Snovi

Otkucava jos jedan sitan sat
Bogatstvo bih dala da u ovom mraku cujem tvoj glas
Koliko god da se trudim , ne nazirem spas

Gde su ona dobra ,cudvotrna bica?
Koja dolete na krilima poslednjeg trenutka da nas spasu od zla i uroka!?
Nebo je zaspalo, ne salje ni jedan subinski znak, da nas spreci da poverujemo u kraj.

Ako odozgo neko gleda sve
I cita nase misli i sne
Da li oseca bol kao i mi, kad sve to nestane?

Pred mojim ocima nize se gomila nevaznih trenutaka
Od njih nastaje jedna prelepa slika
Koja me prati uvek i svuda

Ne znam da li te je bolelo ,kad si oci sklapao?
Da li si spokojno zaspao?
Ili si se od svega toga branio?!

Ne znam, da li te je pritisla u grudima kao mene tuga?!
Kao onog casa kada sam cula da se jedna zvezda ugasila
U prah i zaborav zauvek pretvorila, a bila je najlepsa...

Mozda si nasmejan bio, mozda si prelepe boje video
Mozda je vecnost prepuna neznih pokreta i zvukova
Samo se nadam da nije hladna i surova .

Nocas ces mi svratiti u mojim nemirnim snovima
Da me darujes komadicem zagrljaja i osmeha
A ja cu se srecna jutrom probuditi, kao da sam uz tebe zaspala
I dugo, dugo necu biti svesna da sam sve to sanjala...