Прѣ неколико недѣља дођох на помисао написати списак словѣнских ЙАТ-овских корѣна постойећих у данашњем србском йезику.
Употрѣбу слова ЙАТ (Ѣ) прѣпоручуйем свим Србом желѣћим прѣвазићи подѣлу насталу Вуковим штетним дѣловањем и писати йединственим србским правописом, односно особам койе се не желе опрѣдѣљивати између екавскога и ийекавскога изговора. Користећи слово ЙАТ свуда гдѣ постойи разлика међу двома нашима изговорима се добия неопрѣдѣљен, необѣлѣжен начин писања, койим се човѣк не сврстава ни на страну йедних ни других.
Трудиях се од свакога корѣна приказати по неколико найсликовитийих и найразноврстнийих примѣра. Наравно, не бѣше ми циљ приказати све изведенице или облике промѣне. Као прѣдставника корѣна нѣсам обавезно узимао сам корѣн нити његову найкраћу изведеницу; обично узимах найпознатийу или найупечатљивийу.
Такође ми не бѣше циљ наводити ЙАТ-овске корѣне код койих се и код Срба ийекаваца бѣше усталила екавска замѣна, као што йе код рѣчий "стрЕха", "рЕпа" и корѣна нЕки (нЕколико, нЕкуда, нЕгдѣ...). У недоумици остах код корѣна "срѣтати" (са найпознатийом изведеницом "срѣћа"), пошто се и он код ийекаваца у већини изговара екавски (мада знам за употрѣбу облика "срийетати", користи се доста около Подгорице).
Овай списак може бити много користнийи Србом екавцем него ийекавцем, йер други, из ясних разлога, много лакше утврђуйу гдѣ трѣбайу писати ЙАТ а гдѣ не (осим што знайу грѣшком стрпати Ѣ на примѣр у рѣч "одЙЕк"). Екавци су у тежем положайу, па од ийекаваца чешће стављайу Ѣ тамо гдѣ му мѣсто нѣйе, на примѣр у рѣчи или корѣне "мЕсо", "крЕтати", "рЕдови", "вЕзати", "свЕтац" (што сада из незнања или глупости чине пойедини Милови Лацмани)...
Људе желѣће користити при писању слово Ѣ савѣтуйем да га никако не пишу у именах мѣст и у других земљописних називах: "Бийело Поље" (град на сѣверу ЦГ и село у Зети), "Бело Поље" (село у Шумадийи), "Прийепоље" (Србия), "Бийељина" (град у Србской),"Бељина" (село у Шумадийи), "Рийека Црнойевића" (Црна Гора), "Црна Река" (источна Србия), "Београд", "Бела Паланка"...
Исто тако и са личнима именима и презименима: "Вера" и "Вйера" а не "Вѣра", "Белодедић" и "Бйелогрлић" а не "Бѣлодѣдић" или "Бѣлогрлић".
Праштайте ако заборавих неки битан корѣн или направих другу грѣшку.
блѣд (блед, блийед) изблѣдили
брѣг (брег, брийег) брѣжуљак, брѣговит
бѣгати (бегати, бйегати) бѣжати, бѣг, бѣжање, избѣглица
бѣда (беда, бийеда) бѣдник, побѣда, побѣдити, убѣдити, убѣђење
бѣло (бело, бийело) бѣљење, бѣлина,
бѣлѣг (белег, биљег) бѣлѣжити (бележити, биљежити) бѣлѣшка
бѣс (бес, бийес) бѣснѣти (беснети, бйеснити), бѣснило, бѣсан, разбѣснѣти
видѣти (видети, видйети) видѣо (видео, видио) видѣх (видех, видйех, виђех), видѣло
врѣдѣти (вредети, врийедити) поврѣдѣти, поврѣда, уврѣда, врѣђати; врѣдност, врѣдан
врѣжа (врежа, врийежа) уврѣжено (уврежено, уврийежено) уврѣжити
врѣме (време, врийеме) поврѣмен, саврѣмен, врѣменскиеки
вѣверица (веверица, вйеверица)
вѣд- (вед-, вйед-) свѣдок, свѣдочанство, проповѣд, заповѣд, приповѣтка, приповѣдати
вѣжбати (вежбати, вйежбати) вѣжба, вѣжбанка, увѣжбавати
вѣк (век, вийек) вѣчни, вѣчност, увѣк
вѣнац (венац, вийенац) вѣнчати, вѣнчаница
вѣра (вера, вйера) вѣровати, увѣрити, повѣрење, проневѣра, завѣра, увѣрен, вѣрник, вѣроватно
вѣст (вест, вийест) повѣст, извѣстити, извѣстан, вѣстник, извѣштай
вѣтар (ветар, вйетар) вѣтровит
вѣшати (вешати, вйешати)
вѣшт (вешт, вйешт) вѣштина, вѣштица, вѣштак, извѣштити, вѣштачки
гдѣ (где, гдйе, гђе, гди) свугдѣ, негдѣ, овдѣ (овде, овдйе), ондѣ (онде, ондйе)
гнѣв (гнев, гнийев) гнѣван, разгнѣвити
гнѣздо (гнездо, гнийездо) угнѣздити, угнѣжђење
грѣх (грех, грийех) грѣшан, грѣшка, грѣшник, грѣшити, погрѣшно
двѣ (две, двийе)
донѣти (донети, донийети) унѣти, прѣнѣти, изнѣти...
