten sa zecom, hahaha,
daj bre, ne zamajavaj me, žurim.
Možeš, al’ posle mene, da si me lepo zamolila, pustio bih te, ovako… neću.
Dok je prodavac ukucavao brojeve mog telefona u ono sokoćalo, neko me potapša po ramenu,
okrenuh se i umesto poznate face videh sve zvezdice, malog i velikog medveda i mlečni put,
samo meseca nema, gde li je bio u tom trenu ***** li ga,
zaronih ti ja u mrklinu neku i izronih u Urgentnom Centru.
Otvorih pogled, al’ samo do pola, na levo oko, desno neće, pa neće, okrenuh se ka glasovima,
samo da pitam…
kad poče vrat da mi se odvaja od glave, glava od vrata, celo telo, od sebe samog,
u glavi iz sve snage počeše da udaraju Dragoljub Đuričić i njegovi bubnjari, al’ samo na levo uvo,
k’o da ih nisu balansirali, taman htedoh da kažem, stani bre brate Dragoljube,
kad sa desne strane udariše trubači Dejana Petrovića, a usred srede guslarsko i pesničko veče.
Protresoh glavom i samo ih ispremeštah, guslari i pesnici levo, trubači desno, a crni brat Dragoljub po sredini,
ima ih, brat, bratu, najmanje sedamdeset, glava mi k’o najveće poštansko sanduče,samo mi na čelu ne piše PTT.
U svom tom sranju, bolu i buci, počeh da mašem rukama, da se uhvatim za nešto, da ustanem,
uhvatih se za nešto meko, počeh da vučem ka sebi, da olakšam ustajanje, u tom trenu dobih takvu šamarčinu,
po levom obrazu da poispadaše i bubnjari i trubači, samo se još guslari i penici drže.
Mene si naš’o da vataš, siladžijo jedan.
Pogledah s’ mukom onim jednim okom.
Ispred mene Švarceneger.
Otkud ti brate Švarci? Htedoh da pitam, kad me stiže još jača šamarčina, e sad izleteše i guslari i pesnici,
pa se razbežaše po ordinaciji.
O kako sam bio srećan, zaboravih na šamaranje i istresanje moje kutije – glave,
htedoh da poljubim dotičnog iz zahvalnosti, ali dotični diže i treću ruku, (treći put ruku na mene),
spreči ga obezbeđenje, nemojte gospodine, spusti čovek pogled niže pa kad vide kol’ke su joj
reče – pardon gospođo, vidite da ste ga dokusurili, izađite u hodnik.
Švarci u prolazu meni – mene si jadnu, nezaštićenu naš’o da vataš za sise, barabo nijedna, ih sad bi ti ja pokazala
i pokaza mi… srednji prst.
Doktore, šeštro – razdrah se – šta je šamnom?
Pst, tiho gospodine, ovde ste jer ste imali udes.
Udeš…!
Kakav udeš?
Jel sam nekog žgažio?
Niste gospodine, Vas su gazili.
Mislim prvo tukli, pa gazili.
Mladić one devojke što je niste pustili preko reda, reče nam prodavac iz kioska.
Dva su Vam rebra napukla, izbijena su Vam tri zuba, jedno oko zatvoreno i to je to.
Ma šamo da me žamolila puštio bih je ja preko reda.
Evo me šad ležim kući u gipsanom oklopu (k'o gipsani vitez).
Prijatan mi dan.
potroših kredit na mobilnom, pa reših da ga dopunim.
Stadoh ispred, šuber otvoren, a prodavca nema, nakašljah se malo,
kad izlete kroz otvor nakostrešena glava bernardinca,
ustvari ubrzo shvatih da je to prodavac, koji samo liči, na poovećeg kućnog ljubimca.
Šta treba? Pita nakostrešeni.
Pa ja bih da dopunim…
U tom trenu, stvori se devojka od jedno dvadesetak godina i stade ispred mene,
ja bih da platim ovu Coca Colu, žurim.
E tad se ja nakostreših – zar sam ja magarac, što čekam, da me ovaj… (pokazah prstom na prodavca) usluži?
Devojka me pogleda i dobro odmeri, pa reče – magarac, ukršten sa zecom, hahaha,
daj bre, ne zamajavaj me, žurim.
Možeš, al’ posle mene, da si me lepo zamolila, pustio bih te, ovako… neću.
Dok je prodavac ukucavao brojeve mog telefona u ono sokoćalo, neko me potapša po ramenu,
okrenuh se i umesto poznate face videh sve zvezdice, malog i velikog medveda i mlečni put,
samo meseca nema, gde li je bio u tom trenu ***** li ga,
zaronih ti ja u mrklinu neku i izronih u Urgentnom Centru.
Otvorih pogled, al’ samo do pola, na levo oko, desno neće, pa neće, okrenuh se ka glasovima,
samo da pitam…
kad poče vrat da mi se odvaja od glave, glava od vrata, celo telo, od sebe samog,
u glavi iz sve snage počeše da udaraju Dragoljub Đuričić i njegovi bubnjari, al’ samo na levo uvo,
k’o da ih nisu balansirali, taman htedoh da kažem, stani bre brate Dragoljube,
kad sa desne strane udariše trubači Dejana Petrovića, a usred srede guslarsko i pesničko veče.
Protresoh glavom i samo ih ispremeštah, guslari i pesnici levo, trubači desno, a crni brat Dragoljub po sredini,
ima ih, brat, bratu, najmanje sedamdeset, glava mi k’o najveće poštansko sanduče,samo mi na čelu ne piše PTT.
U svom tom sranju, bolu i buci, počeh da mašem rukama, da se uhvatim za nešto, da ustanem,
uhvatih se za nešto meko, počeh da vučem ka sebi, da olakšam ustajanje, u tom trenu dobih takvu šamarčinu,
po levom obrazu da poispadaše i bubnjari i trubači, samo se još guslari i penici drže.
Mene si naš’o da vataš, siladžijo jedan.
Pogledah s’ mukom onim jednim okom.
Ispred mene Švarceneger.
Otkud ti brate Švarci? Htedoh da pitam, kad me stiže još jača šamarčina, e sad izleteše i guslari i pesnici,
pa se razbežaše po ordinaciji.
O kako sam bio srećan, zaboravih na šamaranje i istresanje moje kutije – glave,
htedoh da poljubim dotičnog iz zahvalnosti, ali dotični diže i treću ruku, (treći put ruku na mene),
spreči ga obezbeđenje, nemojte gospodine, spusti čovek pogled niže pa kad vide kol’ke su joj
reče – pardon gospođo, vidite da ste ga dokusurili, izađite u hodnik.
Švarci u prolazu meni – mene si jadnu, nezaštićenu naš’o da vataš za sise, barabo nijedna, ih sad bi ti ja pokazala
i pokaza mi… srednji prst.
Doktore, šeštro – razdrah se – šta je šamnom?
Pst, tiho gospodine, ovde ste jer ste imali udes.
Udeš…!
Kakav udeš?
Jel sam nekog žgažio?
Niste gospodine, Vas su gazili.
Mislim prvo tukli, pa gazili.
Mladić one devojke što je niste pustili preko reda, reče nam prodavac iz kioska.
Dva su Vam rebra napukla, izbijena su Vam tri zuba, jedno oko zatvoreno i to je to.
Ma šamo da me žamolila puštio bih je ja preko reda.
Evo me šad ležim kući u gipsanom oklopu (k'o gipsani vitez).
Prijatan mi dan.
