Зависи, јер тај период живота је намењен размножавању тј. продужењу врсте и природа тражи своје право. Сви нагони у том периоду вичу "размножавај се!" и разуму је за рад остало мало простора од те буке.
Па опет, да би се човек размножавао природа му је морала дати "мамац" који ће га терати на то. Као када магарцу окачиш шаргарепу испред носа која ће га од тада терати да се креће ка њој. Тај мамац у овом случају састоји се у пријатном осећају заљубљности, који је намењен једино томе да масу људи гони у смеру продужења врсте. Да није тога. Да веза мушкарца и жене не носи са собом, бар у почетку, та пријатна осећања заљубљености, мислиш да би било данас 7 милијарди људи на Земљи? Дакле, та осећања, ти мамци су пријатни за то кратко време док трају, то јест док човек не продужи врсту...када заљубљност нестаје, јер је испунила своју сврху.
Зашто на ово указујем као одговор на твоје питање ?
Зато јер иако су ти осећаји које човек добија од природе пружени њему само као мамац зарад сасвим друге сврхе, сами по себи они потичу из виших области духа. Они су исте врсте попут оних које доживљавамо у естетској контемплaцији уметности. Тако да период живота где су они најаче изражени заправо пружа више могућности да човек непосредно увиди трансцендентно.
Или да то појасним на примеру Платонове пећине.
Иако је човек целог живота заробљен игром сенки на зиду исте. Током периода заљубљности у његово видно поље упада мали зрачак ватре иза његових леђа који започиње да прожима те сенке које види на зиду. Тај зрачак је заљубљност. И иако је он намењен сасвим другој сврси, ипак пружа неку везу са својим извором.
Зато је нешто тако приземно и банално као што је пожуда толико прожето узвишеним осећањима. И зато толика несразмера између онога што се ту тражи и онога што се на крају добива. Јер се ради о мамцу а не о изворишту. То је слично оном уживању које има риба у укусу хране која је на удици док је упецану извлаче на обалу.
Не трeбa тражити мамац, него право извориште тих узвишених осећања које је на сасвим другом месту. Које потиче из супстанције свега, ствари по себи, извор живе воде са кога се напајају како уметници тако и филозофи.
https://forum.krstarica.com/threads/sve-ljubavi-filozofa.668914/page-2
Poslednja izmena: