Prethodni delovi:
http://forum.krstarica.com/entry.php/26574-TAJNE-HRONIKE-27.-DEO-1-2
http://forum.krstarica.com/entry.php/26575-TAJNE-HRONIKE-27.-DEO-2-2
Morgana, oslobođena fizičkog tela, lebdela je astralom, moćno šireći krila suptilne sokolice. Tu i tamo bi ispustila glasan pisak, čisto da se podseti da još uvek postoji, ali i da se konačno rešila stega prostog, materijalnog tela koje joj je i onako samo smetalo. Za trenutak je zaustavila tok misli, da oseti moć tišine. Pustila je da je prožme odjek sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. Znala je ko se približava...
Nije prošlo puno vremena, a na astralu se stvorio neobičan vihor. Astralni entiteti su se uznemirili, mahnito menjajući oblike, i sklanjajući se pred nečim do sada nesvakidašnjim. Morgana u obličju suptilne sokolice je osetila kako joj vihor prožima perje; zalepršala je krilima, i započela ples života i smrti, ples na ivici, oličen u divljem kovitlanju žustrog vetra i neobične ptice koja leti kljunom nagore...i kada je odjek postao prejak, tada počeše da se smiruju tokovi etra.... i stajali su jedno nasuprot drugome - Adeptus i Morgana.
Adeptus, u svom obličju Gospodara Vazduha, duge bele kose, i Morgana, koja je poprimila obličje ženske siluete čije su oči i dalje bile goruće, a osmeh krvav...
"Osetila sam da ćeš se vratiti", prošaputala je Morgana.
"To nikad nije ni bilo dovedeno u pitanje", odgovori Adeptus, čvrsto zagrlivši Morganu, "A sada želim da ti ispričam nove ideje."
"Jako me zanima da ih čujem", uzdahnu Morgana, "Vidiš kako se sve iskomplikovalo. Od običnog rušenja temelja nastala je čitava... gužva. Ipak nije tako lako srušiti čitav svet. Stari Bogovi se bune i okupljaju se. Amaunet je i dalje vezana za stare tokove. Ars Vicisti je zarobljen u obličju onog klipana, Ognjena (pri tome je besno proškrgutala zubima). Jedino što sam mogla da uradim jeste da se preobrazim, ne bih li postala jača, alhemičarskom reakcijom...a na materijalnom nivou već imam Lokija, ako već treba da pošaljem neku poruku, ili ispratim stanje. Mada, nama bogovima nije problem napraviti i novo materijalno telo.. ono staro mi je samo dosadilo, sprečavalo me je da ostvarim svoj pun potencijal".
"Jasno, seko", odgovori Adeptus, "Ali hajde da ubrzamo ceo taj proces rušenja i borbe. Nemam više strpljenja. Hajde da istupimo pred samu Boginju, Majku Prirodu!"
"Pred nju?!" zgranu se Morgana, "Ali ni jednoj majci nije drago da joj se deca svađaju.. pa ni Boginji. Ne verujem da bi podržala naš plan drastičnog preobražaja.. a posebno mislim na istrebljenje iluzara."
"Nemoj biti baš tako sigurna, Morgana", uzvrati Adeptus, "Kada joj potpuno izložimo blagodeti novog poretka, neće moći da nas odbije."
Morgana je zastala.
"Nemamo šta da izgubimo, zar ne?" klimnula je potvrdno Adeptusu. Zatim se preobrazila u sokolicu, i poletela ka centru kosmosa, nošena divljim vihorom...
***
U sferi tkanoj od magli vrlih svetova, ako bismo se zagledali u jarku svetlost, spoznali bi obličje žene, pradavno, pramaterinsko, lice Nje koja je Stvoriteljka svega... Ispred nje stajali su Adeptus, prelepi muškarac duge bele kose, i Morgana, suptilna ženska senka na kojoj su se pak isticale goruće oči.
Adeptus je izvadio svoju magičnu frulu i zasvirao fascinantnu melodiju, a slike počeše da se stvaraju. Stvarao je slike budućeg sveta, svet gde nema starih bogova, gde je magija oslobođena, gde je svesnost visoka, i gde - nema iluzara, ograničenih i sklonih manipulaciji. Na vrhu sveta u toj viziji, stajali su Morgana i Adeptus, večito ujedinjeni alhemijskim venčanjem...