дрѣмати (дремати, дрийемати)
дѣвойка (девойка, дйевойка, ђевойка) дѣвица, дѣвойаштво, дѣвойчица
дѣд (деда, дйед, ђед) дѣдовина
дѣлати (делати, дйелати) дѣло, дѣловање, дѣлање, недѣља, понедѣљак
дѣлити (делити, дийелити) дѣо, подѣла, издѣлити, дѣљење
дѣте (дете, дийете) дѣца, дѣчийи, дѣтињи, дѣтињство, дѣчак
ждрѣбе (ждребе, ждрийебе), ждрѣбица
ждрѣло (ждрело, ждрийело)
желѣзо (железо, жељезо) желѣзница
желѣти (желети, жељети) желѣо (желео, желио), пожелѣти, пожелѣх (пожелех, пожељех)
звѣзда (звезда, звийезда) звѣздан
звѣр (звер, звийер) звѣрски, звѣрињак, звѣрство
зѣвати (зевати, зийевати)
зѣница (зеница, зйеница)
колѣно (колено, кољено) надколѣница, поколѣње
корѣн (корен, корийен) корѣнски, корѣње, искорѣнити
крѣпко (крепко, крийепко) окрѣпити, окрѣпљење, крѣпак
летѣти (летети, летйети) летѣо (летео, летио), полетѣти, полетѣх (полетех, полетйех), летѣлица
лѣво (лево, лийево) лѣвица, лѣвак
лѣгати (легати, лийегати) лѣжем (лежем, лийежем) полѣгати, залѣгати
лѣк (лек, лийек) лѣкар, лѣковит, лѣчити, излѣчење
лѣн (лењ, лийен) лѣност, лѣњост, лѣњивац, лѣнчарити
лѣп (леп, лийеп) лѣпота, лѣпотица
лѣпити (лепити, лийепити) лѣпак, лѣпило, залѣпити, налѣпница
лѣто (лето, љето) лѣтњи, лѣти, лѣтњиковац, лѣтовати, столѣће
лѣшник (лешник, љешник)
медвѣд (медвед, медвйед, међед)
млѣко (млеко, млийеко) млѣчан, млѣкар
млѣти (млети, мљети) самлѣти (самлети, самљети), млѣвено (млевено, мљевено)
мѣњати (мењати, мийењати) промѣна, замѣна, измѣнити, мѣна, примѣна
мѣра (мера, мйера) примѣр, намѣра, размѣра, мѣрити, прѣмѣрити, замѣрити, мѣрење, мѣрно, смѣр, усмѣрити
мѣсец (месец, мйесец) мѣсечина, мѣсечно, мѣсечар
мѣсто (место, мйесто) намѣстити, прѣмѣстити, намѣштай, мѣстимичан, мѣстни
мѣх (мех, мйех, мийех) мѣшина
мѣшати (мешати, мийешати) мѣсити, смѣса, замѣшатељство, мѣшавина, измѣшати
надѣвати (надевати, надийевати) надѣнути, задѣвати, задѣнути, дѣнути
невѣста (невеста, невйеста)
нѣга (нега, нйега, њега) нѣговати, нѣжно
нѣдра (недра, њедра)
нѣм (нем, нийем) нѣмушт, Нѣмац, Нѣмачка
нѣсам (нисам, несам, нийесам), нѣсмо (нисмо, несмо, нийесмо), нѣйе (нийе, нейе), нѣси (ниси, неси, нийеси)... бѣше (беше, бйеше, бийаше), бѣсмо (бесмо, бйесмо, бийасмо), бѣху (беху, бйеху, бийаху)...
плѣн (плен, плийен) заплѣнити
порѣкло (порекло, порийекло)
примѣтити (приметити, примйетити) примѣдба. НАПОМѢНА: не мѣшати ово са корѣном метати (наметнути, уметати, прѣдмет, подметач...) немайућим ЙАТ!
прѣ- (пре-, прийе-) прѣлаз, прѣмор, прѣвара, прѣстол, прѣвод. НАПОМѢНА: и код ийекаваца постойи тежња да користе екавски облик "пре-" у многих рѣчих, као што су преметачина, преговор, преглед
прѣд- (пред, прийед-) напрѣд, прѣдлог, прѣдмет, прѣдставити, прѣдвиђати
прѣко (преко, прийеко) попрѣко, прѣчац, прѣчица, спрѣчити, прѣпрѣка, запрѣчити
прѣсно (пресно, прийесно)
прѣтити (претити, прийетити) прѣтња (ово може бити од корѣна прѣ)
пѣга (пега, пйега) пѣгав
пѣна (пена, пйена) запѣнити, пѣнушаво
пѣсак (песак, пийесак) пѣшчано
пѣсма (песма, пйесма) пѣвати, пѣсник, пѣвач, пѣвац
пѣтао (петао, пийетао) пѣтлови
пѣшачити (пешачити, пйешачити) пѣшке, пѣшак, пѣшадийа
рѣка (река, рийека) рѣчно
рѣтко (ретко, рийетко) рѣдак, прорѣдити, разрѣдити, рѣткост, прорѣђивање. НАПОМѢНА: не мѣшати са корѣном "рѧд", садржућим носно Е а не ЙАТ (ред, редови, уредити, разред, наређење, редовно...).
рѣч (реч, рийеч) рѣченица, рѣчник, нарѣчйе. НАПОМѢНА: глагол "рећи" не садржи ЙАТ! Значи, рекох, рече, рекнем...
рѣшити (решити, рийешити) рѣшење, разрѣшити, рѣшив
савѣт (савет, савйет) савѣтовати, завѣт
сазрѣвати (сазревати, сазрийевати) дозрѣвати, зрѣти (ийекавски облик зрийети се рѣтко користи)
свѣж (свеж, свйеж) свѣжина, освѣжити, освѣжење
свѣст (свест, свийест) свѣстан, несвѣстица
свѣт (свет, свийет) свѣтски, свѣтло, свѣтлост, свѣтиљка, свѣћа, освѣтлити, просвѣта. НАПОМѢНА: рѣчи "свештеник, светост, светац, освета, посвета" су од другога корѣна, "свѧт" са носним Е и не садрже ЙАТ.
слѣд (след, слийед) слѣдити, наслѣдник, послѣдица, наслѣђе, послѣ(д), слѣдећи
слѣз (слез, сљез)
слѣме (слеме, сљеме)
слѣп (слеп, слийеп) слѣпац, ослѣпити, заслѣпљен
смрдѣти (смрдети, смрдйети)
смѣти (смети, смйети) смѣм (смем, смийем), смѣйу (смейу, смийу)
смѣх (смех, смийех) осмѣх, смѣшити, смѣйати (смейати, смийати), смѣшно
снѣвати (сневати, снийевати)
снѣг (снег, снийег) снѣжан, снѣжити
срѣд (сред, срийед) срѣдина, срѣдиште, посрѣдник, срѣда, усрѣдњити
стрѣла (стрела, стрийела) стрѣлац, стрѣљати, устрѣлити
сѣвати (севати, сийевати)
сѣвер (север, сйевер, шьевер) сѣверно
сѣд- 1 сѣдѣти (седети, сйедити, шьеђети), сѣсти (сести, сйести), сѣдиште, сусѣд, сусѣдан, сѣдница, прѣдсѣдник, засѣда, насѣсти, посѣта, сѣдло, бесѣда
сѣд- 2 (сед, сийед) посѣдео, осѣдео
сѣйати (сейати, сийати) сѣтва, сѣме, посѣйати
сѣница (сеница, сйеница - врста птице)
сѣнка (сенка, сйенка) сѣн, сѣнчити
сѣно (сено, сийено) сѣнокос, сѣник
сѣтан (сетан, сйетан) сѣта
сѣћати (сећати, сйећати) сѣћање, подсѣтник
сѣћи (сећи, сйећи) сѣкира, усѣк, просѣк, прѣсѣк, прѣсѣцање, насѣћи
трпѣти (трпети, трпйети) трпѣљивост, прѣтрпѣти
трѣбати (требати, трийебати) употрѣбљив, употрѣбити, употрѣбна. НАПОМѢНА: код пойединих, углавном краћих облика се и код ийекаваца найчешће пише (и говори) само екавски облик: треба, потреба, употреба...
