Нико се не може померити са места ако нема мотив који ће га на то покренути.. баш као марионету конац.
Оно што је конац луткама у позоришту то је мотив за човека. Могу ако хоћу, али не могу да хоћу, морам сачекати мотив да бих хтео и да бих урадио. Као што марионета мора сачекати повлачење конца да би померила руку.
У деловању слободе нема.
Поента је да човек нема власт над својом вољом, самим тим ни над својим деловањем и да је потпуно та његова воља везана за мотиве који је покрећу. Сам човек је ту "неми посматрач" те марионетске представе где његову вољу покрећу мотиви а да он ту ништа не може. Спољашњи свет доставља мотиве. Најачи од њих побеђује и покреће нас на деловање...нужно! То што ово пишем овде и сада, значи да је то тренутно најачи мотив који ме покренуо. Ја не могу својом вољом ево оставити ово писање и отићи на улицу и дубити на глави. Зашто? Јер немам довољно јак мотив за то? То је за мене немогуће да урадим... као што је за ону марионету немогуће да подигне руку.
Међутим, када би рецимо сада добио позив неке хипотетичне лутрије која би ми понудила премију под условом да изађем на улицу и дубим на глави, ја бих то и урадио, јер би тада имао довoљно јак мотив. И урадио бих то нужно.
Овако иако могу ...то је за мене немогуће све док не наиђе такав мотив.
Ставите се и сами у ту ситуацију.
Да ли можеш ево изаћи напоље на улицу и дубити на глави? Можеш ако хоћеш, ништа лакше од тога, али да би то хтела мораш сачекати довољно јак мотив, тј конац који ће те покренути. Без тога, стојиш у месту.
То је очигледна демонстрација неслободе воље у деловању.
Нема слободу да бира, него ће га покренути најачи мотив у тој ситуацији нужно. Ту нема никавог избора
Али, пустимо апстракције које се разбијају о усађене догме и уобичајена мишљења на која сте навикли, као јаја о зид и узмимо пример.
Ево, даћу ти два мотива између како кажеш ти имаш слободу да бираш.
1) Да устанеш са те столице.
2) Да изађеш на улицу и дубиш на глави.
Ти тврдиш да имаш слободу воље и да можеш изабрати било који од ова два мотива.
Па изволи. Изабери овај други. Изађи на улицу и дуби на глави.
Епа видиш. То што стојиш у месту укопан доказује чак и вама догматама да немате слободу деловања. Него најачи мотив побеђује и покреће вас на деловање нужно. Као што најачи ударац билијарског штапа покреће билијарску куглу, која нема избора. Који штап је најаче удари тај ће је и покренути.
Слобода избора би била када би могао да мењаш реаговање своје воље на исте мотиве.
Рецимо, ако ти се свиђа нека девојка, ова глумица на пример:
Она дакле делује као мотив привлачења на вољу већине мушкараца. Сада, слобода воље би била да делујеш на своју вољу тако да ова девојка престане да ти се свиђа. А то је немогуће за човека.
Симпатији према тој девојци можеш супроставити само неки противмотив (то је она прича о киселом грожђу рецимо) али не можеш изменити деловање тог мотива на твоју вољу на тај начин. Не можеш мењати своју вољу. Везан си за њен карактер као марионета за конце.
ps. Mорам подсетити да слободе има у суштини. Нема је у емпиријском, али је има у интелигибилном карактеру. Зато, и свако има илузију слободе јер наслућеје ту метафизичку слопбоду којa јe основа његoвог бића али која је изван појавног света, док је у појави потпуно везан марионетским концима.
Више о слободи воље..овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/7319-Sloboda-volje
Оно што је конац луткама у позоришту то је мотив за човека. Могу ако хоћу, али не могу да хоћу, морам сачекати мотив да бих хтео и да бих урадио. Као што марионета мора сачекати повлачење конца да би померила руку.
У деловању слободе нема.
Поента је да човек нема власт над својом вољом, самим тим ни над својим деловањем и да је потпуно та његова воља везана за мотиве који је покрећу. Сам човек је ту "неми посматрач" те марионетске представе где његову вољу покрећу мотиви а да он ту ништа не може. Спољашњи свет доставља мотиве. Најачи од њих побеђује и покреће нас на деловање...нужно! То што ово пишем овде и сада, значи да је то тренутно најачи мотив који ме покренуо. Ја не могу својом вољом ево оставити ово писање и отићи на улицу и дубити на глави. Зашто? Јер немам довољно јак мотив за то? То је за мене немогуће да урадим... као што је за ону марионету немогуће да подигне руку.
Међутим, када би рецимо сада добио позив неке хипотетичне лутрије која би ми понудила премију под условом да изађем на улицу и дубим на глави, ја бих то и урадио, јер би тада имао довoљно јак мотив. И урадио бих то нужно.
Овако иако могу ...то је за мене немогуће све док не наиђе такав мотив.
Ставите се и сами у ту ситуацију.
Да ли можеш ево изаћи напоље на улицу и дубити на глави? Можеш ако хоћеш, ништа лакше од тога, али да би то хтела мораш сачекати довољно јак мотив, тј конац који ће те покренути. Без тога, стојиш у месту.
То је очигледна демонстрација неслободе воље у деловању.
Нема слободу да бира, него ће га покренути најачи мотив у тој ситуацији нужно. Ту нема никавог избора
Али, пустимо апстракције које се разбијају о усађене догме и уобичајена мишљења на која сте навикли, као јаја о зид и узмимо пример.
Ево, даћу ти два мотива између како кажеш ти имаш слободу да бираш.
1) Да устанеш са те столице.
2) Да изађеш на улицу и дубиш на глави.
Ти тврдиш да имаш слободу воље и да можеш изабрати било који од ова два мотива.
Па изволи. Изабери овај други. Изађи на улицу и дуби на глави.
Епа видиш. То што стојиш у месту укопан доказује чак и вама догматама да немате слободу деловања. Него најачи мотив побеђује и покреће вас на деловање нужно. Као што најачи ударац билијарског штапа покреће билијарску куглу, која нема избора. Који штап је најаче удари тај ће је и покренути.
Слобода избора би била када би могао да мењаш реаговање своје воље на исте мотиве.
Рецимо, ако ти се свиђа нека девојка, ова глумица на пример:
Она дакле делује као мотив привлачења на вољу већине мушкараца. Сада, слобода воље би била да делујеш на своју вољу тако да ова девојка престане да ти се свиђа. А то је немогуће за човека.
Симпатији према тој девојци можеш супроставити само неки противмотив (то је она прича о киселом грожђу рецимо) али не можеш изменити деловање тог мотива на твоју вољу на тај начин. Не можеш мењати своју вољу. Везан си за њен карактер као марионета за конце.
ps. Mорам подсетити да слободе има у суштини. Нема је у емпиријском, али је има у интелигибилном карактеру. Зато, и свако има илузију слободе јер наслућеје ту метафизичку слопбоду којa јe основа његoвог бића али која је изван појавног света, док је у појави потпуно везан марионетским концима.
Више о слободи воље..овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/7319-Sloboda-volje
НЕМОЈ МИ ГОВОРИТИ ДА МОГУ ЛЕТЕТИ када не могу. Ако неке околоности изазивају у неком тугу он не може следећег тренутка пред истим околноситма осећати радост . То је ФАКТ!!! Шта ти друго могу рећи?
