Ružan govor i njegove moći u nas su toliki učinak ostvarili , da je naprosto neverovatno a oped očigledno kako sve to običnog čoveka okrene do izopačenosti koja radi protivu njega samog . Evo , gotovo pre jedne decenije, onaj koji je širom srbije sa svih tribina urlikao pred sam atentat na predsednika vlade , kako je i drug Tito pred smrt ćopao na jednu nogu - prvi je međ jednakima u državi i svet ga vidi kao jagnje belo . Kad čovek sagleda to , rekao bi prosto da je tako nešto nemoguće / da je sve to podmetačina i kleveta . A belodana je istina .
Koliko je važan pojmobnik , kojim se moć govora služi , pokušao je ovim tekstom da nam ukaže autor ovog stupca : http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/obelezavanje_poruke.881.html?news_id=256429 ...
Vi i sami znate važnost ovoga o čemu je ovde reč , no mene je duboko pogodio komentar "Profesora" , koji sam citirao - i ne samo pogodio već i iznudio reagovanje koje na ovaj način izlažem javnom sudu !
"profesor | 26/02/2013 20:24
Ako se dosledno pridržavamo kolumnistine terminologije i "starogovora", 12. marta ćemo proslaviti 10 godina od smrti Zorana Đinđića.
Ali, ajde da mu to odbijemo na melanholiju."
Hteo bih "Profesoru" da reknem , da autor nije ničim nagovestio da se korektno može reći, da :"12. marta ćemo proslaviti 10 godina od smrti Zorana Đinđića." . Nisam đinđićevac nit sam autorov simpatizer , ali pomalo su šešeljevsko-tomističke dosetke neumesne i neljudske , kad je u pitanju pokojni predsednik vlade i događaji oko njegovog atentata. Naročito je neumesno prosipati dosetke na atentate kojima je izvršen državni udar ; jer stim atentatom streljane su građanske slobode , sigurnost i bezbenost koju trebalo bi da garantuje država ( koja živote izabranih vladajućih personalnih postavki čuva u nekoliko bezbedonosnih prstenova , kojima štiti i građanstvo ). Dakle, tim atentatom fizički i duhovno smo utamničeni , tako da danas nema nikakve odgovornosti , pa ni krivične , za sistematsko trovanje mlekom - politički nevine dece ( za odrasle i da ne govorimo ; oni su požrtvovano lojalni šešeljevsko-tomističkoj retorici i mudrosti ).
Dakle, autor ovog stupca uočava pravu stvar bez koje je nemoguć proces prosvetiteljstva . A da nismo prosvetljeni i posvećeni duhovnosti/čovečnosti, ukazuje rečnik koji je u opticaju ( od akademika , preko ugljara do čobana i svinjara , talasa se pamjatnik legija i srpskih legionara ).
Manipulativni govor izokrenuo je pojmovnik , tako da je: nedopadljivo postalo dopadljivo , neprihvatljivo postalo prihvatljivo , nekorisno postalo korisno , uopšteno postalo konkretno , lažno postalo istinito , nečovečno postalo čovečno , ružno postalo lepo , nezdravo postalo zdravo , zlo postalo dobro !
Kakve su nam reči takva su nam i delanja ; i ma kakvim izokrenutim pojmovnikom ih ulepšavali u retoričkom odslikavanju- ipak treba znati da zlo je večno isto tako kao što je dobro večno i međ ljudima se večno kao takvo pamti -- stoga se ničija smrt ne proslavlja , nit se ičije zlo slavi !
Koliko je važan pojmobnik , kojim se moć govora služi , pokušao je ovim tekstom da nam ukaže autor ovog stupca : http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/obelezavanje_poruke.881.html?news_id=256429 ...
Vi i sami znate važnost ovoga o čemu je ovde reč , no mene je duboko pogodio komentar "Profesora" , koji sam citirao - i ne samo pogodio već i iznudio reagovanje koje na ovaj način izlažem javnom sudu !
"profesor | 26/02/2013 20:24
Ako se dosledno pridržavamo kolumnistine terminologije i "starogovora", 12. marta ćemo proslaviti 10 godina od smrti Zorana Đinđića.
Ali, ajde da mu to odbijemo na melanholiju."
Hteo bih "Profesoru" da reknem , da autor nije ničim nagovestio da se korektno može reći, da :"12. marta ćemo proslaviti 10 godina od smrti Zorana Đinđića." . Nisam đinđićevac nit sam autorov simpatizer , ali pomalo su šešeljevsko-tomističke dosetke neumesne i neljudske , kad je u pitanju pokojni predsednik vlade i događaji oko njegovog atentata. Naročito je neumesno prosipati dosetke na atentate kojima je izvršen državni udar ; jer stim atentatom streljane su građanske slobode , sigurnost i bezbenost koju trebalo bi da garantuje država ( koja živote izabranih vladajućih personalnih postavki čuva u nekoliko bezbedonosnih prstenova , kojima štiti i građanstvo ). Dakle, tim atentatom fizički i duhovno smo utamničeni , tako da danas nema nikakve odgovornosti , pa ni krivične , za sistematsko trovanje mlekom - politički nevine dece ( za odrasle i da ne govorimo ; oni su požrtvovano lojalni šešeljevsko-tomističkoj retorici i mudrosti ).
Dakle, autor ovog stupca uočava pravu stvar bez koje je nemoguć proces prosvetiteljstva . A da nismo prosvetljeni i posvećeni duhovnosti/čovečnosti, ukazuje rečnik koji je u opticaju ( od akademika , preko ugljara do čobana i svinjara , talasa se pamjatnik legija i srpskih legionara ).
Manipulativni govor izokrenuo je pojmovnik , tako da je: nedopadljivo postalo dopadljivo , neprihvatljivo postalo prihvatljivo , nekorisno postalo korisno , uopšteno postalo konkretno , lažno postalo istinito , nečovečno postalo čovečno , ružno postalo lepo , nezdravo postalo zdravo , zlo postalo dobro !
Kakve su nam reči takva su nam i delanja ; i ma kakvim izokrenutim pojmovnikom ih ulepšavali u retoričkom odslikavanju- ipak treba znati da zlo je večno isto tako kao što je dobro večno i međ ljudima se večno kao takvo pamti -- stoga se ničija smrt ne proslavlja , nit se ičije zlo slavi !