трѣбити (требити, трийебити) истрѣбљење
трѣзан (трезан, трийезан) отрѣзнити
тѣло (тело, тийело) тѣлеса, тѣлесно
тѣрати (терати, тйерати, ћерати) потѣра, истѣрати, утѣрати, натѣрати
тѣсно (тесно, тийесно) притѣснити, тѣснац, тѣскоба
тѣсто (тесто, тийесто) тѣстенина
тѣшити (тешити, тйешити) утѣха, утѣшити
умѣти (умети, умйети) разумѣти, умѣтност, умѣће, подразумѣвати
успѣх (успех, успйех) успѣшно, успѣти, успѣвати, успѣсмо, успѣше
хлѣб (хлеб, хљеб) ухлѣбљење
хтѣти (хтети, хтйети) хтѣдох, хтѣдоше, хтѣо, хтѣли, прохтѣв, захтѣв
цвѣт (цвет, цвийет) цвѣтно, процвѣтати
црѣво (црево, црийево) црѣвно
црѣп (цреп, црийеп)
цѣв (цев, цийев) цѣваница, цѣвка
цѣдити (цедити, цийедити) цѣдиљка, изцѣдак, цѣђење
цѣливати (целивати, цйеливати) цѣлив
цѣло (цело, цйело) цѣлина, цѣловито, цѣлост
цѣна (цена, цийена) уцѣна, процѣнити, непроцѣњив, драгоцѣн
цѣпати (цепати, цийепати) цѣпаница, поцѣпати, цѣпити, разцѣп, расцѣпити
Употрѣбу слова ЙАТ (Ѣ) прѣпоручуйем свим Србом желѣћим прѣвазићи подѣлу насталу Вуковим штетним дѣловањем и писати йединственим србским правописом, односно особам койе се не желе опрѣдѣљивати између екавскога и ийекавскога изговора. Користећи слово ЙАТ свуда гдѣ постойи разлика међу двома нашима изговорима се добия неопрѣдѣљен, необѣлѣжен начин писања, койим се човѣк не сврстава ни на страну йедних ни других.
Трудиях се од свакога корѣна приказати по неколико найсликовитийих и найразноврстнийих примѣра. Наравно, не бѣше ми циљ приказати све изведенице или облике промѣне. Као прѣдставника корѣна нѣсам обавезно узимао сам корѣн нити његову найкраћу изведеницу; обично узимах найпознатийу или найупечатљивийу.
Такође ми не бѣше циљ наводити ЙАТ-овске корѣне код койих се и код Срба ийекаваца бѣше усталила екавска замѣна, као што йе код рѣчий "стрЕха", "рЕпа" и корѣна нЕки (нЕколико, нЕкуда, нЕгдѣ...). У недоумици остах код корѣна "срѣтати" (са найпознатийом изведеницом "срѣћа"), пошто се и он код ийекаваца у већини изговара екавски (мада знам за употрѣбу облика "срийетати", користи се доста около Подгорице).
Овай списак може бити много користнийи Србом екавцем него ийекавцем, йер други, из ясних разлога, много лакше утврђуйу гдѣ трѣбайу писати ЙАТ а гдѣ не (осим што знайу грѣшком стрпати Ѣ на примѣр у рѣч "одЙЕк"). Екавци су у тежем положайу, па од ийекаваца чешће стављайу Ѣ тамо гдѣ му мѣсто нѣйе, на примѣр у рѣчи или корѣне "мЕсо", "крЕтати", "рЕдови", "вЕзати", "свЕтац" (што сада из незнања или глупости чине пойедини Милови Лацмани)...
