Sasvim slučajno sam otkrio da je moja amnezija delimično uspešna. Odnosno, stvari koje silom pokušavam da gurnem u zaborav, iznenada grunu na svetlo dana i iznesu mi opet na videlo čitavu priču...
Bila nam je godišnjica. Od nje sam na poklon dobio cd. Običan, muzički cd. The Cranberries - Burry the Hatchet. I istog trena mi je taj disk postao najomiljeniji. Da ne bude zabune, volim ja taj bend, ali ne baš toliko...
Iste večeri sam imao, hm, nazovimo to tako, javni nastup kao gost na radiju. Naime, dvojica mojih prijatelja su imali emisiju na lokalnoj radio-stanici. Svaki put, kad bi njima bila neka jubilarna emisija, ja sam gostovao i, naravno, imao pravo na muzičku želju. Rekao sam im da puste stvar sa mog omiljenog diska. Koju? Koju hoće... Kako to da nemam omiljenu pesmu na omiljenom disku? Nije, valjda, da ih sve volim? Momci, kako ne shvatate, omiljen je disk, ne ono na njemu! Pa, uz malo sreće, sad bi vam u program išao Sinan Sakić, Mitar Mirić... O poklonu od drage osobe se radi... Zato je omiljen...
Ko zna kako sam im izgledao... Čitav razgovor je išao uživo, pa im je, možda, i izgledalo da po običaju lupetam u program.
Nije ni važno. Omiljen disk je i dalje omiljen, ima svoje mesto na polici, ali retko, zaista retko završi u cd-plejeru. Kao, uostalom, i drugi diskovi... No, to je već neka druga priča.
Bila nam je godišnjica. Od nje sam na poklon dobio cd. Običan, muzički cd. The Cranberries - Burry the Hatchet. I istog trena mi je taj disk postao najomiljeniji. Da ne bude zabune, volim ja taj bend, ali ne baš toliko...
Iste večeri sam imao, hm, nazovimo to tako, javni nastup kao gost na radiju. Naime, dvojica mojih prijatelja su imali emisiju na lokalnoj radio-stanici. Svaki put, kad bi njima bila neka jubilarna emisija, ja sam gostovao i, naravno, imao pravo na muzičku želju. Rekao sam im da puste stvar sa mog omiljenog diska. Koju? Koju hoće... Kako to da nemam omiljenu pesmu na omiljenom disku? Nije, valjda, da ih sve volim? Momci, kako ne shvatate, omiljen je disk, ne ono na njemu! Pa, uz malo sreće, sad bi vam u program išao Sinan Sakić, Mitar Mirić... O poklonu od drage osobe se radi... Zato je omiljen...
Ko zna kako sam im izgledao... Čitav razgovor je išao uživo, pa im je, možda, i izgledalo da po običaju lupetam u program.
Nije ni važno. Omiljen disk je i dalje omiljen, ima svoje mesto na polici, ali retko, zaista retko završi u cd-plejeru. Kao, uostalom, i drugi diskovi... No, to je već neka druga priča.