БУРА....

БУРА....

Жеља твоја као море
о гребен се мој поломи
сваки талас што те носи
страсти мојој сад пркоси
И док телом твојим пламти
жудња болна, жеље страшне
глад твоју блудом храним
ту пожуду да сахраним...
Жеља моја пламен луди
хоће копљем да ти суди
мисли ваљда да се бојиш
док пред њиме храбро стојиш
Просто ме ка теби мами
за бој страсти док смо сами
жедну да те ја напојим
силном снагом, дахом својим..
У тој борби љутих жеља
кад олуја бурна прође
па се стиша бука, јека
немир опет жељно чека
мирно море и крај њега гребен луди.....

 

[orfej sa ibra]

У тој борби љутих жеља
кад олуја бурна прође
па се стиша бука, јека
немир опет жељно чека
мирно море и крај њега гребен луди.....

Eh, ona kada bi došla na tvoj greben....

 

[Kasvataja]

Strastveno.

 

[bracaco]

У тој борби љутих жеља
кад олуја бурна прође
па се стиша бука, јека
немир опет жељно чека
мирно море и крај њега гребен луди.....

Eh, ona kada bi došla na tvoj greben....

Navratiće sad je sezona

 

[bracaco]

Strastveno.

Hvala

 

[Nott]

Potrošilo je more razbijeni talas
o hridine s' tvoga oznojanog tela
ostavilo krhotine od sitnih dodira
slomljen muk bure u kriku galeba
skrivenu želju u vrisku svih uzdaha
čekajući plimu, zemlji do ramena ...
Ne ostavljaj me samu, u tišini bola
nisam ja noćas tebe krišom otela
oteraj te čedne reči noćas dođavola
ti si hteo so i krv sa mojih usana
da mi celog sebe daš, time uveriš
ovo što dosanjam da me ne plaši
zatrpah u sebi prazninu od nemoći ...
Umirilo se more, opet sviće novi dan
isprepletane ruke i napuštena obala
odlazak bez stajanja iz svih uspomena
kada krenu da mi sude, nek' me ne grle
olakšaće svaki kamen, što bace na mene ...

 

[Tamišarka]

Bura u buri strasti
teško da u njoj neko može da se spasi
tek šansu jednu možda ima
ako se buri prepusti
pa nek nosi dok nosi
toj stasti zašto prkositi
kad je predaja prava slast

 

[bracaco]

Potrošilo je more razbijeni talas
o hridine s' tvoga oznojanog tela
ostavilo krhotine od sitnih dodira
slomljen muk bure u kriku galeba
skrivenu želju u vrisku svih uzdaha
čekajući plimu, zemlji do ramena ...
Ne ostavljaj me samu, u tišini bola
nisam ja noćas tebe krišom otela
oteraj te čedne reči noćas dođavola
ti si hteo so i krv sa mojih usana
da mi celog sebe daš, time uveriš
ovo što dosanjam da me ne plaši
zatrpah u sebi prazninu od nemoći ...
Umirilo se more, opet sviće novi dan
isprepletane ruke i napuštena obala
odlazak bez stajanja iz svih uspomena
kada krenu da mi sude, nek' me ne grle
olakšaće svaki kamen, što bace na mene ...

Eh ti more što me mamiš
da u dubinu tvoju pođem
gde ćeš talas da strovališ
kad ti jednom dole dodjem
dal ćeš greben da mi ljubiš
među stenjem da se gubiš
il ćeš da me ti odneseš
u dubine strast poneseš
međ talase da porinem
i tu penu sa njih skinem ....

 

[bracaco]

Bura u buri strasti
teško da u njoj neko može da se spasi
tek šansu jednu možda ima
ako se buri prepusti
pa nek nosi dok nosi
toj stasti zašto prkositi
kad je predaja prava slast

Pusti bura nek te nosi
da prenoćim u tvojoj kosi
u talasu da nestanu koraci bosi
da te lome snažni vali
neće ništa da ti fali

 

[Tamišarka]

Pusti bura nek te nosi
da prenoćim u tvojoj kosi
u talasu da nestanu koraci bosi
da te lome snažni vali
neće ništa da ti fali

laku noć

 

[bracaco]

laku noć

Laku noć i tebi, hvala što si svratila

 

[Nott]

Eh ti more što me mamiš
da u dubinu tvoju pođem
gde ćeš talas da strovališ
kad ti jednom dole dodjem
dal ćeš greben da mi ljubiš
među stenjem da se gubiš
il ćeš da me ti odneseš
u dubine strast poneseš
međ talase da porinem
i tu penu sa njih skinem ....

U očima tvojim probudilo se more
stojim tu pred tobom, kao zanesena
u plave dubine zaronim i nestanem
da iz soli tvoje ljubavi opet postanem
i sakrijem od sebe sve one izgovore...

Vidim prošlost, opet u meni se budi
slušam onaj glas što sa mene svlači
hiljadu razloga i suza, života u paklu
svaka misao i reč u taj zov oblači, da
na tvojim usnama ponovo prodišem
i polako te prstima oživim u mraku ! ...
Laku noć poeto ...

 

[123loncar]

Bravo ...bravo za svo ovo nadpevavanje !

 

[bracaco]

U očima tvojim probudilo se more
stojim tu pred tobom, kao zanesena
u plave dubine zaronim i nestanem
da iz soli tvoje ljubavi opet postanem
i sakrijem od sebe sve one izgovore...

Vidim prošlost, opet u meni se budi
slušam onaj glas što sa mene svlači
hiljadu razloga i suza, života u paklu
svaka misao i reč u taj zov oblači, da
na tvojim usnama ponovo prodišem
i polako te prstima oživim u mraku ! ...
Laku noć poeto ...

Hvala na stihovima divnim, vratiću ti merom istom

 

[bracaco]

Bravo ...bravo za svo ovo nadpevavanje !

Hvala Lončar

 

[pely]

 

[bracaco]

Ovde si baš prepoznala stih