...cika Smrti..jesam li ja dobar...?...
...Mene ne morate prihvatati..ja ni sebe samog prihvatio nisam..ni zivot nisam , a ipak... zivim.
... Zivot..to je tren koji vodi ka trulezi..ka smrti..a smrt je jedino sigurna..vecna.. , Ona je strpljiva..zna plasljivog coveka..poznaje mu strah..i sve vreme mu govori..tu sam ja , cekam te..dodji mi..dodji...zaplesi samnom..odigraj taj poslednji ples i putuj u nistavilo..jer rupa duboka dva metra i nije nista drugo do nistavilo..Jel da?
...A covek..nesvestan svoje lepote.. spozna je tek onog momenta kad se sretne sa smrti..zuri da sagori..toliko se jadan trudi da sto duze zivi da mu bitno nije ni kako zivi..Eeej covece..zastani na tren..pogledaj u sebe..pogledaj prvo oko sebe..ma samo pogledaj..dosta si srljao zatvorenih ociju..skini povez..Vidi..vidis li svu svoju lepotu !?...spoznaj se i ne cekaj smrt da ti kaze koliko si divan...ne cekaj momenat da iz telesnog oklopa izbije dusa ravna suncevom sjaju..Pobedi svoju nemoc i kopaj , ...kopaj pitanjima ..delima.. rukama...kopaj i nadji vise tog sjajnog sebe..zasijaj u svom tom sjaju i budi...ma samo budi....
Budi se covece..vreme je da ustanes..da se probudis..kreni u susret sa smrcu...Svoje telo polozi u zemlju crnu..posadi svoje zlo u tu zemlju...dobar bio nisi ni dok si ziveo...Vreme ti je da upoznas sebe dobrog , jer te jedino smrt izgleda moze naterati da upoznas dobroga sebe..
...Dobro je..Mrtav si sad..Sad si dobar..Sad znas da si dobar..A mogao si ti to saznati i ranije..Znas kako se kaze..nikad nije kasno.......
...da se umre.......
...jer smrt je lepa samo dok se ceka.....
...ja necu da umrem cekajuci svoju smrt..
...A ti..?..
...Mene ne morate prihvatati..ja ni sebe samog prihvatio nisam..ni zivot nisam , a ipak... zivim.
... Zivot..to je tren koji vodi ka trulezi..ka smrti..a smrt je jedino sigurna..vecna.. , Ona je strpljiva..zna plasljivog coveka..poznaje mu strah..i sve vreme mu govori..tu sam ja , cekam te..dodji mi..dodji...zaplesi samnom..odigraj taj poslednji ples i putuj u nistavilo..jer rupa duboka dva metra i nije nista drugo do nistavilo..Jel da?
...A covek..nesvestan svoje lepote.. spozna je tek onog momenta kad se sretne sa smrti..zuri da sagori..toliko se jadan trudi da sto duze zivi da mu bitno nije ni kako zivi..Eeej covece..zastani na tren..pogledaj u sebe..pogledaj prvo oko sebe..ma samo pogledaj..dosta si srljao zatvorenih ociju..skini povez..Vidi..vidis li svu svoju lepotu !?...spoznaj se i ne cekaj smrt da ti kaze koliko si divan...ne cekaj momenat da iz telesnog oklopa izbije dusa ravna suncevom sjaju..Pobedi svoju nemoc i kopaj , ...kopaj pitanjima ..delima.. rukama...kopaj i nadji vise tog sjajnog sebe..zasijaj u svom tom sjaju i budi...ma samo budi....
Budi se covece..vreme je da ustanes..da se probudis..kreni u susret sa smrcu...Svoje telo polozi u zemlju crnu..posadi svoje zlo u tu zemlju...dobar bio nisi ni dok si ziveo...Vreme ti je da upoznas sebe dobrog , jer te jedino smrt izgleda moze naterati da upoznas dobroga sebe..
...Dobro je..Mrtav si sad..Sad si dobar..Sad znas da si dobar..A mogao si ti to saznati i ranije..Znas kako se kaze..nikad nije kasno.......
...da se umre.......
...jer smrt je lepa samo dok se ceka.....
...ja necu da umrem cekajuci svoju smrt..
...A ti..?..
...
..
