Je6o ja sliku svoju na kremi za hemoroide (onu za pasoš) i na kremi za kondilome (onu za ličnu kartu), ako se ikada budem oženio i žena me nadživi - ostaviću joj sve što imam jedino ako mi se ispiša na grob, ili u urnu u koju će da me gurnu, kako god ona bude htela; ako ne - sve, zakonski, ostaje njenom crnom mačku i njegovim švalerkama mačkama lutalicama…
Kao klinac u osnovnoj školi sviđao sam se jednoj devojčici a da to nisam znao, a saznao sam tek kad mi se desilo da izduvam nos pred njom i da mi se sline prospu po grudima, a ona kaže drugaricama da joj se više ne sviđam, te da joj se gadim.
A u srednjoj školi sam sedeo pored jedne devojke koja je stalno puvala i smrdela kao prase, pa kad se upuva i primeti da su osetili svi oko nje napadne najbližega pre nego bi on izustio bilo šta. I meni dozlogrdilo i pitam razrednu: “Mogu li ja da ne sedim pored Jasne? Stalno puva i prdi kao buldog.”
A na fakultetu iza mene sedela neka kamenjarka kojoj su smrdele noge. I ja i moj kolega iz Crne Gore smo pratili koliko dana ne menja čarape. I, zamislite, nosila je iste čarape celu nedelju dana. I mi je pitamo: “A je li, bogoti, Vjerice, promijeniš li ti ikad te tvoje čarape?” A ona pocrveni i veli da ima nekoliko pari istih čarapa. Lele nama i našijem nosevima... To je isto kao da se izasrala u amfiteatru i rekla: “Ovo sam ja uradila! Jel da, da sam strava riba?”
Tako vi je to ljudi moji. Živi bili.
Kao klinac u osnovnoj školi sviđao sam se jednoj devojčici a da to nisam znao, a saznao sam tek kad mi se desilo da izduvam nos pred njom i da mi se sline prospu po grudima, a ona kaže drugaricama da joj se više ne sviđam, te da joj se gadim.
A u srednjoj školi sam sedeo pored jedne devojke koja je stalno puvala i smrdela kao prase, pa kad se upuva i primeti da su osetili svi oko nje napadne najbližega pre nego bi on izustio bilo šta. I meni dozlogrdilo i pitam razrednu: “Mogu li ja da ne sedim pored Jasne? Stalno puva i prdi kao buldog.”
A na fakultetu iza mene sedela neka kamenjarka kojoj su smrdele noge. I ja i moj kolega iz Crne Gore smo pratili koliko dana ne menja čarape. I, zamislite, nosila je iste čarape celu nedelju dana. I mi je pitamo: “A je li, bogoti, Vjerice, promijeniš li ti ikad te tvoje čarape?” A ona pocrveni i veli da ima nekoliko pari istih čarapa. Lele nama i našijem nosevima... To je isto kao da se izasrala u amfiteatru i rekla: “Ovo sam ja uradila! Jel da, da sam strava riba?”
Tako vi je to ljudi moji. Živi bili.