Mislili su najbolje i najboljeg svog izabraše !
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 16. novembra doneo odluku da oslobodi Džajića od krivičnog gonjenja.Pomilovanje se ne odnosi na Džajićeve saradnike koje, uz Džajića tužilaštvo tereti da su prisvojili oko osam miliona evra od transfera fudbalera. Suđenje će biti nastavljeno prvom sekretaru kluba Milošu Marinkoviću, finansijskom direktoru Vladimiru Cvetkoviću i fudbalskom menadžeru Ranku Stojiću, pošto oni nisu obuhvaćeni pomilovanjem predsednika.
Ako je tačno da se predsednički ukaz o aboliciji odnosi samo na jednu osobu za isto krivično delo za koje je optužnica podignuta protivu organizovane kriminalne grupe , onda je reč o direktnoj diskriminatorskoj odluci . A sa druge strane , ako se krivični postupak vodi protivu ostalih , onda ukaz nije proizvod osnovane sumnje da je ceo proces montiran iz bilo kojih pobuda ; već samovolja personalne postavke koja zloupotrebljava inokosni autoritet institucije predsednika, koji se oslanja i na državna sredstva prinude kao što je i oružana sila ; sa kojom se računa u samovolji i zastrašuje stanovništvo . Samim tim se stvara osnovana sumnja, da su personalne postavke u državnoj upravi umešane u krivično delo , od koga nastoje da izuzmu svog člana organizovane kriminalne grupe / klana .
Ovde je daleko važnije prećutno priznanje osobe koja je obuhvaćena abolicijom ; jer prihvata aboliciju , želeći da izbegne dokazni postupak u sudskom procesu . Bežeći od dokaznog postupka , svak gubi pravo da iznese svoju odbranu i argumentaciju za sopstvenu nedužnost ; a time potvrđuje osnovanost optužbe pravosudnih institucija .
Ovaj slučaj , kao i onaj koji je predhodni predsednik učinio, kad je svojim ukazom dvostrukog ubicu oslobodio sudskog gonjenja ( koji je prekoračio pravo na samoodbranu i počinio teška krivična dela - nakon kojih je pobegao izvan domašaja sudske pravde ), trebalo bi stanovništvu da posluži kao dokaz bezakonja , besčašća i nasilja nad pravdom i poštenjem. Jer tamo gde nema pravde i poštenja , nema sigurnog i bezbednog života za časne i poštene ljude. Srbija ćuti !? Ćuti njena akademija ; ćuti njen univerzitet ; ćuti crkva i rukopoloženi velikodostojnici ; ćuti građanstvo !? Zašto ? Zar je u svima nama stub naše duhovnosti kriminalizovan psihološki profil ! Mora da je tako - kad ćutimo u ovakvim ekstremnim situacijama !
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je 16. novembra doneo odluku da oslobodi Džajića od krivičnog gonjenja.Pomilovanje se ne odnosi na Džajićeve saradnike koje, uz Džajića tužilaštvo tereti da su prisvojili oko osam miliona evra od transfera fudbalera. Suđenje će biti nastavljeno prvom sekretaru kluba Milošu Marinkoviću, finansijskom direktoru Vladimiru Cvetkoviću i fudbalskom menadžeru Ranku Stojiću, pošto oni nisu obuhvaćeni pomilovanjem predsednika.
Ako je tačno da se predsednički ukaz o aboliciji odnosi samo na jednu osobu za isto krivično delo za koje je optužnica podignuta protivu organizovane kriminalne grupe , onda je reč o direktnoj diskriminatorskoj odluci . A sa druge strane , ako se krivični postupak vodi protivu ostalih , onda ukaz nije proizvod osnovane sumnje da je ceo proces montiran iz bilo kojih pobuda ; već samovolja personalne postavke koja zloupotrebljava inokosni autoritet institucije predsednika, koji se oslanja i na državna sredstva prinude kao što je i oružana sila ; sa kojom se računa u samovolji i zastrašuje stanovništvo . Samim tim se stvara osnovana sumnja, da su personalne postavke u državnoj upravi umešane u krivično delo , od koga nastoje da izuzmu svog člana organizovane kriminalne grupe / klana .
Ovde je daleko važnije prećutno priznanje osobe koja je obuhvaćena abolicijom ; jer prihvata aboliciju , želeći da izbegne dokazni postupak u sudskom procesu . Bežeći od dokaznog postupka , svak gubi pravo da iznese svoju odbranu i argumentaciju za sopstvenu nedužnost ; a time potvrđuje osnovanost optužbe pravosudnih institucija .
Ovaj slučaj , kao i onaj koji je predhodni predsednik učinio, kad je svojim ukazom dvostrukog ubicu oslobodio sudskog gonjenja ( koji je prekoračio pravo na samoodbranu i počinio teška krivična dela - nakon kojih je pobegao izvan domašaja sudske pravde ), trebalo bi stanovništvu da posluži kao dokaz bezakonja , besčašća i nasilja nad pravdom i poštenjem. Jer tamo gde nema pravde i poštenja , nema sigurnog i bezbednog života za časne i poštene ljude. Srbija ćuti !? Ćuti njena akademija ; ćuti njen univerzitet ; ćuti crkva i rukopoloženi velikodostojnici ; ćuti građanstvo !? Zašto ? Zar je u svima nama stub naše duhovnosti kriminalizovan psihološki profil ! Mora da je tako - kad ćutimo u ovakvim ekstremnim situacijama !