Ona, Boginja, je pratila slike koje su se nizale vođene magičnom melodijom. Zatim je pokretom ruke prekinula čudesni zvuk frule.
"Znam šta ste želeli", rekla je Ona, "Posmatram vas već duže vreme. Nije ni prvi ni poslednji put da mi se deca otmu kontroli i da požele da prekrajaju već stvoreno... Znate suštinu. Priroda nije pravedna, ona je tačna. Da biste imali moju podršku, morate da ispunite i neke uslove".
"Koje? upita Adeptus.
"Pogledajte se vas dvoje", prebaci Boginja, "Da li znate koliko je snage potrebno da bi bili uspešni nosioci novog sveta? Mislite da je tek tako lako prekrojiti čitav svet? Ne, potrebne su žrtve", reče Ona, i lice joj se za trenutak smračilo u obličje Starice Majke.
Morgana i Adeptus su je netremice gledali...
"Odlučila sam", jasno je rekla Ona, "Ako želite da vas podržim, dokažite da ste dostojni Bogovi novog sveta, da ste ostavili sve ljudske osobine iza sebe. Prevaziđite sebe. Ti, Adeptus, koji si živeo jako dugo među iluzarima, i postao si nekontrolisan.. želim da odeš u Začaranu Šumu i da tamo neko vreme živiš povučeno, osluškujući sebe i stičući samokontrolu. Ti, Morgana, usled razočarenja povukla si se od sveta, i sada je vreme da to promeniš, da dokažeš da možeš da budeš fleksibilna. Stvoriću ti novo fizičko telo, i tvoj zadatak je da odeš među iluzare, i da ih shvatiš, ali zaista... i da živiš sa njima neko vreme, potpuno prilagođena."
"Koliko to dugo treba da traje?" iznervirano reče Adeptus.
"Koliko ja odredim", osmehnu se Boginja, a njen osmeh je sad pokazivao lice Zrele Žene, "Kada dokažete da možete razviti strpljenje, samokontrolu, svesnost koja dolikuje bogovima, a ne običnim entitetima... ako i dalje budete ostali pri svom planu, ja sam uz vas. Pomoći ću vam da preobrazimo Svet".
"Nema šanse!" viknu Adeptus, "Radije ću svojeručno lomiti komad po komad starog sveta"...
"Čekaj", zaustavi ga Morgana, "Ovo je šansa da preobražaj uradimo ne stihijski, nego uz podršku kosmosa. Samo nam treba strpljenja. Malo li je?"
Adeptus se iznenadi, "Zar su to reči impulsivne gospodarice Vatre?"
Morgana sleže ramenima, "Ima i svojih prednosti kad se doživi alhemičarski preobražaj. Impuls je sada drugačije prirode".
Adeptus se zamisli. Privlačila ga je misao da svoje i Morganine planove ostvari uz pomoć Najviše Boginje... jer tada će nov svet biti neuništiv, blagoslovljen od strane same Stvoriteljke.
"Dobro. Pristajemo", čvrsto reče Adeptus, stisnuvši Morganinu ruku, "Istrajaćemo".
"I još nešto..." reče Boginja, "Ne želim da se moja deca svađaju. Bilo bi lepo da su i Amaunet i Ars Vicisti pri vašim planovima. Ali, kako ćete ih privoleti, ne znam. Da bi Ars Vicisti prevladao nad Ognjenom, potreban mu je magijski pripravak čije osobine tek treba da otkrijete. A sa Amaunet će ići malo teže. U međuvremenu se desilo štošta. Ne zaboravite da na Zemlji vreme teče mnogo brže nego ovde. Amaunet želi da napusti božansku sferu i da postane obična smrtnica."
"Štaaa?!" viknuše uglas Morgana i Adeptus.
"Da, deco moja," reče Boginja, "Ona nije više zainteresovana da bude Gospodarica Zemlje. I tako-tako nije bila oduševljena vašim planovima, znate i sami. A sada... sada se zaljubila u smrtnika, i poučena teškim Morganinim iskustvom koje govori da je nemoguće održati vezu između božanstva i smrtnika, ona želi da napusti božansku prirodu, i da se potpuno prepusti materiji. Uostalom, videćete i sami... Morgana, ti ćeš je sresti, a najverovatnije i Ognjena, odnosno Ars Vicistija, pošto ćeš se aktivno kretati u materijalnom svetu...A sada, da li ste spremni?"
"Da", prošašutaše gospodar Vazduha i gospodarica Vatre, čvrsto isprepletavši prste na rukama...
"Za par trenutaka, ti, Morgana, ćeš se obreti u materijalnom svetu. Dobićeš solidno telo tridesetih godina, i imaćeš iluzarske obaveze. Imaćeš posao, hobi, i sve što iluzara čini iluzarom. U materijalnom svetu ćeš se zvati Valerija. Ti, Adeptus, ćeš se obreti u Začaranoj Šumi, i pokušati da izgradiš temeljnu samokontrolu. A prvo ćeš se morati suočiti sa gnevom stanovnika Šume, koji su ogorčeni na tebe, jer se osećaju izdanim... Ako uspete da izgradite nove osobine tako da nadrastete sebe, ja sam uz vas", reče Ona. Već sledećeg momenta, pljesnu rukama...
Morgana za trenutak izgubi svest... a kada se probudila, shvatila je da se nalazi u kancelariji pretrpanoj papirima, da je obučena u formalno odelo... Dobro je pogledala sebe i prostoriju oko sebe, i zapitala se kako će od sada da hoda u štiklama, a bez svog plamenog biča? U prostoriju je upao smešni čovečuljak i rekao: "Hej, Valerija, jesi li videla moj primerak Zakona o obligacionim odnosima? Trebalo bi da ga kopiram makar u dva primerka, stalno ga gubim"... Morgana se još jednom osvrnu po kancelariji, pojmivši otprilike kako će izgledati njen iluzarski deo života.
Adeptus za trenutak izgubi svest... a kada se probudio, našao se u Morganinoj fotelji u Začaranoj Šumi. Kad mu se razbistrilo u glavi, ugledao je malu vilu Fejt kako ogorčeno upire prstom u njega, uz jecaj "Više voliš seku nego mene!"
"Samokontrola?", pomislio je, "Ovo će teško ići"...
NASTAVLJA SE ...
http://forum.krstarica.com/entry.php/26574-TAJNE-HRONIKE-27.-DEO-1-2
http://forum.krstarica.com/entry.php/26575-TAJNE-HRONIKE-27.-DEO-2-2
Morgana, oslobođena fizičkog tela, lebdela je astralom, moćno šireći krila suptilne sokolice. Tu i tamo bi ispustila glasan pisak, čisto da se podseti da još uvek postoji, ali i da se konačno rešila stega prostog, materijalnog tela koje joj je i onako samo smetalo. Za trenutak je zaustavila tok misli, da oseti moć tišine. Pustila je da je prožme odjek sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. Znala je ko se približava...
Nije prošlo puno vremena, a na astralu se stvorio neobičan vihor. Astralni entiteti su se uznemirili, mahnito menjajući oblike, i sklanjajući se pred nečim do sada nesvakidašnjim. Morgana u obličju suptilne sokolice je osetila kako joj vihor prožima perje; zalepršala je krilima, i započela ples života i smrti, ples na ivici, oličen u divljem kovitlanju žustrog vetra i neobične ptice koja leti kljunom nagore...i kada je odjek postao prejak, tada počeše da se smiruju tokovi etra.... i stajali su jedno nasuprot drugome - Adeptus i Morgana.
Adeptus, u svom obličju Gospodara Vazduha, duge bele kose, i Morgana, koja je poprimila obličje ženske siluete čije su oči i dalje bile goruće, a osmeh krvav...
"Osetila sam da ćeš se vratiti", prošaputala je Morgana.
"To nikad nije ni bilo dovedeno u pitanje", odgovori Adeptus, čvrsto zagrlivši Morganu, "A sada želim da ti ispričam nove ideje."