Људе желѣће користити при писању слово Ѣ савѣтуйем да га никако не пишу у именах мѣст и у других земљописних називах: "Бийело Поље" (град на сѣверу ЦГ и село у Зети), "Бело Поље" (село у Шумадийи), "Прийепоље" (Србия), "Бийељина" (град у Србской),"Бељина" (село у Шумадийи), "Рийека Црнойевића" (Црна Гора), "Црна Река" (источна Србия), "Београд", "Бела Паланка"...
Исто тако и са личнима именима и презименима: "Вера" и "Вйера" а не "Вѣра", "Белодедић" и "Бйелогрлић" а не "Бѣлодѣдић" или "Бѣлогрлић".
Праштайте ако заборавих неки битан корѣн или направих другу грѣшку.
блѣд (блед, блийед) изблѣдили
брѣг (брег, брийег) брѣжуљак, брѣговит
бѣгати (бегати, бйегати) бѣжати, бѣг, бѣжање, избѣглица
бѣда (беда, бийеда) бѣдник, побѣда, побѣдити, убѣдити, убѣђење
бѣло (бело, бийело) бѣљење, бѣлина,
бѣлѣг (белег, биљег) бѣлѣжити (бележити, биљежити) бѣлѣшка
бѣс (бес, бийес) бѣснѣти (беснети, бйеснити), бѣснило, бѣсан, разбѣснѣти
видѣти (видети, видйети) видѣо (видео, видио) видѣх (видех, видйех, виђех), видѣло
врѣдѣти (вредети, врийедити) поврѣдѣти, поврѣда, уврѣда, врѣђати; врѣдност, врѣдан
врѣжа (врежа, врийежа) уврѣжено (уврежено, уврийежено) уврѣжити
врѣме (време, врийеме) поврѣмен, саврѣмен, врѣменскиеки
вѣверица (веверица, вйеверица)
вѣд- (вед-, вйед-) свѣдок, свѣдочанство, проповѣд, заповѣд, приповѣтка, приповѣдати
вѣжбати (вежбати, вйежбати) вѣжба, вѣжбанка, увѣжбавати
вѣк (век, вийек) вѣчни, вѣчност, увѣк
вѣнац (венац, вийенац) вѣнчати, вѣнчаница
вѣра (вера, вйера) вѣровати, увѣрити, повѣрење, проневѣра, завѣра, увѣрен, вѣрник, вѣроватно
вѣст (вест, вийест) повѣст, извѣстити, извѣстан, вѣстник, извѣштай
вѣтар (ветар, вйетар) вѣтровит
вѣшати (вешати, вйешати)
вѣшт (вешт, вйешт) вѣштина, вѣштица, вѣштак, извѣштити, вѣштачки
гдѣ (где, гдйе, гђе, гди) свугдѣ, негдѣ, овдѣ (овде, овдйе), ондѣ (онде, ондйе)
гнѣв (гнев, гнийев) гнѣван, разгнѣвити
гнѣздо (гнездо, гнийездо) угнѣздити, угнѣжђење
грѣх (грех, грийех) грѣшан, грѣшка, грѣшник, грѣшити, погрѣшно
двѣ (две, двийе)
донѣти (донети, донийети) унѣти, прѣнѣти, изнѣти...
