Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to mašina? Da li je ta mašina stvorena da jede biljke ili mrtve životinje? Počnimo od usne duplje, od mišića žvakaća. Da li možete da pomerate donju vilicu s leva na desno? Možete. Možete li da pomerate donju vilicu dole-gore i napred-nazad? Možete. Vilicu možete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da otvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas može da otvara usta samo gore-dole, ne može u stranu i napred-nazad, jer on je mesojed. Svaki zubar može da nam kaže da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu oštri i veliki kao kod medveda ili vuka. Naši zubi nisu stvoreni da zagrizu meso, niti da ga otkinu. Naši zubi su stvoreni za biljke.
Pogledajmo sada organe za varenje. Naša creva su veoma dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje, jer meso mora vrlo brzo da izađe iz digestivnog trakta, pošto može lako da se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCL (hloro-vodonična kiselina) mesojeda je 10 puta jača od nase HCL. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka da neutrališe otrove koje sadrži meso. Naše telo ne može lako da izađe na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokušali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneći ih svinjskom mašću. To nije uspelo, jer mesojedi eliminišu višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje plodova su 4 prsta i palac sa strane, da bismo nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bismo imali šape, kao lav, to ne bismo uspeli. Njegove šape su namenjene hvatanju životinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandže, ali ljudi su izmislili noževe i viljuške da bi jeli meso. Većina ljudi koji se uguše zalogajem hrane - uguši se upravo komadom mesa. To kažu doktori u Hitnoj pomoći. Od banane se niko nije ugušio.
Mislite o tome...
Pogledajmo sada organe za varenje. Naša creva su veoma dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje, jer meso mora vrlo brzo da izađe iz digestivnog trakta, pošto može lako da se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCL (hloro-vodonična kiselina) mesojeda je 10 puta jača od nase HCL. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka da neutrališe otrove koje sadrži meso. Naše telo ne može lako da izađe na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokušali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneći ih svinjskom mašću. To nije uspelo, jer mesojedi eliminišu višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje plodova su 4 prsta i palac sa strane, da bismo nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bismo imali šape, kao lav, to ne bismo uspeli. Njegove šape su namenjene hvatanju životinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandže, ali ljudi su izmislili noževe i viljuške da bi jeli meso. Većina ljudi koji se uguše zalogajem hrane - uguši se upravo komadom mesa. To kažu doktori u Hitnoj pomoći. Od banane se niko nije ugušio.
Mislite o tome...