"Jako me zanima da ih čujem", uzdahnu Morgana, "Vidiš kako se sve iskomplikovalo. Od običnog rušenja temelja nastala je čitava... gužva. Ipak nije tako lako srušiti čitav svet. Stari Bogovi se bune i okupljaju se. Amaunet je i dalje vezana za stare tokove. Ars Vicisti je zarobljen u obličju onog klipana, Ognjena (pri tome je besno proškrgutala zubima). Jedino što sam mogla da uradim jeste da se preobrazim, ne bih li postala jača, alhemičarskom reakcijom...a na materijalnom nivou već imam Lokija, ako već treba da pošaljem neku poruku, ili ispratim stanje. Mada, nama bogovima nije problem napraviti i novo materijalno telo.. ono staro mi je samo dosadilo, sprečavalo me je da ostvarim svoj pun potencijal".
"Jasno, seko", odgovori Adeptus, "Ali hajde da ubrzamo ceo taj proces rušenja i borbe. Nemam više strpljenja. Hajde da istupimo pred samu Boginju, Majku Prirodu!"
"Pred nju?!" zgranu se Morgana, "Ali ni jednoj majci nije drago da joj se deca svađaju.. pa ni Boginji. Ne verujem da bi podržala naš plan drastičnog preobražaja.. a posebno mislim na istrebljenje iluzara."
"Nemoj biti baš tako sigurna, Morgana", uzvrati Adeptus, "Kada joj potpuno izložimo blagodeti novog poretka, neće moći da nas odbije."
Morgana je zastala.
"Nemamo šta da izgubimo, zar ne?" klimnula je potvrdno Adeptusu. Zatim se preobrazila u sokolicu, i poletela ka centru kosmosa, nošena divljim vihorom...
***
U sferi tkanoj od magli vrlih svetova, ako bismo se zagledali u jarku svetlost, spoznali bi obličje žene, pradavno, pramaterinsko, lice Nje koja je Stvoriteljka svega... Ispred nje stajali su Adeptus, prelepi muškarac duge bele kose, i Morgana, suptilna ženska senka na kojoj su se pak isticale goruće oči.
Adeptus je izvadio svoju magičnu frulu i zasvirao fascinantnu melodiju, a slike počeše da se stvaraju. Stvarao je slike budućeg sveta, svet gde nema starih bogova, gde je magija oslobođena, gde je svesnost visoka, i gde - nema iluzara, ograničenih i sklonih manipulaciji. Na vrhu sveta u toj viziji, stajali su Morgana i Adeptus, večito ujedinjeni alhemijskim venčanjem...
Ona, Boginja, je pratila slike koje su se nizale vođene magičnom melodijom. Zatim je pokretom ruke prekinula čudesni zvuk frule.
"Znam šta ste želeli", rekla je Ona, "Posmatram vas već duže vreme. Nije ni prvi ni poslednji put da mi se deca otmu kontroli i da požele da prekrajaju već stvoreno... Znate suštinu. Priroda nije pravedna, ona je tačna. Da biste imali moju podršku, morate da ispunite i neke uslove".
"Koje? upita Adeptus.
"Pogledajte se vas dvoje", prebaci Boginja, "Da li znate koliko je snage potrebno da bi bili uspešni nosioci novog sveta? Mislite da je tek tako lako prekrojiti čitav svet? Ne, potrebne su žrtve", reče Ona, i lice joj se za trenutak smračilo u obličje Starice Majke.
Morgana i Adeptus su je netremice gledali...
"Odlučila sam", jasno je rekla Ona, "Ako želite da vas podržim, dokažite da ste dostojni Bogovi novog sveta, da ste ostavili sve ljudske osobine iza sebe. Prevaziđite sebe. Ti, Adeptus, koji si živeo jako dugo među iluzarima, i postao si nekontrolisan.. želim da odeš u Začaranu Šumu i da tamo neko vreme živiš povučeno, osluškujući sebe i stičući samokontrolu. Ti, Morgana, usled razočarenja povukla si se od sveta, i sada je vreme da to promeniš, da dokažeš da možeš da budeš fleksibilna. Stvoriću ti novo fizičko telo, i tvoj zadatak je da odeš među iluzare, i da ih shvatiš, ali zaista... i da živiš sa njima neko vreme, potpuno prilagođena."
"Koliko to dugo treba da traje?" iznervirano reče Adeptus.
"Koliko ja odredim", osmehnu se Boginja, a njen osmeh je sad pokazivao lice Zrele Žene, "Kada dokažete da možete razviti strpljenje, samokontrolu, svesnost koja dolikuje bogovima, a ne običnim entitetima... ako i dalje budete ostali pri svom planu, ja sam uz vas. Pomoći ću vam da preobrazimo Svet".