дрѣмати (дремати, дрийемати)
дѣвойка (девойка, дйевойка, ђевойка) дѣвица, дѣвойаштво, дѣвойчица
дѣд (деда, дйед, ђед) дѣдовина
дѣлати (делати, дйелати) дѣло, дѣловање, дѣлање, недѣља, понедѣљак
дѣлити (делити, дийелити) дѣо, подѣла, издѣлити, дѣљење
дѣте (дете, дийете) дѣца, дѣчийи, дѣтињи, дѣтињство, дѣчак
ждрѣбе (ждребе, ждрийебе), ждрѣбица
ждрѣло (ждрело, ждрийело)
желѣзо (железо, жељезо) желѣзница
желѣти (желети, жељети) желѣо (желео, желио), пожелѣти, пожелѣх (пожелех, пожељех)
звѣзда (звезда, звийезда) звѣздан
звѣр (звер, звийер) звѣрски, звѣрињак, звѣрство
зѣвати (зевати, зийевати)
зѣница (зеница, зйеница)
колѣно (колено, кољено) надколѣница, поколѣње
корѣн (корен, корийен) корѣнски, корѣње, искорѣнити
крѣпко (крепко, крийепко) окрѣпити, окрѣпљење, крѣпак
летѣти (летети, летйети) летѣо (летео, летио), полетѣти, полетѣх (полетех, полетйех), летѣлица
лѣво (лево, лийево) лѣвица, лѣвак
лѣгати (легати, лийегати) лѣжем (лежем, лийежем) полѣгати, залѣгати
лѣк (лек, лийек) лѣкар, лѣковит, лѣчити, излѣчење
лѣн (лењ, лийен) лѣност, лѣњост, лѣњивац, лѣнчарити
лѣп (леп, лийеп) лѣпота, лѣпотица
лѣпити (лепити, лийепити) лѣпак, лѣпило, залѣпити, налѣпница
лѣто (лето, љето) лѣтњи, лѣти, лѣтњиковац, лѣтовати, столѣће
лѣшник (лешник, љешник)
медвѣд (медвед, медвйед, међед)
млѣко (млеко, млийеко) млѣчан, млѣкар
млѣти (млети, мљети) самлѣти (самлети, самљети), млѣвено (млевено, мљевено)
мѣњати (мењати, мийењати) промѣна, замѣна, измѣнити, мѣна, примѣна
мѣра (мера, мйера) примѣр, намѣра, размѣра, мѣрити, прѣмѣрити, замѣрити, мѣрење, мѣрно, смѣр, усмѣрити
мѣсец (месец, мйесец) мѣсечина, мѣсечно, мѣсечар
мѣсто (место, мйесто) намѣстити, прѣмѣстити, намѣштай, мѣстимичан, мѣстни
мѣх (мех, мйех, мийех) мѣшина
мѣшати (мешати, мийешати) мѣсити, смѣса, замѣшатељство, мѣшавина, измѣшати
надѣвати (надевати, надийевати) надѣнути, задѣвати, задѣнути, дѣнути
невѣста (невеста, невйеста)
нѣга (нега, нйега, њега) нѣговати, нѣжно
нѣдра (недра, њедра)
нѣм (нем, нийем) нѣмушт, Нѣмац, Нѣмачка
нѣсам (нисам, несам, нийесам), нѣсмо (нисмо, несмо, нийесмо), нѣйе (нийе, нейе), нѣси (ниси, неси, нийеси)... бѣше (беше, бйеше, бийаше), бѣсмо (бесмо, бйесмо, бийасмо), бѣху (беху, бйеху, бийаху)...
плѣн (плен, плийен) заплѣнити
порѣкло (порекло, порийекло)
примѣтити (приметити, примйетити) примѣдба. НАПОМѢНА: не мѣшати ово са корѣном метати (наметнути, уметати, прѣдмет, подметач...) немайућим ЙАТ!
прѣ- (пре-, прийе-) прѣлаз, прѣмор, прѣвара, прѣстол, прѣвод. НАПОМѢНА: и код ийекаваца постойи тежња да користе екавски облик "пре-" у многих рѣчих, као што су преметачина, преговор, преглед
прѣд- (пред, прийед-) напрѣд, прѣдлог, прѣдмет, прѣдставити, прѣдвиђати
прѣко (преко, прийеко) попрѣко, прѣчац, прѣчица, спрѣчити, прѣпрѣка, запрѣчити
прѣсно (пресно, прийесно)
прѣтити (претити, прийетити) прѣтња (ово може бити од корѣна прѣ)
пѣга (пега, пйега) пѣгав
пѣна (пена, пйена) запѣнити, пѣнушаво
пѣсак (песак, пийесак) пѣшчано
пѣсма (песма, пйесма) пѣвати, пѣсник, пѣвач, пѣвац
пѣтао (петао, пийетао) пѣтлови
пѣшачити (пешачити, пйешачити) пѣшке, пѣшак, пѣшадийа
рѣка (река, рийека) рѣчно
рѣтко (ретко, рийетко) рѣдак, прорѣдити, разрѣдити, рѣткост, прорѣђивање. НАПОМѢНА: не мѣшати са корѣном "рѧд", садржућим носно Е а не ЙАТ (ред, редови, уредити, разред, наређење, редовно...).
рѣч (реч, рийеч) рѣченица, рѣчник, нарѣчйе. НАПОМѢНА: глагол "рећи" не садржи ЙАТ! Значи, рекох, рече, рекнем...
