Juče sam posle dugo vremena našao samo jedan kokosov orah u jednoj maloj prodavnici, od ukupno tri koja su se nalazila u ponudi, a od koga su dva bila bez soka u sebi, trula, suva i puna bakterija. I pojeo sam ga sinoć i poludeo za njima. I danas sam na jednoj veganskoj grupi pitao gde se u Novom Sadu može naći svež kokos, sa sokom u sebi, i dobio odgovor. Čim sam završio sa obavezama, posle 16:00, i malo kasnije, otišao sam u jedan veliki hipermarket i za 202.oo dinara kupio pet kokosa. Prezadovoljan sam. Jedan kokosov orah = jedan obrok. Jedan obrok za 40.oo dinara nema nigde. Ende. Dva kokosa = dva obroka dnevno. Sasvim dovoljno za moje potrebe. Kad nema Sunca (i sunčeve radijacije i prane - primarne hrane), onda da barem konzumiram najbolju sekundarnu hranu. Kokosov orah sadrži u sebi apsolutno sve što je čoveku potrebno za ceo dan; zapravo dva kokosova oraha. Mogao bih komotno živeti na nekom ostrvu punom kokosovih palmi i hraniti se kokosovim orasima do kraja života. Ojha.