"Nema šanse!" viknu Adeptus, "Radije ću svojeručno lomiti komad po komad starog sveta"...
"Čekaj", zaustavi ga Morgana, "Ovo je šansa da preobražaj uradimo ne stihijski, nego uz podršku kosmosa. Samo nam treba strpljenja. Malo li je?"
Adeptus se iznenadi, "Zar su to reči impulsivne gospodarice Vatre?"
Morgana sleže ramenima, "Ima i svojih prednosti kad se doživi alhemičarski preobražaj. Impuls je sada drugačije prirode".
Adeptus se zamisli. Privlačila ga je misao da svoje i Morganine planove ostvari uz pomoć Najviše Boginje... jer tada će nov svet biti neuništiv, blagoslovljen od strane same Stvoriteljke.
"Dobro. Pristajemo", čvrsto reče Adeptus, stisnuvši Morganinu ruku, "Istrajaćemo".
"I još nešto..." reče Boginja, "Ne želim da se moja deca svađaju. Bilo bi lepo da su i Amaunet i Ars Vicisti pri vašim planovima. Ali, kako ćete ih privoleti, ne znam. Da bi Ars Vicisti prevladao nad Ognjenom, potreban mu je magijski pripravak čije osobine tek treba da otkrijete. A sa Amaunet će ići malo teže. U međuvremenu se desilo štošta. Ne zaboravite da na Zemlji vreme teče mnogo brže nego ovde. Amaunet želi da napusti božansku sferu i da postane obična smrtnica."
"Štaaa?!" viknuše uglas Morgana i Adeptus.
"Da, deco moja," reče Boginja, "Ona nije više zainteresovana da bude Gospodarica Zemlje. I tako-tako nije bila oduševljena vašim planovima, znate i sami. A sada... sada se zaljubila u smrtnika, i poučena teškim Morganinim iskustvom koje govori da je nemoguće održati vezu između božanstva i smrtnika, ona želi da napusti božansku prirodu, i da se potpuno prepusti materiji. Uostalom, videćete i sami... Morgana, ti ćeš je sresti, a najverovatnije i Ognjena, odnosno Ars Vicistija, pošto ćeš se aktivno kretati u materijalnom svetu...A sada, da li ste spremni?"
"Da", prošašutaše gospodar Vazduha i gospodarica Vatre, čvrsto isprepletavši prste na rukama...
"Za par trenutaka, ti, Morgana, ćeš se obreti u materijalnom svetu. Dobićeš solidno telo tridesetih godina, i imaćeš iluzarske obaveze. Imaćeš posao, hobi, i sve što iluzara čini iluzarom. U materijalnom svetu ćeš se zvati Valerija. Ti, Adeptus, ćeš se obreti u Začaranoj Šumi, i pokušati da izgradiš temeljnu samokontrolu. A prvo ćeš se morati suočiti sa gnevom stanovnika Šume, koji su ogorčeni na tebe, jer se osećaju izdanim... Ako uspete da izgradite nove osobine tako da nadrastete sebe, ja sam uz vas", reče Ona. Već sledećeg momenta, pljesnu rukama...
Morgana za trenutak izgubi svest... a kada se probudila, shvatila je da se nalazi u kancelariji pretrpanoj papirima, da je obučena u formalno odelo... Dobro je pogledala sebe i prostoriju oko sebe, i zapitala se kako će od sada da hoda u štiklama, a bez svog plamenog biča? U prostoriju je upao smešni čovečuljak i rekao: "Hej, Valerija, jesi li videla moj primerak Zakona o obligacionim odnosima? Trebalo bi da ga kopiram makar u dva primerka, stalno ga gubim"... Morgana se još jednom osvrnu po kancelariji, pojmivši otprilike kako će izgledati njen iluzarski deo života.
Adeptus za trenutak izgubi svest... a kada se probudio, našao se u Morganinoj fotelji u Začaranoj Šumi. Kad mu se razbistrilo u glavi, ugledao je malu vilu Fejt kako ogorčeno upire prstom u njega, uz jecaj "Više voliš seku nego mene!"
"Samokontrola?", pomislio je, "Ovo će teško ići"...
NASTAVLJA SE ...