рѣшити (решити, рийешити) рѣшење, разрѣшити, рѣшив
савѣт (савет, савйет) савѣтовати, завѣт
сазрѣвати (сазревати, сазрийевати) дозрѣвати, зрѣти (ийекавски облик зрийети се рѣтко користи)
свѣж (свеж, свйеж) свѣжина, освѣжити, освѣжење
свѣст (свест, свийест) свѣстан, несвѣстица
свѣт (свет, свийет) свѣтски, свѣтло, свѣтлост, свѣтиљка, свѣћа, освѣтлити, просвѣта. НАПОМѢНА: рѣчи "свештеник, светост, светац, освета, посвета" су од другога корѣна, "свѧт" са носним Е и не садрже ЙАТ.
слѣд (след, слийед) слѣдити, наслѣдник, послѣдица, наслѣђе, послѣ(д), слѣдећи
слѣз (слез, сљез)
слѣме (слеме, сљеме)
слѣп (слеп, слийеп) слѣпац, ослѣпити, заслѣпљен
смрдѣти (смрдети, смрдйети)
смѣти (смети, смйети) смѣм (смем, смийем), смѣйу (смейу, смийу)
смѣх (смех, смийех) осмѣх, смѣшити, смѣйати (смейати, смийати), смѣшно
снѣвати (сневати, снийевати)
снѣг (снег, снийег) снѣжан, снѣжити
срѣд (сред, срийед) срѣдина, срѣдиште, посрѣдник, срѣда, усрѣдњити
стрѣла (стрела, стрийела) стрѣлац, стрѣљати, устрѣлити
сѣвати (севати, сийевати)
сѣвер (север, сйевер, шьевер) сѣверно
сѣд- 1 сѣдѣти (седети, сйедити, шьеђети), сѣсти (сести, сйести), сѣдиште, сусѣд, сусѣдан, сѣдница, прѣдсѣдник, засѣда, насѣсти, посѣта, сѣдло, бесѣда
сѣд- 2 (сед, сийед) посѣдео, осѣдео
сѣйати (сейати, сийати) сѣтва, сѣме, посѣйати
сѣница (сеница, сйеница - врста птице)
сѣнка (сенка, сйенка) сѣн, сѣнчити
сѣно (сено, сийено) сѣнокос, сѣник
сѣтан (сетан, сйетан) сѣта
сѣћати (сећати, сйећати) сѣћање, подсѣтник
сѣћи (сећи, сйећи) сѣкира, усѣк, просѣк, прѣсѣк, прѣсѣцање, насѣћи
трпѣти (трпети, трпйети) трпѣљивост, прѣтрпѣти
трѣбати (требати, трийебати) употрѣбљив, употрѣбити, употрѣбна. НАПОМѢНА: код пойединих, углавном краћих облика се и код ийекаваца найчешће пише (и говори) само екавски облик: треба, потреба, употреба...
трѣбити (требити, трийебити) истрѣбљење
трѣзан (трезан, трийезан) отрѣзнити
тѣло (тело, тийело) тѣлеса, тѣлесно
тѣрати (терати, тйерати, ћерати) потѣра, истѣрати, утѣрати, натѣрати
тѣсно (тесно, тийесно) притѣснити, тѣснац, тѣскоба
тѣсто (тесто, тийесто) тѣстенина
тѣшити (тешити, тйешити) утѣха, утѣшити
умѣти (умети, умйети) разумѣти, умѣтност, умѣће, подразумѣвати
успѣх (успех, успйех) успѣшно, успѣти, успѣвати, успѣсмо, успѣше
хлѣб (хлеб, хљеб) ухлѣбљење
хтѣти (хтети, хтйети) хтѣдох, хтѣдоше, хтѣо, хтѣли, прохтѣв, захтѣв
цвѣт (цвет, цвийет) цвѣтно, процвѣтати
црѣво (црево, црийево) црѣвно
црѣп (цреп, црийеп)
цѣв (цев, цийев) цѣваница, цѣвка
цѣдити (цедити, цийедити) цѣдиљка, изцѣдак, цѣђење
цѣливати (целивати, цйеливати) цѣлив
цѣло (цело, цйело) цѣлина, цѣловито, цѣлост
цѣна (цена, цийена) уцѣна, процѣнити, непроцѣњив, драгоцѣн
цѣпати (цепати, цийепати) цѣпаница, поцѣпати, цѣпити, разцѣп, расцѣпити
