Кустурица:
Готовини да дају Нобела
Готовини да дају Нобела
01. децембар 2012.
ВАРАЈУ се они који мисле да је на причу о генералу Готовини стављена тачка. Бојим се да нам се могу десити нова изненађења. Највише због хуманистичког карактера међународне заједнице. Навикавала нас је на хуманистичке бомбе, анђеоска ратовања, на крају, она и њене организације су знале да награде чуваре светског мира.
Не знамо шта је све окачио о врат судија који је ономад одрапио генералу Готовини 24 године затвора. Мора да је било тешко дело, али овај што га је раскачио сигурно има визију. Што је горе, он ништа није урадио ако се сада читава ствар заустави на ослобађању. Лако се може десити да оду даље руководећи се својим хуманистичким идејама. Јер, ако је у "Олуји" протерано више од 200.000 Срба са територије Хрватске, и то није злочин и генерал је слободан, онда мора да је у питању неко хумано дело које нам чини међнародна заједница. Генерал није у "Олуји" побио све што је мрдало испред њега, а могао је?! У том случају, јасно је да има материјала за Нобелов комитет за мир! Требало би да га награде за оно што је могао да уради, а није. Давно су прошла времена Мајке Терезе и типова који тртљају о хуманости и на терену помажу губавим, лепрозним и болесним. Много је људи на планети. Ваља то почистити! Нема више времена за хуманистичка и егзистенцијалистичка наглабања као што су то чинили седамдесетих и осамдесетих. Сада је на снази нови концепт. Када си у прилици да побијеш стотине хиљада људи, убијеш само пар хиљада, одмах се квалификујеш за неку награду. Најбоље ако ти дају за мир. Зашто би, онда, Нобелов комитет за мир чекао у случају Готовине? Амерички председник Обама, тек што је ступио на дужност, послао је само 30.000 нових америчких војника у Авганистан и тако изразио суздржаност, државничку мудрост. Због тога му Нобел није могао измаћи. Замислите колико је он људи могао да побије, а није. Истина, у Авганистану је било спорадичних инцидената. Неко је снимио како маринци убијају цивиле и певају "бај бај америкен пај", али то су само изузеци.
Када је у питању Готовина, у Србији су, чак, и невладине организације узбуђене. Али не због Срба. Њих брине принцип. Мени падају на ум идеје које, сигуран сам, нису идеје међународне заједнице. Ја сам уверен да је тих 200.000 Срба почишћених са територије мултиетничке Хрватске, завршни чин деловања дуета Старчевић-Павелић. Теоретичар и кољач нису до краја, у Другом светском рату, спровели своју идеју о уништењу српских цивила. Старчевић је створио идеју: трећину Срба у Хрватској побити, трећину превести на католичку веру и трећину протерати. Ко се данас бави трећинама. Људи су се окренули целинама, а међу Хрватима скоро да нема један који мисли да ми и остатак света претерујемо са бројевима. Енглеске енциклопедије кажу да је у Јасеновцу убијено преко седам стотина хиљада цивила, углавном Срба. Али, мало који Хрват у то верује. И мало ко од њих може да поверује да ово што се десило у "Олуји" личи на завршни акт деловање тандема Старчевић-Павелић! Јер, суд је пресудио да Готовина није крив. Зашто би неко разбијао главу. У разматрању ове одлуке један од одлучујућих аргумената да је истеривање Срба са територије Хрватске било неизбежно и да се тиме бавила међународна заједница јесте исповест америчког амбасадора Галбрајта из времена "Олује". Он каже да је "Олуја" морала доћи на ред због Сребренице! Међу Србима има оних који иду тако далеко да читаву ствар обрћу наопачке. Све супротно од овог Галбрајта. Кажу да је Сребреница направљена да би се медијски покрило протеривање Срба из Хрватске. Свашта нама Србима пада на ум. Чудан смо ми народ. И логика нам никако не мирује! Ево једног примера! Шта може да буде компликација у доношењу одлуке о додељивању Нобелове награде Готовини.
У затвору лежи Милан Мартић, српски полицајац који се у Крајини борио за опстанак Срба у Хрватској. Он се опирао идеји етничког чишћења али је, на крају, оптужен за етничко чишћење! Ех, сада, пошто је Готовина очистио Хрватску од Срба, Мартић је оптужен за етничко чишћење Хрвата који чине деведесет пет посто становништва Хрватске?! Мало је нелогично. Вероватно ће међународна заједница посегнути за новом логиком коју ми Срби не разумемо. Европа је католички пројекат и цена уласка у то друштво је висока. Она подразумева мноштво ствари које ми никада нећемо разумети. Уосталом, нека мудре главе Нобеловог комитета мисле и доносе своје одлуке без притисака са стране!
Емир Кустурица у Вечерњим новостима
