Умрем вам ја,
тотално се нешто убедачим,
па ме позове Бог да ме изриба мало
јер никад нисам веровао у њега,
па се ту још више сморим,
анђели рекли пар добрих речи у моју корист,
као, он је песник, стално је поистовећивао нас са девојкама,
али узалуд, ја ем мртав, ем ме Он издепримирао,
и кренем ја низ ливаду, јер је морала бити ливада,
и видим Џона Ленона.
Брате, Џон Ленон!
Чујем нешто пева, прилазим...
Imagine there’s no Heaven…
Е, ******, Џоне, па видиш да смо ту.
Седнем ја поред њега, поделимо џоинт,
кажем – и ја сам писао неке песме...
А он – ма знам, чуо сам за тебе.
И ја умрем.
Џон Ленон чуо за мене.
Наставим ја даље,
кад ето Елвиса и Хендрикса,
зајебавају Кобејна што се убио.
Хмм, занимљиво, и приђем им ја...
Кажем ко сам, питам – зар нису самоубице у Паклу?
Елвис ме погледа мрко, Хендрикс узео гитару,
а Кобејн каже – Go **** yourself.
И ту се ја опет убедачим, кренем...
кад чујем Елвиса – Знам ко си. You’re the Devil in disguise!
И ја умрем.
Елвис Присли чуо за мене.
И ту сам се нешто трајније разведрио,
срео сам пар глумица на које сам се ложио целог живота,
али проблем је био што су умрле пре пола века,
мало смо проћаскали, писао сам им песме, изљубиле ме,
и онда ме обузе бедак јер нисам умро раније, пих.
Кад ето Бога опет, прате га анђели,
и рече Он – Сада си схватио смисао живота.
Ја погледам у анђеле, све риба до рибе, наравно,
нешто ме насмејано гледају...
и упитам Њега – Молим?
И врати он мене на Земљу,
нов живот, нов почетак,
отварам ја очи,
сад ћу свима да причам
о свему што сам видео,
што сам доживео...
кад оно – Ја сам цвет.
Е у пизду материну.
И ту се ја избедачим,
још ме нека оса набијала,
и падне прво вече...
И поједе ме Бик Фердинанд.
И ја умрем.
Дупе ће да ми померају Горе.
тотално се нешто убедачим,
па ме позове Бог да ме изриба мало
јер никад нисам веровао у њега,
па се ту још више сморим,
анђели рекли пар добрих речи у моју корист,
као, он је песник, стално је поистовећивао нас са девојкама,
али узалуд, ја ем мртав, ем ме Он издепримирао,
и кренем ја низ ливаду, јер је морала бити ливада,
и видим Џона Ленона.
Брате, Џон Ленон!
Чујем нешто пева, прилазим...
Imagine there’s no Heaven…
Е, ******, Џоне, па видиш да смо ту.
Седнем ја поред њега, поделимо џоинт,
кажем – и ја сам писао неке песме...
А он – ма знам, чуо сам за тебе.
И ја умрем.
Џон Ленон чуо за мене.
Наставим ја даље,
кад ето Елвиса и Хендрикса,
зајебавају Кобејна што се убио.
Хмм, занимљиво, и приђем им ја...
Кажем ко сам, питам – зар нису самоубице у Паклу?
Елвис ме погледа мрко, Хендрикс узео гитару,
а Кобејн каже – Go **** yourself.
И ту се ја опет убедачим, кренем...
кад чујем Елвиса – Знам ко си. You’re the Devil in disguise!
И ја умрем.
Елвис Присли чуо за мене.
И ту сам се нешто трајније разведрио,
срео сам пар глумица на које сам се ложио целог живота,
али проблем је био што су умрле пре пола века,
мало смо проћаскали, писао сам им песме, изљубиле ме,
и онда ме обузе бедак јер нисам умро раније, пих.
Кад ето Бога опет, прате га анђели,
и рече Он – Сада си схватио смисао живота.
Ја погледам у анђеле, све риба до рибе, наравно,
нешто ме насмејано гледају...
и упитам Њега – Молим?
И врати он мене на Земљу,
нов живот, нов почетак,
отварам ја очи,
сад ћу свима да причам
о свему што сам видео,
што сам доживео...
кад оно – Ја сам цвет.
Е у пизду материну.
И ту се ја избедачим,
још ме нека оса набијала,
и падне прво вече...
И поједе ме Бик Фердинанд.
И ја умрем.
Дупе ће да ми померају Горе.
