.
.
Prišla je leševima samovila i pažljivo ih je odmerila. Sitnija je bila njene građe. Svukla je opremu sa nje i isprobala je njene čizme. Bila je u pravu, savršeno su joj odgovarale. Zbacila je sa sebe neudobnu gradsku haljinu i za trenutak je zastala osmatrajući svoje telo. Nikad nije sumnjala u svoju privlačnost, jer u svakoj drumskoj krčmi imala je ponekog ljubavnika, ali za Svaslavku nikada nije bila dovoljno lepa. Doduše bila je vitka i visoka na majku, ali imala je preširoke bokove i ogromne dojke, nasleđe ljudske krvi. Stopala i šake su joj bili nekako preveliki, ili se to njojzi samo tako činilo. I te njene žilave ruke i noge...
Pustolovni život je na njoj ostavio traga i telo joj je bilo preterano mišićavo i čvornovato za nekoga ko je vilinskoga roda. Kosa joj beše zlatna, ali ona ju je kratko, gotovo muški šišala. Možda je nesvesno bežala od svoga porekla, možda je nesvesno bežala od svoga pola. Ratnička odežda samovila joj se oduvek dopadala. Nije bila onako napadno ženstvena kao što je to bio običaj kod rusalki, niti nepraktična kao kod planinki. Tesno pripijena tunika od tvrde kože, ojačana metalnim pločicama i neupadljivo ukrašena dragim kamenjem, bilo je njen tip odeće. Pantalone su bile izrađene od istoga materijala i zavukla ih je u visoke sare udobnih čizmica.
Najzad je podigla i jednu od njihovih sablji. Zamahnula je nekoliko puta i sa divljenjem je pažljivo osmotrila to predivno oružje. Lagano, savršeno izbalansirano i oštro poput britve. Sečivo ubica. Ipak se nije odrekla ni ono par dragocenosti koje su slučajno zaostale iz toga njenoga nesretnoga pohoda u Arkonu. Dijadema od beloga zlata joj je ostala na glavi, a teška zlatna ogrlica sa čudnim amuletom u obliku zmaja što sebi grize rep ležala joj je položena na grudi. Prsti su joj bili okovani teškim prstenjem i volela je njihov sjaj.
http://1.***************/_eSPXWX6TYeg/TQSfdyvQZNI/AAAAAAAAAQs/Y4ees3bu4tM/s400/SuncRatnik+by+Franco+Folini+2577477767_849a888449.jpg
Pokupila je sve oružje i nakit samovila, a zatim se potrudila da sa opreme one druge ratnice povadi svaki, i najmanji dragulj. Ako su rusalke bile dovoljno lude da ostave ovoliko blago, njoj neće biti teško da ih pokupi. Kupaca se za ovakve stvari uvek nalazilo. Pa, rat možda i nije loša stvar za jednog lopova.
.
Prišla je leševima samovila i pažljivo ih je odmerila. Sitnija je bila njene građe. Svukla je opremu sa nje i isprobala je njene čizme. Bila je u pravu, savršeno su joj odgovarale. Zbacila je sa sebe neudobnu gradsku haljinu i za trenutak je zastala osmatrajući svoje telo. Nikad nije sumnjala u svoju privlačnost, jer u svakoj drumskoj krčmi imala je ponekog ljubavnika, ali za Svaslavku nikada nije bila dovoljno lepa. Doduše bila je vitka i visoka na majku, ali imala je preširoke bokove i ogromne dojke, nasleđe ljudske krvi. Stopala i šake su joj bili nekako preveliki, ili se to njojzi samo tako činilo. I te njene žilave ruke i noge...
Pustolovni život je na njoj ostavio traga i telo joj je bilo preterano mišićavo i čvornovato za nekoga ko je vilinskoga roda. Kosa joj beše zlatna, ali ona ju je kratko, gotovo muški šišala. Možda je nesvesno bežala od svoga porekla, možda je nesvesno bežala od svoga pola. Ratnička odežda samovila joj se oduvek dopadala. Nije bila onako napadno ženstvena kao što je to bio običaj kod rusalki, niti nepraktična kao kod planinki. Tesno pripijena tunika od tvrde kože, ojačana metalnim pločicama i neupadljivo ukrašena dragim kamenjem, bilo je njen tip odeće. Pantalone su bile izrađene od istoga materijala i zavukla ih je u visoke sare udobnih čizmica.
Najzad je podigla i jednu od njihovih sablji. Zamahnula je nekoliko puta i sa divljenjem je pažljivo osmotrila to predivno oružje. Lagano, savršeno izbalansirano i oštro poput britve. Sečivo ubica. Ipak se nije odrekla ni ono par dragocenosti koje su slučajno zaostale iz toga njenoga nesretnoga pohoda u Arkonu. Dijadema od beloga zlata joj je ostala na glavi, a teška zlatna ogrlica sa čudnim amuletom u obliku zmaja što sebi grize rep ležala joj je položena na grudi. Prsti su joj bili okovani teškim prstenjem i volela je njihov sjaj.
http://1.***************/_eSPXWX6TYeg/TQSfdyvQZNI/AAAAAAAAAQs/Y4ees3bu4tM/s400/SuncRatnik+by+Franco+Folini+2577477767_849a888449.jpg
Pokupila je sve oružje i nakit samovila, a zatim se potrudila da sa opreme one druge ratnice povadi svaki, i najmanji dragulj. Ako su rusalke bile dovoljno lude da ostave ovoliko blago, njoj neće biti teško da ih pokupi. Kupaca se za ovakve stvari uvek nalazilo. Pa, rat možda i nije loša stvar za jednog lopova.